Brojanje rezultata glasanja nemačkih građana pratilo se sinoć pomno u celom svetu. Razlog za to nije bila neizvesnost koja bi promenila pravac te države, kao što je bio slučaj sa izborima u SAD-u prošle godine ili francuskim izborima 2017.
Pročitajte još:
Na izborima za Bundestag nije postojala ozbiljna antisistemska pretnja, ali je različitu publiku iz sveta zanimalo sa koliko političkog kapitala će različite opcije raspolagati tokom budućih komplikovanih pregovora o vladajućoj koaliciji. S obzirom da su građani svoju podršku raspodelili nikada uravnoteženije, može se reći da će sve glavne opcije imati kakvog takvog uticaja.
Za razliku od svih prethodnih izbora, neodlučnost se jasno videla u finalnim rezultatima. Koliko god glasači bili nesigurni na gotovo svim dosadašnjim izborima, barem jednoj političkoj opciji su uvek davali blagu prednost (preko 30% podrške). Ovogodišnji rezultati ne daju naročitu prednost čak ni najbolje plasiranim strankama. Zašto je to tako?
Oprezni glasači
Ukoliko bi se gledali samo rezultati, bez šireg istorijskog konteksta, socijaldemokrate mogu biti zadovoljni. Ova stranka je svoj rezultat popravila u odnosu na prethodne izbore za oko 5% i kao prvoplasirana ima blagu prednost u sastavljanju buduće vlade. Ipak, u pitanju je rezultat koji je u okvirima generalno slabih proseka stranke u prethodnoj deceniji. Jasno je da stranka nije dobila jasan mandat za sastavljnje vlade kakav su dobijali Šreder od 1998. do 2005. ili Merkel od 2005. do 2021, već tek uslovno poverenje. Građani veruju kancelarskom kandidatu ove partije, Olafu Šolcu, ali su vrlo skeptični u odnosu na samu Socijaldemokratsku partiju Nemačke. Rezultat je tačno prosek ta dva poverenja.
Kod drugoplasirane artije, situacija je suprotna. Birači veruju demohrišćanima i Angeli Merkel, ali ne naročito njihovom kancleraskom kandidatu Arminu Lašetu. Posledica toga je da biračko telo nije bilo spremno da tako lako otpiše demohrišćane iz svoje računice, ali ne i da im da mnogo poverenja. Iako je njihov rezultat na ovim izborima jedan od najgorih u istoriji, tek je za par procenata slabiji od prvoplasirane konkurentske partije. Za razliku od prethodnih izbora, kada je drugoplasiranom socijaldemokrati Šulcu bilo jasno da neće moći do kancelarskog mesta, Armin Lašet ostaje u igri tokom perioda pregovora. Istina u toj pregovaračkoj igri, značajno je slabije pozicioniran od Olafa Šolca.
Stranke srednje veličine popravile su rezultate, ali građani nisu bili spremni ni da njima daju preveliko poverenje. Zeleni su značajno povećali svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore, ali procenti iz aprilskih anketa kada su vodili, ostali su pusta želja. Biračko telo je ovoj partiji dalo dovoljno podrške da ima veliki uticaj u pregovorima oko vlade, ali ne i da u njima ima glavnu reč. Liberali su takođe blago popravili rezultat, ali se od ove stranke i nije očekivalo da pretenduje na glavnu poziciju.
Na kraju, antisistemske snage oličene u Alternativi za Nemačku (Afd) i Levici su kažnjene na ovim izborima. Glasači su odlučili da u periodu nakon što stabilna Angela Merkel napušta scenu, svoje poverenje ne usmere ka populističkim partijama. Afd je po trenutnim projekcijama izgubio oko šestine podrške, iako je ostao potentna snaga u Istočnoj Nemačkoj. Levica je sa druge strane prepolovljena i njeni birači usmerili su se ka dosta manje rizičnim političkim opcijama.
Ovogodišnji rezultati izbora govore da su građani želeli da rizik smanje na minimum, a da takođe nikome ne veruju apsolutno da bi ka njemu usmerili svu svoju podršku.
Manjak poverenja i budućnost
Ukoliko se pogleda struktura glasova koje su stranke osvojile,ne čudi zašto je kompletno glasanje bilo (pre)oprezno. Stariji građani ponovo su imali poslednju reč i najviše ih je izašlo na izbore, što se vidi i u prirodi samih izbora. Kriterijumi odlučivanja dobrim delom bili su po krijterijumima koji važe za penzionere glasače na Zapadu. To znači biti oprezan, glasati za sistemske partije i ceniti stabilnost. Obe prvoplasirane partije takmičile su se za glasove najstarijih sugrađana, te je nešto više penzionera svoju podršku usmerilo ka Olafu Šolcu nego Arminu Lašetu.
Mlađi glasači takođe nisu bili mnogo radikalniji u svojoj podršci, te su ubedljivo najviše glasova usmerili zelenima i liberalima. U pitanju jesu partije koje su manje pragmatične, a više lojalne svojim partijskim vrednostima, ali su daleko od pretnje po sistem. Zeleni žele ekološku korekciju aktuelnog stanja, a liberali više prostora za biznis i štedljiviji budžet. Za razliku od Francuske ili Italije, gde su mladi bili skloni da svoju podršku daju različitim populistima iz bunta, u Nemačkoj taj bunt je više želja za blagim korekcijama.
Antisistemsku Levicu i Alterantivu za Nemačku glasali su mahom siromašni krajevi Istočne Nemačke i najkonzervativniji delovi društva. U prvoj ekonomiji Evropi, čije su najsiromašnije pokrajine na nivou proseka Italije, i u kojoj je nezaposlenost niska, takvih antisistemskih krajeva nema puno. Dok je u Italiji nezaposlenost mladih tolika da mnogi govore o izgubljenoj generaciji, u Nemačkoj je tek na oko 7%, što perspektivu mladih Nemaca ne čini toliko crnom. Kada mladi nemaju šta izgube, onda rizikuju sa glasanjem za Pokret pet zvezda ili Italijansku braću, a kada imaju šta da izgube, onda glasaju ne mnogo različito od svojih roditelja ili čak baba i deda.
Posledice opreznosti glasača
Posledica ovogodišnje opreznosti glasača i manjka želje da se bilo kojoj opciji da jasan mandat je da će sastavljanje koalicija biti teže. Ukoliko se izuzme “velika koalicija” kao opcija, za sastavljanje funkcionalne većine biće potrebne tri stranke. Iz ugla društvene stabilnosti je dobro da su sve stranke prinuđene da sarađuju i nađu zajednički jezik, odnosno usklade sa drugima svoje programe i interese. Apsolutno nikome nije potrebna društvena polarizacija na nivou aktuelne podele u SAD-u, koja na momente preti da eskalira u građanski rat.
Na drugoj strani, posledica ovakve raspodele snaga je da će miksovanjem levice i desnice u vladi biti nejasno kretanje države. Boljka vlasti Angele Merkel je bilo dobro održavanje aktuelnog stanja i upravljanje krizama, ali manjak vizije u kom se Nemačka kreće. Dok je vlast Gerharda Šredera kroz svoje reforme modernizovala Nemačku, unapredila njenu privredu i izvršila veliku društvenu liberalizaciju, mnogo duža vlast Angele Merkel se tek naslonila na ovo nasleđe. To će izvesno uraditi i sledeća vlast jer će biti sačinjena od više partnera, a samim tim ranjivija i manje sklona rizicima. Tako će se opreznost glasača posredno preliti i na način rukovođenja sledeće vladajuće koalicije. U svetu polarizovanih demokratija i kleptokratskih diktatura, ovaj scenario svakako nije loš, ali svakako nije ni naročito vizionarski.
BONUS VIDEO Izbori u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar