Držite nam nož pod grlom: Italija proziva Evropu zbog korone

Svet 09. apr. 202013:16 > 13:33
Podeli:
Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Uoči nove runde pregovora Evrogrupe, u sklopu koje će države severa i juga evrozone pokušati da pronađu kompromis oko ekonomskog paketa pomoći za amortizaciju štete koju je valuti EU zadala koronakriza, Rim šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: „Ublažite pravila ili ćemo rešenje pronaći bez EU“.

Ministri finansija država koje pripadaju evrozoni danas će u 16 sati putem video linka održati novi krug pregovora nakon što se prošle nedelje nisu ni okvirno uspeli dogovoriti oko zajedničkih odgovora na krizu, piše Jutarnji.hr.

Najveći kamen spoticanja su tzv. korona obveznice, kojima bi zemlje evrozone de fakto ušle u zajednički dug.

Nemačka je na čelu zemalja koje se oštro protive toj ideji, dok Španija, Italija, ali i Francuska, pitanje korona obveznica smatraju minimumom koji EU može ponuditi u jeku krize.

„Ne smemo dozvoliti Kini i SAD-u da monopolizuju globalnu ekonomiju, već se moramo hitno ujediniti i doneti zajednička rešenja. Tražim jednostavnija pravila, a ako nam Evropa ne izađe u susret, snaći ćemo se sami. U tom slučaju, svako radi za sebe“ upozorio je italijanski premijer Đuzepe Konte u intervjuu objavljenom u nemačkom časopisu Bildt.

Konte smatra da EU treba da plasira zajedničke obveznice kako ne bi izgubila kompetitivnost na globalnom tržištu. „Važno je pritom naglasiti da niko u Italiji ne očekuje da će druge države podmirivati naše dugove. Ovo je ješenje za sve nas“ objašnjava.

Foto:EPA-EFE/FILIPPO ATTILI/CHIGI PALACE PRESS OFFICE

Konte smatra da države koje je pandemije do ovoga trenutka poštedela najgoreg pritiska na zdravstvo i ekonomiju, nemaju moralno pravo najpogođenijim zemljama „da drže nož pod grlom“.

Pariz ne odbija ideju plasiranja korona obveznica, a Rojters piše da se raspravlja i o formiranju protivgermanske koalicije (Nemačka, Austrija i Holandija) kojom bi države juga izvršile pritisak na države koje se protive toj ideji.

„Stav Angele Merkel oko obveznica nije se promenio. Vlada je i dalje skeptična prema svim predlozima koji bi ugrozili stabilnost ekonomskog i valutnog područja evrozone“ izjavio je prošle nedelje Helge Braun, šef kabineta nemačke kancelarke, u razgovoru za dnevnik FAZ.

Predsednik Evrogrupe, Portugalac Mario Senteno, tvrdi da su Nemačka i Francuska predložile tri mere koje uživaju široku podršku.

Paket „težak“ 500 milijardi evra uključuje kreditnu liniju evropskog fonda za pomoć zaduženim državama, kao i osnivanje jamstvenog fonda pri Evropskoj investicionoj banci koja bi malim i srednjim preduzetnicima plasirala povoljne kredite za isplatu plata radnicima.

Evropska komisija od Evrogrupe očekuje dogovor poput Maršalovog plana, kojim se po završetku Drugog svetskog rata Evropa digla iz pepela.

Šefica Evropske komisije, Nemica, nije preterano oduševljena predlogom zajedničkih obveznica, ali je rekla kako „u ovom trenutku ne odbacuje nijedan predlog koji bi doveo do rešenja“.

Ukratko, reći da je današnji sastanak „biti ili ne biti“ za Evropsku uniju nije preterivanje. Veliki birokratski aparat, 27 suprotstavljenih zemalja u jeku pandemije naišao je na ogroman izazov koji je ozbiljno zapretio samoj svrsi evropskog projekta.

EU u svom arsenalu još uvek ima jedno izuzetno bitno oružje, veliku zalihu zajedničkog novca najvećeg trgovačkog bloka na svetu koji bi mogao poslužiti kao „melem na ranu“ za sanaciju šete koju je izazvala pandemija.

Međutim, ako Brisel propusti šansu da taj novac pravovremeno i ciljano iskoristi za tu svrhu, Uniji je odzvonilo.

U ovom trenutku sigurno je samo jedno, koronakriza imaće veći utiecaj na budućnost Evropske unije od konferencije Budućnost Europe za čiju je organizaciju bila zadužena hrvatska poverenica Dubravka Šuica.