0
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajvan prkoseći upozorenjima Kine. U Tajpeju se susrela za tajvanskim zvaničnicima, a oštre poruke iz Pekinga nisu prestajale da stižu. One koji ne znaju istoriju odnosa Pelosi i kineske vlada možda je iznenadila njena "prkosna poseta" Tajvanu. Međutim, čini se da kada je Nensi Pelosi u pitanju, da ništa manje nije ni dolazilo u obzir.
Pelosi ima dugu istoriju kritikovanja kineske vlade.
Najpoznatije je 1991. godine, dve godine nakon što je kineska vlada ugušila velike proteste u Pekingu, kada je Pelosi posetila Trg Tjenenmen i istakla transparent u čast preminulim demonstrantima.
Sa svoje strane, kineska vlada nije krila da prezire Pelosi, jednom prilikom je označivši kao „punu laži i dezinformacija“.
Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju i nije isključila upotrebu sile za njegovo ujedinjenje. Ona vrši značajan pritisak da odvrati druge zemlje da priznaju nezavisnost Tajvana. Pre svoje posete, Kina je upozorila na ozbiljne posledice ako gospođa Pelosi ode na Tajvan.
Nancy Pelosi's long history of opposing Beijing https://t.co/LG93hAxkix
— BBC News (World) (@BBCWorld) July 30, 2022
Ona je druga u redu za predsedničku funkciju posle predsednie Kamale Haris i bila je najviši američki političar koji je otputovao na ostrvo od svog prethodnika Njuta Gingriča 1997. godine.
Njeni planovi da poseti ostrvo držani su u tajnosti do poslednjeg trenutka. Međutim, o poseti su neprestano kružile glasine što je dovelo do upozorenja Kineza. Njena azijska turneja uključuje i posetu Singapuru, Maleziji, Južnoj Koreji i Japanu.
Ovaj deo putovanja ne podržava američki predsednik Džo Bajden, a kako tenzije između SAD i Kine nastavljaju da rastu, čak su i zvaničnici Bele kuće navodno pokušali da je razuvere. Bajden je nedavno rekao novinarima da „vojska misli da to nije dobra ideja“.
Dve godine nakon što su snage Komunističke partije slomile demonstrante na trgu Tjenenmen u Pekingu, tadašnja predstavnica Kalifornije je posetila glavni grad, prenosi BBC.
28 years ago, we traveled to Tiananmen Square to honor the courage & sacrifice of the students, workers & ordinary citizens who stood for the dignity & human rights that all people deserve. To this day, we remain committed to sharing their story with the world. #Tiananmen30 pic.twitter.com/7UqiJVRS3t
— Nancy Pelosi (@SpeakerPelosi) June 4, 2019
Izmičući iz svoje službene pratnje zajedno sa još dva člana Kongresa, otišla je na gradski trg bez dozvole svojih kineskih domaćina.
Tamo su razvili mali, ručno oslikan transparent na kojem je pisalo: „Za one koji su umrli za demokratiju u Kini“.
Policija je brzo došla, nadajući novinare koji su pratili događaj i proteravši okupljene sa trga. Ministarstvo spoljnih poslova Kine je kasnije osudilo incident kao „farsu sa predumišljajem“.
Neki su kritikovali postupke Pelosijeve tokom te posete. Bivši šef biroa CNN u Pekingu Majkl Činoj napisao je u tekstu za Forin Polisi da je ona razlog zašto je on uhapšen na licu mesta.
Činoj je rekao da nije znao šta je Pelosi planirala da uradi na trgu i da je zadržan nekoliko sati pošto policija nije mogla nju da uhapsi tokom posete.
„To je bilo moje prvo iskustvo sa Pelosijevom sklonošću ka gestikulacijama visokog profila, koje su osmišljene da bodu u oči kineske komunističke vladare – bez obzira na posledice“, napisao je on.
There has been a lot of interesting discussion triggered by my Foreign Policy piece about Nancy Pelosi and Taiwan. Here is a photo of me and CNN cameraman Mitch Farkas being arrested after Pelosi’s 1991 visit to Tiananmen Square pic.twitter.com/uyGx1U3mQg
— Mike Chinoy (@mikechinoy) July 29, 2022
Pelosi koja je takođe pomogla u vođenju rezolucije kojom se osuđuju akcije Kine 1989. godine, nastavila je da govori o „masakru“ demonstranata tokom godina koje su usledile.
Nedavno je izdala saopštenje povodom obeležavanja 33. godišnjice protesta ove godine, nazvavši demonstracije „jednim od najvećih akata političke hrabrosti“ i osudivši „represivni režim“ Komunističe partije.
Na sastanku sa tadašnjim kineskim potpredsednikom Hu Đintaom 2002. godine, Pelosi je pokušala da mu prenese četiri pisma u kojima se izražava zabrinutost zbog pritvaranja i zatvaranja aktivista u Kini i na Tibetu i poziva na njihovo oslobađanje.
Međutim, Hu je odbio da primi ova pisma. Sedam godina kasnije, Pelosi je navodno uručila još jedno pismo tadašnjem predsedniku Kine, pozivajući na oslobađanje političkih zatvorenika, uključujući istaknutog disidenta Liua Sjaoboa.
Liu je proglašen za dobitnika Nobelove nagrade za mir 2010. godine, ali mu nije bilo dozvoljeno da putuje u Norvešku da bi primio nagradu. Umro je od rata 2017. godine, dok je bio u kineskom pritvoru.
Pelosi se protivila kandidaturi Kine da bude domaćin Olimpijskih igara još 1993. godine na osnovu njenih navodnih kršenja ljudskih prava.
Ona je bila jedna od poslanika koji su bezuspešno pozvali tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša da bojkotuje kinesku ceremoniju otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2008. godine.
Ove godine, predsedavajuća Predstavničkog doma ponovo je pozvala na „diplomatski bojkot“ Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine zbog tretmana ujgurskih muslimana u Kini.
PROČITAJTE JOŠ:
„Da bi šefovi država otišli u Kinu u svetlu genocida koji je u toku – dok vi sedite tamo na svom mestu – zaista postavlja pitanje, kakav moralni autoritet imate da ponovo govorite o ljudskim pravima bilo gde u svetu“, rekla je.
Kao odgovor, portparol kineske ambasade u Vašingtonu rekao je da američki političari nisu u poziciji da upućuju „bezobrazne neosnovane kritike“ protiv Kine.
Tokom godina, Pelosi se tekođe zalagala za to da se trgovinski status Kine poveže sa njenim stanjem ljudskih prava i da uslovi za ulazak Kine u Svetsku trgovinsku ogranizaciju.
Politika je bila kontroverzna: Buš je nekoliko puta stavio veto na zakon koji se odnosi na ovo, dok je bivši predsednik Bil Klinton u početku podržao, ali je kasnije odustao, rekavši da širi američki strateški interesi opravdavaju preokret.
BONUS VIDEO: Združene vojne vežbe Rusije i Belorusije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
