Naučnici iz instituta Plavi svet ispitivali su izveštaje da je veliki kit primećen u Velebitskom kanalu i utvrdili da je reč o čak dva velika kita.
Naučnici su uspeli da dronom snime radoznalog kita koji se približio njihovom brodu dugom sedam metara i plivao vrlo blizu površine.
S obzirom na to da su se dojave o području južnog dela Velebitskog kanala nastavile i u septembru, istraživači su ponovo izašli na teren sa ciljem da snime velikog kita dronom iz vazduha kako bi analizirali njegovu veličinu, zdravstveno stanje i uzeli uroak kože za analizu DNK.
Velikog kita pronašli tokom vikenda ove subote na samom ulazu u kanal i pratili ga dva sata, navode iz Instituta.
Pregledom snimljenih fotografija ustanovili su da se ne radi o istoj životinji koja je snimljena u avgustu.
„Kit koga su kolege fotografisale u avgustu imao je veliki i vidljivi urez na peraju dok ga ovaj kit nema. Takođe, peraja im se razlikuju i o obliku“, rekao je za Index.hr istraživač Jure Miočić-Stošić.
Pročitajte još:
Kita su i sutradan ponovo uočili.
„Osim što su mu zaroni trajali kraće, ovaj put veliki kit je bio zainteresovan za naše plovilo. U nekoliko navrata je na svega metar ispod površine po 4-5 minuta plivao uz naš brod. Tokom jednog približavanja okrenuo se na bok pa mu se jasno vidio gotovo beo trbuh“, ispričao je Grgur Pleslić, direktor znanstvenog programa Instituta Plavi svet.
Doc. dr. sc. Draško Holcer, viši kustos Hrvatskog prirodnjačkog muzeja, uradio je biopsiju kože velikog kita.
„U nekoliko navrata kit je veoma polako plivao uz naše plovilo. Takva situacija povoljna je za uzimanje biopsije jer vam omogućava da životinju pogodite precizno ne riskirajući eventualnu povredu ili promašaj. Tokom jednog takvog izrona uz plovilo uspeo sam da uzmem mali komadić kože za DNA analizu“, rekao je dr. Holcer.
Koliko znam, ovo je prvo uspešno biopsiranje velikog kita u Jadranu. No pre desetak godina uspeo sam uzeti biopsiju i s grbavog kita koji je boravio u Piranskom zalivu. Tada nam je ona pomogla da utvrdimo pol životinje, rekao je on.
Uzorci će biti poslati kolegama u Holandiji gde se trenutno radi populacijsko genetičko istraživanje velikih kitova Sredozemlja i Atlantika.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar