Posle Šarla De Gola, osnivača Pete Republike, Francuska je uvek imala tzv. tomber de femme (ženskaroše) ili osobe, da upotrebimo eufemizam, sa posebnim seksualnim apetitima. Žorž Pompidu je izjavio povodom napuštanja političke scene generala De Gola da je Francuska postala "udovica". On, i njegovi naslednici Žiskar D'Esten, Fransoa Miteran, Žak Širak, Nikola Sarkozi, Fransoa Oland i Emanuel Makron su se pobrinuli da bude "vesela udovica”, kao da je izašla iz jedne od mnogobrojnih komedija Žorža Fejdoa.
Pročitajte još:
„Rogovi, rogovi, rogat je ceo veseli svet“, pisao je Fejdo u svojoj Kneginji od Foliberžea dok je u svom „Hotelu slobodne razmene“ proročki opisivao kako se iza jednih vrata pojavljuje preljubnik, otvaraju se druga i eto rogatog muža, pokucaš na treća kad ono policija, na četvrtim vratima je već portijer, petima sveštenik, šestima tužilac…
An Sinkler, poznata televizijska voditeljka i bivša supruga Dominika Štosa Kana, objavila je autobiografiju “Passe compose” u kome je opisala nesuđenog predsednika Francuske koji je platio svoju seksualno-predatorsku impulsivnost na “pogrešnom kontinentu”, gubitkom čelne pozicije u MMF-u i otvorenog puta ka Jelisejskoj palati.
O Štrosu Kanu se dosta toga zna, dok će se o Emanuelu Makronu tek saznati štošta. Zaštićen nepisanim pravilom da se u privatne živote predsednika ne zabija previše nos – izuzetak je bio Fransoa Oland koji nije ni bio oženjen – Makron je uspešno, zasada, „hendlovao“ nekoliko intrigantnih glasina koje prate njegov brak sa Brižit Makron.
Za Žorža Pompidua se govorilo vrlo otvoreno da je voajer i da voli da gleda svoju suprugu Klod Žaklin dok ima seksusalne odnose sa drugima, štaviše, da mu se posebno sviđaju orgije u kojima učestvuje aktivno i njegova supruga. Nepobitne su činjenice da se Klod Žaklin ponašala vrlo provokativno i neadekvatno za suprugu jednog visokog funkcionera, sve dok nije postala prva dama Francuske; odnosno dok nije eksplodirao slučaj Stevan Marković.
Bračni par Pompidu se družio sa intelektualcima i mondenskim svetom (Fransoa Sagan, Alan Delon i Natali, Gaj de Rotšild) koji je propagirao “slobodne” vidove bračnih i drugih veza. Pompidu je izgurao jedan od najrestriktivnijih zakona protiv slobode štampe. Zahvaljujući tom drakonskom zakonu, francuski predsednici će slobodno moći da vode razvratničke živote dok će se u javnosti pretvarati kao uzorni očevi, supruzi i stubovi porodice.
Žiskar D’Esten je nasledio Pompidua u Jelisejskoj palati uz rečenicu: „Sve su Francuskinje zaljubljene u mene“. Koliko je D’Estenov ego veliki pokazuje i njegov roman „Princeza i Predsednik“, objavljen 2009. godine koji direktno aludira na njegovu vezu sa britanskom princezom Dajanom. Javna je tajna bila u Francuskoj da je tokom svog sedmogodišnjeg mandata nestajao svakog petka popodne i do ponedeljka gotovo da nije bilo moguće stupiti u kontakt sa njim.
Pozajmljivao je često i Ferari ili druge sportske automobile od prijatelja iz džet-seta i odlazio u razne avanture iz kojih je dobio i jednog vanbračnog sina. Legandarne su njegove večeri u lokalu „Razgaljeni petao“ gde je zbog svojih seksualnih apetita i brzine dobio nadimak „zec“. Tako se jedne zore zakucao u hladnjaču sa mlekom i glumicom Marlen Žober na mestu suvozača.
Francuski novinar Danijel Karton u knjizi „Da se razumemo, nije za objavljivanje“ dokumentovao je razloge zbog kojih je D’Esten podržao 1999. godine Nikolu Sarkozija, a ne Fransoa Bajrua koji je bio na čelu partije koju je osnovao sam D’Esten. Bajru nije hteo da stavi na vrh liste za Evropski parlament (EP) D’Estenovu ljubavnicu Kristin de Vejrak što bi joj obezbedilo siguran izbor i D’Esten se osvetio, dao je podršku Sarkoziju, a De Vejrak je izabrana u EP, na listi Sarkozijeve partije.
„Mašina za zavođenje“, tepala je Fransoaz Sagan Fransoau Miteranu, aludirajući na njegov dar da osvoja žene i da ih navede da rade sve što on želi. Veći deo javnosti zna da je Miteran bio bigamista, i da je sve o državnom trošku vodio dvostruki porodični život. Sa zvaničnom porodicom, suprugom Danijelom i dva sina i sa nezvaničnom porodicom, nevenčanom suprugom An i ćerkom Mazarin koju je izgleda, od sve dece, najviše voleo.
Miteran je bio matematički precizan u raspodeli svog vremena na dve familije. Subota sa An i Mazarin, nedelja sa Danijelom i sinovima. Božić sa oficijelnom porodicom, Nova godina sa skrivenom. Letnji odmor striktno podeljen na ravne časti. Ali, Miteranu nisu bile dovoljne dve žene. U političkom smislu najpoznatija njegova ljubavnica koja se uzdigla do titule „maitresse en titre“ je Edit Kreson, moderna verzija Madam de Pompadur. Kreson je upoznala Miterana još 1967. godine i zahvaljujući vanbračnoj vezi s njim, postala je prva žena premijer francuske vlade i evropski komesar.
Miteranovi biografi smatraju da je razlog Miteranovog neutoljenog seksualnog apetita ljubavno razočaranje u mladosti. Mladi Miteran je bio veren sa izvesnom Mari Luiz u koju je bio veoma zaljubljen i želeo je da je oženi. Planove im je pokvario Drugi svetski rat, Mari Luiz je otkazala veridbu i udala se za jednog plemića. Miteran je sve do smrti svakog 3. marta na godišnjicu njihove veridbe slao Mari Luiz buket ruža.
„Izabrao sam bio jednu, ali je ona izabrala drugog. Onda sam ja izabrao sve ostale“, objašnjavao je Miteran razloge svojih preljuba u intimnom društvu. Zvuči neverovanto, ali Miteran nije krio svoje ljubavnice, obe supruge, bračna i vanbračna, znale su za sve ljubavnice.
Miteranu se pripisuju ljubavne avanture sa Brižit Bardo, Kim Novak, Dalidom, Fransoaz Sagan, Fransoaz Žiru. Imao je i višegodišnju javnu vezu sa 30 godina mladjom švedskom novinarkom Kristinom Forsne, ona je 1989. godine rodila dečaka za koga se veruje da je Miteranov sin.
Pored svih izleta, „rogova“, paralelnih veza Miteran je umro okružen članovima obe porodice i poštovanjem cele Francuske. Sve su mu zaboravili, i da je bio desničar, fašista, antisemita, saradnik Petenovog kvislinškog režima, da je lagao celu naciju 10 godina da nema rak, i sve mu oprostili.
Prema svedočanstvu Žan Klod Lomonda, ličnog vozača Žaka Širaka, peti predsednik Pete republike, je bio toliko nabijen energijom da je svako veče morao da se „olakša“ pre nego što se vrati u Bernadetin krevet s kojom se oženio kad je imao 24. godine. Širak se nije libio ni da učestvuje u takozvanim „menage a trois“. Reputaciju velikog ljubavnika Širaku je uništila jedna od ljubavnica koja ga je prozvala „tri minuta, uključujući i tuširanje“. Biće da je Širak sa godinama ugrozio Musolinijev rekord u brzini seksualnih odnosa, o kojima zidovi palate Venecije u Rimu kažu da su retko kad trajali duže od jednog minuta, a najčešće i manje od 30 sekundi.
Bernadet se osvetila svom suprugu za sve rogove koje joj je stavio u pedeset i kusur godina braka, podržavajući javno Širakovog najvećeg neprijatelja, Nikolu Sarkozija u njegovom pohodu na Jelisejsku palatu. Stara Bernadeta je znala šta starog Žaka može najviše da pogodi.
Nikola Sarkozi je prvi francuski predsednik koji se razveo, a zatim i oženio tokom mandata u Jelisejskoj palati. Još uvek su sveža sećanja na sve fejdoovske zaplete i rasplete u životnoj avanturi Sarkozija i Sesilije. Priča je počela tako što je Sarkozi, kao gradonačelnik male varoši pored Pariza, oženio televizijsku zvezdu Žaka Martina sa duplo mlađom Sesilijom Siganer i zaljubio se u mladu, koja će se kasnije zaljubiti u njega.
Sesiliju će godinama zli jezici zvati „gradonačelnikova kurva“, po uzoru na nekadašnje kraljeve kurve, sve do sklapanja braka 1996. godine, koji će se posle obostranih prevara, neslavno završiti 12 godina kasnije. Sarkozi će se eksperesno oženiti sa Karlom Bruni, Italijankom, levičarkom, manekenkom i ženom koja je uzdrmala francuske moraliste izjavom: „Ako muškarac spava sa 250 žena, onda je on šarmantni Don Žuan, ako ja uradim istu stvar, zna se šta sam: ja sam kurva. Da, ja sam kurva koja ne uzima novac, o’kej, ali ostajem kurva“, izjavila je Bruni.
Sentimentalni život pretposlednjeg francuskog predsednika Fransoa Olanda je još jedna potvrda koliko šarm izrazito ružnog čoveka na misteriozan način raste zajedno sa uspehom, moći i vlašću. Kako drugačije objasniti „ljubavne podvige“ Olanda, koga su u otadžbini oslovljavali kao „puding“ ili kao “pokislog pingvina“.
Za manje od deset godina, pre i tokom boravka u Jelisejskoj palati, Oland je promenio dve nevenčane žene i ljubavnicu. Od Segolen Rojal koja je gotovo njegova vršnjakinja, preko 11 godina mlađe novinarke Valeri Trirvijer, do Žuli Gaje dve decenije mlađe glumice.
Oland je bio prvi vladar Francuske koji je uhvaćen na delu pošto su objavljene fotografije kako on i njegova ljubavnica Žuli Gaje dolaze, razdvojeno i u tajnosti, u stan udaljen svega 200 metara od Jelisejske palate.
“Prva verenica” Francuske Valeri Trivijer je od šoka završila u bolnici, ali je u samo par dana u očima javnosti od rospije prešla u ulogu heroine. Odnosno, od afere sa Olandom iza leđa deset godina starije Segolen Rojal do žrtve kojoj je dugo vremena Oland stavljao rogove sa deset godina mladjom Gaje.
A o Makronu će se priče tek pričati, pogotovo ako posle, Šarl De Gola, Širaka i Miterana postane četvrti predsednik Pete republike sa duplim mandatom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar