Pet meseci posle: Šta sve naučnici znaju o koroni

Svet 14. apr. 202006:52
Podeli:
Foto: EPA-EFE/MAHMOUD KHALED

Koronavirusi spadaju u viruse koji već dugo vremena stvaraju problem čovečanstvu. Postoji ih nekoliko, ali su do ove epidemije bila poznata dva koji su izazivali smrtni ishod: SARS teški akutni resperatorni sitem i respiratorni sistem Bliskog istoka (MERS). Međutim njihov uticaj je bio blag u poređenju sa globalnom pustoši koju je izazvala pandemija koronavirusa, a koja je za samo nekoliko meseci paralisala desetine nacija i odnela više od 100.000 ljudskih života. Međutim ova bolest ne posustaje nego se i dalje širi.

Naše znanje o SARS-CoV -2 virusu koji je izazivač korone COVID-19 je i dalje nepoznato, piše Gardijan. On je do pre pet meseci bio potpuno nepoznat nauci, a danas je predmet proučavanja medicinskih istraživača širom sveta. Priča o projektu razvoja vakcne, ispitivanja protivvirusnih lekova i dijagnostičkih testova se šire je u toku.

Britanski Gardijan odlučio je da dok traje epidemija koronavirusa pokuša da nađe odgovor na pitanja šta smo naučili u proteklih pet meseci o ovom virusu, kako bi mogli da zaustavimo pandemiju.

Foto: Tanjug/AP Photo/Olivia Zhang

 

Odakle virus potiče i kako je prvo zarazio ljude?

Za virus SARS- CoV-2 gotovo je sigurno da potiče od slepih miševa, koji je evoluirao u jakim imunološkim odgovorima tela slepih miševa na razne viruse, otkrili su istraživači. Određeni odabrani virusi su se brzo umnožavali kako bi pokušali da pobede imunološku odbranu šišmiša. Ubrzo šišmiš se pretvorio u nosioca novog virusa, noseći u sebi oblik virusa koji ima brzo reprodukovanje i prenošenje. Kad se ovi virusi presele u druge sisare ili bića koji nemaju brz odgovor svog imuno-sistema, virus počinje da se širi na svoje nove domaćine. Većina dokaza upućuje na to da je virus SARS-CoV-2 počeo da inficira ljude preko posredne vrste poput pangolina.

Koronavirusna statistika: Čemu se može verovati i šta ne treba zanemariti?

Ono na šta se sumnja, jeste da je ovaj virus sa slepog miša prešao na drugu životinju, koja je bila blizu čoveka i verovatno na pijaci u Vuhanu, kaže virusolog Edvard Holms sa Univerziteta u Sidneju

“ Ako ta divlja životinja ima virus, koji je pokupila od šišmiša i mi smo bili u interakciji sa njom, postoji velika šanda da se virus zatim prenese na osobu koja se bavi tom životinjom. Tad će ta osoba otići kući i raširiti je na nekog drugog. Mi tad imamo epidemiju”. Što se tiče prenosa SARS-CoV-2 to se dešava kada inficirana osoba preko kapljica tokom kijanja i kašljanja izbacuje iz sebe virus.

Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

 

Kako se virus širi i utiče na ljude?

Čestice koje se oslobađaju, a pune su virusa, udišu drugi ljudi koji dolaze u kontakt sa ćelijama virusa, koje se zatim talože na grlo i u grkljanu. Ove ćelije imaju veliki broj receptora, koji su poznati kao Ace-2 receptori ( ćelijski receptori igraju ključnu ulogu u prenošenju). Ovaj virus ima površinski protein koji se kači na taj receptor i ubacuje svoj RNK u ćeliju. Kad stigne u ćeliju sledi unožavanje i stvaranje novih ćelija virusa, koji izbijaju iz tela zaražene osobe i virus se širi. Antitela koja stvara imuni sistem unutar tela, ciljaju virus i u većni slučajeva zaustavljaju njegovo dalje širenje.
Infekcija sa COVID-19 je uglavnom blaga, mnogi ne primete da su dobili infekciju, pa odlaze na posao, supermarket i onda dolazi do zaraze. Suprotno tome SARS- koji je takođe izazvan koronavirusom čini pacijente bolesnijim i ubija jednog od 10 zaraženih. U većini slučajeva pacijenti su hospitalizovani i to sprečava da pacijenti zaraze druge. Presecanjem lanca prenosa COVID-19 izbegava se to pitanje.

Foto: Matthew Mcdermott / Polaris / Profimedia

Zašto virus ponekad uzrokuje smrt?

Međutim, povremeno virus može prouzrokovati ozbiljne probleme. To se dešava kada se kreće niz disajne puteve i inficira pluća, koja su još bogatija ćelijama pomoću Ace-2 receptora. Mnoge od ovih ćelija su uništene, a pluća postaju zagušena komadićima razbijenih ćelija. U tim slučajevima pacijentima će biti potreban tretman na intenzivnoj nezi. Što je još gore, u nekim slučajevima imuni sistem zaražene osobe da bi suzbio bolest stiže u pluća i pokušava da napadne virus, što se završava upalom. Ovaj fenomen se naziva “oluja citokina” ( reč potiče iz grčkog jezika gde je cito –ćelija, a kino, znači kretanje). U nekim slučajevima ova ćelijska oluja može ubiti pacijenta. Međutim, ostalo je nepoznato zašto se te “citokinske oluje” javljaju kod nekih pacijenata, ali ne i kod ogromne većine ljudi. Jedna od mogućnosti je da neki ljudi imaju verzije ACE-2 receptore koji su podložniji napadima koronavirusa nego kod većine ljudi.

Foto:EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU

Da li smo zaštićeni, posle zaraze?

Lekari koji pregledaju pacijente koji se oporavljaju od COVID-19 infekcije pronalaze prilično visok nivo neutrališućih antitela u njihovoj krvi. Ova antitela proizvodi imuni sistem, a oni prekrivaju invazivni virus u određenim tačkama, blokirajući njegovu sposobnost da provali u ćelije.

“Jasno je da imuni sistem kod zaraženih osoba stvara antitela, koja pružaju zaštitu protiv budućih infekcija, ali treba primetiti da to neće biti zaštita za ceo život”, kaže virusolog Mjak Skiner sa Kraljevskog koledža u Londonu. Većina virusologa veruje da će zaštita od COVID-19 trajati samo najviše godinu ili dve.

“To je u skladu sa drugim koronavirusima koji inficiraju ljude. To znači da čak i ako na kraju većina ljudi bude izložena virusu, to znači da će bolest postati endemska, što znači da ćemo imati sezonske infekcije ove bolesti. Ukratko virus će biti svuda sa nama, kaže Skiner

Da li virus može da promeni virulencu?

Neki istraživači sugerišu da će ovaj virus s vremenom postati manje smrtonosan. Drugi opet tvrde da može mutirati i postati još smrtonosniji. Skiner je prema tom sumnjičav.

“Moramo razmotriti ovu pandemiju sa pozicije virusa. Širi se svetom veoma lepo, ali nema nikavih promena što je veoma dobro. Na kraju će se razviti i efikasna vakcina koja će nas osloboditi pretnje Covid-19, kaže Skinner.

Kada ćemo dobiti vakcinu?

U prošli petak je časopis Nature objavio da trenutno širom sveta postoji 78 projekata vakcine, a još 37 je u razvoju. Među tim projektima je i program vakcinacije čiju prvu fazu sprovodi Univerzitet u Oksfordu, dva druga projekta sprovode američke korporacije za biotehnologiju i još tri u kineskim naučnim grupama. Mnogi proizvođači vakcine kažu da već ove godine planiraju testiranje na ljudima, što daje nadu da će vakcina protiv COVID-19 biti razvijena u veoma kratkom roku. Međutim za vakcinu su potrebne obimne studije bezbednosti i efikasnosti. Hiljade ljudi će dobiti samu vakcinu ili placebo da bi se utvrdila efikasnost u sprečavanju infekcije virusom.

Da bi ubrzali procese neki naučnici su predložili da se određeni broj volontera namerno izloži virusu kako bi se utvrdila efikasnost vakcine

„Ovaj pristup nije bez rizika, ali ima potencijal da ubrza testiranje kandidata za vakcinu tokom više meseci“, kaže Nir Eial, profesor bioetike na Univerzitetu Rutgers. Volonteri bi morali biti mladi i zdravi, naglašava ona:

„Njihovo zdravlje bi se takođe pažljivo nadziralo i imali bi pristup intenzivnoj nezi i bilo kojim dostupnim lekovima. Rezultat toga bi mogla biti vakcina koja bi spasila milione života tako što će biti spremna za upotrebu u mnogo kraćem vremenu od onog koja je prošla standardna tri ispitivanja odnosno tri faze. Ali namerno inficiranje ljudi – posebno dobrovoljaca kojima bi u okviru ispitivanja data bila placebo vakcina – veoma je kontroverzno, dodaje ona.

Autor: Andrej Mlakar/Guardian