Ako se osvrnemo na liderke koje su pokazale neverovatnu sposobnost da upravljaju krizom usled pandemije - od kancelarke Angele Merkel u Nemačkoj, premijerke Novog Zelanda Džasinde Arders, do Katrin Jakobsdotir, liderke Islanda i Erne Solberg u Norveškoj - teško je odoleti postavci da se žene bolje snalaze u kriznim vremenima zato što su, jednostavno žene. Sličan narativ pratio je finansijsku krizu 2008. godine. Svet kojim vladaju žene trebalo bi da je nežniji, manje agresivan: da su Braća Leman bili Sestre Lehman, do krize ne bi ni došlo. I ovog puta se diskurs vrti oko toga da žene lidere odlikuju "empatija i briga", ali on može biti opasan po progres žena u politici. Ne radi se o tome da su žene liderke bolje, nego su strongmeni mnogo gori.