Redovno dodatno vakcinisanje protiv koronavirusa biće potrebno zbog novih varijanti koje ga čine zaraznijim i sposobnijim da zaobiđu ljudski imunitet, rekla je zvaničnica britanskog instituta koji radi na sekvenciranju genoma virusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Koronavirus je od pojavljivanja u Kini krajem 2019. do danas ubio više od 2.65 miliona ljudi širom sveta. Virus mutira svake dve nedelje, sporije nego grip ili HIV, no dovoljno da su potrebne modifikacije vakcine, prenosi Hina.
Šeron Pikok, zvaničnica britanskog instituta za genomiku koronavirusa COG-UK, koji je sekvencirao polovinu svih genoma tog virusa u svetu, naglasila je da je zbog igre „mačke i miša“ sa virusom potrebna međunarodna saradnja, piše agencija Rojters.
„Moramo prihvatiti da će nam uvek biti potrebno dodatno vakcinisanje – imunitet protiv koronavirusa ne traje zauvek“, rekla je ona na svom kampusu pored Kembridža.
„Potrebno je redovno dodatno vakcinisanje, kao ono protiv gripa“
„Već menjamo vakcine kako bismo se nosili sa njegovom evolucijom – pojavljuju se varijante sa kombinacijom veće zaraznosti i sposobnošću da delom zaobiđu odgovor našeg imuniteta“, dodala je.
Pikokova je uverena da će redovno dodatno vakcinisanje, kao ono protiv gripa, biti potrebno zbog budućih varijanti, no naglasila je da napredak u proizvodnji vakcina omogućava da se ono razvija na vreme.
COG-UK je uspostavila sama Pekokova, profesorka na univerzitetu Kembridž pre tačno godinu dana, uz pomoć glavnog naučnog savetnika britanske vlade Patrika Valansea.
Institut sad predstavlja najveću svetsku mrežu znanja o genetici tog virusa. Na lokacijama širom Britanije sekvencirano je 346 hiljadagenoma, dok je u svetu to učinjeno na otprilike 709 hiljada genoma.
Na institutu rade stotine naučnika, mnogi od njih na volonterskoj bazi. Procesuirano je oko 19 miliona uzoraka PCR testova, a sekvencira se oko 30 hiljada genoma tjedno, više nego što je Ujedinjeno Kraljevstvo ranije činilo u godinu dana.
Tri varijante
Posebnu pažnju dobivaju tri varijante virusa – B.1.1.7, identifikovana u Velikoj Britaniji, brazilska P1 i južnoafrički B.1.351.
Pikokova najviše brine južnoafrički soj jer je „zarazniji, ali i ima promenu u mutaciji gena koju zovemo E484K“, a koja je povezana sa smanjenim imunitetom.
Zbog više od 120 miliona slučajeva koronavirusa u svetu teško je pratiti sve varijante virusa, pa Pakokova i njen tim govore o „konstelacijama mutacija“.
Ona upozorava kako i dalje treba biti ponizan pred tim virusom koji je doneo toliko smrti i ekonomskih problema širom sveta.
Pikokova ne sumnja da će i u budućnosti biti pandemija.
„Mislim da je neizbežno da će se pojaviti još neki virus kojim ćemo se baviti. Nadam se da smo iz ove globalne pandemije nešto naučili i da ćemo biti spremniji da ga detektujemo i obuzdamo.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar