Nemačka oplakuje više od 150 žrtava katastrofalnih poplava koje su zemlju pogodile ove nedelje, ali ako postoji emotivni centar velike tuge koja je zahvatila zemlju, onda je to malo grad Zincih, smešten između reka Ar i Rajne. Smrt 12 osoba u ovom gradiću slomila je srca mnogih u Nemačkoj i još jednom podsetila na to kako je tragedija mogla biti izbegnuta, prenosi "Njujork tajms".
Žrtve u Zincihu bili su štićenici doma za osobe ometene u razvoju „Lebenshilfe haus“. Kada je bujica nahrupila, oni su spavali, a za bezbednost štićenika bio je zadužen samo jedan redar, piše „Tajms“.
Svih 12 osoba život je izgubilo jer su ostali zarobljeni na prvom spratu ustanove.
Komšije iz okolnih kuća čuli su njihove krike, ali spasilačke ekipe su stigle prekasno da ih sve spasu. Uspeli su da žive izvuku 24 osobe koje su bile smeštene na višim spratovima. Izvukli su ih kroz prozore, a zatim čamcima odveli na sigurno.
„Smrt svakog čoveka je tragedija. Ali, ovo je posebna tuga“, rekla je uplakana Tabera Irle (23), vozačica koji je u Zincih došala da pomogne spasiocima.
Odmah iza nje, spasioci su pokušavali da prevrnu crveni folksvagen koji je blokirao ulicu. Meštani su postavljali rešetke roštilja na kanalizacione odvode da bi sprečili krupniji otpad da blokira kanalizacioni sistem.
Dominik Gašper (17) pomagao je roditeljima da očiste blato i šut iz kuće svojih dede i bake, koja se nalazi u blizini poplavljenog doma. Kaže da je čuo za 12 mrtvih.
„Bilo je užasno. Takvo nešto ne može da se pojmi“, rekao je on.
Njegovi baka i deda, Ana i Klaus Rams su bezbedni.
U gradiću od 20.000 stanovika, život je izgubilo još dvoje ljudi, a srušen je i lokalni most.
Luis Rufino (50), koji radi za lokalnu organizaciju za zaštitu životne sredine, kaže da je besan zbog onoga što se desilo u domu.
„Naš zdravstveni sistem je bolji od onog u SAD, ali i ovde pokušavaju da umanje troškove. Zato je samo jedan čovek brinuo o onim jadnim ljudima. Kada je nestalo struje, oni su se uspaničili, a kada je došla voda, nisu imali nikakvu šansu“, kaže on.
„Bilo je pokušaja da ih evakuišu, ali oko 3.30 ujutro, tamo su plutali leševi“, priča Rufino, koji smatra da sistem nije radio.
I Mina Sabačus je besna na lokalnu vlast.
„Vlast je morala više da uradi. Znali su da velika kiša dolazi. Nije bilo pravog upozorenja, nisu rekli ništa“, priča Mina.
Nju su prijatelji probudili u 2 ujutro, kada je voda već bila u kući.
„Oni nisu znali, ali zvaničnici su znali“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare