Nezavisna Crna Gora, 14 godina posle

Podeli:
Foto: Shutterstock

Crna Gora u 15. godinu nezavisnosti ulazi podeljena po referendumskim šavovima, sa "predfakturama" vlasti sa međunarodnih adresa koje su počele da stižu zbog pogrešnih politika, izjavila je nedavno ambasadorka SAD u Podgorici Džudi Rajnke, a podgoričke Vijesti podsećaju na tu izjavu u analizi povodom Dana nezavisnosti.

Vijesti ističu i da u poslednjih 12 meseci Crna Gora nije otvorila, niti zatvorila nijedno pregovaračko poglavlje.

Nivo demokratije u Crnoj Gori, navodi se, sličan je onom u Gruziji, koja je, takođe, u grupi “hibridnih režima”, gde je zvanična Podgorica poslednji put bila svrstana 2003.

Po slobodi medija, dodaje se, Crna Gora je između Mozambika i Angole, najgora u regionu, ovogodišnje 105. mesto znači pad od 60 mesta u odnosu na referendumsku 2006.

Pad na lestvici slobode medija je, kažu, i zbog nerešenih napada na novinare.

Novo odlaganje izgradnje deonice auto-puta i novi zahtevi Kineza čine sve opravdanijom bojazan da je Crna Gora, umesto na putu svile, završila u, kako se navodi, “dužničkom svilen gajtanu”, u društvu azijskih i afričkih država-dužnika, poput Šri Lanke ili Džibutija.

Obećanja o demokratizaciji Crne Gore iz 2006, sa kartom evropskih vrednosti dobijenom 2012, kada su otvoreni pregovori o pristupanju sa EU, našla su se u vozu za istok, ukazuje list.

Iz Brisela je u novembru prošle godine, podsećaju, stigao radni dokument o stanju u poglavljima 23. i 24. sa neuobičajno oštrim tonom koji upozorava na stagnaciju u pravosuđu, borbi protiv korupcije i osnovnih prava, a koji je potvrda navoda da je Crnoj Gori uvedena neformalna klauzula balansa.

Podseća se da je vlada pre neki dan ispod radara javnosti usvojila novi pregovarački model, koji je EU prihvatila zbog insistiranja Francuske da se stvari prvo srede „kod kuće“, unutar EU, da bi se bavili proširenjem na Zapadni Balkan, a koji je uveden i zbog onoga što je “iskusni francuski diplomata Pjer Mirel nazvao “crnogorskim paradoksom““ – premalo toga urađeno za osam godina pregovora za članstvo u EU.

Zbog korona virusa u 14. godini nezavisnosti je upozoreno na „smrtnost“ ideje prethodne vlade Mila Đukanovića o privatizaciji zdravstvenog sistema, koji se, prema opštim ocenama, solidno borio sa epidemijom novog virusa, pišu Vjesti.

Međutim, list ukazuje da se vremenom ispostavilo da je zdravstveni sistem politizovan kao i ostali segmeniti crnogorskog društva u kojem, “ako niste član DPS-a ili satelitskih stranaka, nemate nikakvu šansu za uspeh ili napredovanje u karijeri”.

Zbog korona virusa postalo je očigledno, pišu Vijesti, i da je ovako strukturana ekonomija, bazirana na turizmu, neodrživa.

Vlada, kažu, samo formalno nije uvela vanredno stanje zbog pandemije, ali je zemlja u vanrednom stanju praktično mesecima unazad.

Početak 14. godine nezavisnosti obeležio je kraj građanskih protesta, koje je poveo pokret „Odupri se“, zbog afera koje je obelodanio, kako kažu, odbegli Duško Knežević.

U javnosti se, ističu, jasno postavlja teza o tome da je deo problema u Crnoj Gori i opozicija, posebno Demokratski front, koji javnost “kontaminira rečnikom mržnje, šovinizmom i teorijama zavere”.

Lideri tog saveza, Andrija Mandić i Milan Knežević, čekaju drugostepenu presudu za slučaj poznat kao “državni udar”, nakon što su pre oko godinu dana osuđeni na po pet godina zatvora za pokušaj terorizma na dan održavanja parlamentarnih izbora 2016.

Sporne odredbe zakona koje se odnose na imovinu verskih zajednica uzrokovale su litije SPC u Crnoj Gori koje, kako se ističe, predstavljaju najmasovnije protestne skupove u novijoj istoriji Crne Gore.

Komentari

Vaš komentar