Pandemija koronavirusa narušila je izglede francuskog predsednika Emanuela Makrona da će ponovo biti izabran na tu funkciju 2022. ocenjuje briselski portal "Politiko".
Mladi centristicki lider možda je trijumfovao na evropskoj sceni, ali kod kuće je suočen sa opadanjem poverenja u javnosti i ekonomijom oštećenom usled pandemije, dok liderka desnice Marin Le Pen samo čeka da on posrne i iskoristi bes Francuza zbog nezaposlenosti i pada životnog standarda, piše “Politiko”. Dok se Francuska bori da se oporavi od najveće krize od Drugog svetskog rata, borba izmedu zaštite starih poslova i tranformacije ekonomije bice žestoka, dodaje briselski portal.
Uprkos ogromnim troškovima koja je vlada uložila u mere sprečavanja posledica dvomesečnog karantina, francuska ekonomija je, kako se dalje navodi u tekstu, među najpogođenijima u Evropi.
Uoci karantina nezaposlenost je bila 7,8 odsto – iznad evropskog proseka, ali ipak na najnižem nivou od finansijske krize 2008 i Makron je tada bio na putu da dosegne svoj cilj i postavi nezaposlenost na ispod sedam odsto do 2022.
Investicije, registrovanje firmi, sve je cvetalo, a onda je pandemija bukvalno izbrisala sve te programe, a najgore tek dolazi, posebno ako na jesen i zimu dođe do drugog talasa kovida-19.
Čak i ako se sledeće godine BDP poveća, malo je verovatno da će se do predsedničkih izbora u aprilu 2022. vratiti na nivo pre krize, a tu je i strah od povratka masovne nezaposlenosti.
Iako finansijski dug nije problem za Francusku, dužničko breme i visoki nivoi javnih troškova pre izbijanja krize smanjuju Makronu prostor za manevre.
Koji god put da izabere, smatra “Politiko”, to će biti posledica teških ekonomskih izbora.
Mnoge od vodećih industrija i kompanija – turizam, vazduhoplovstvo, automobili, luksuzna roba – možda se nikad neće vratiti na nivoe pre krize.
Izbori su manje od dve godine daleko, pa će se Makron naći pod velikim pritiskom, ocenjuje dalje briselski portal.
On u svom odgovoru na pandemiju nije uživao istu popularnost kao lideri Nemačke, Italije, čak ni Britanije koja trpi još gore posledice.
Ankete pokazuju da mnogi glasači krive Makrona zbog nedostatka maski, respiratora i zaštitne odeće na početku krize i smatraju da je njegova administracija lagala javnosti o nestašici opreme.
Uprkos naporima da poboljša svoj imidž, gledaju ga kao tehnokratskog “predsednika bogatih”, ukazuje “Politiko“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar