2
Nemačka i zvanično posle 16 godina vladavine Angele Merkel menja svoj politički kurs. Olaf Šolc preuzeće kormilo, a ministarstvo spoljnih poslova predvodiće Analena Berbok iz redova Zelenih. Iako je režim u Srbiji pod okriljem Angele Merkel imala određenu zaštitu, čini se da se situacija sada menja.
Nemački Bundestag izabrao je danas Olafa Šolca iz redova Socijaldemokrata (SPD) za prvo kancelara postmerkelovske ere. On će predvoditi takozvanu „semafor“ koaliciju koju pored SPD-a čine Zeleni i Liberali (FDP).
Tri partije prethodno su potpisale koalicioni sporazum, kojim su usaglašeni prioriteti nove vlade.
Iako je Aleksandar Vučić navikao na veliku potporu Angele Merkel, čini se da Šolc neće gajiti isti odnos sa državnicima.
Poznat kao strog i pragmatičan, ranije je najavio promenu odnosa sa Rusijom i Kinom, a očekuje se da neće veliki deo svog vremena posvetiti režimima poput Vučićevog, kao što je to činila Merkel.
POGLEDAJTE JOŠ:
Obzirom na to da ministarstvo spoljnih poslova preuzima Analena Berbok, iz redova Zelenih, moguće je da će se Srbija uskoro naći u nepoznatoj situaciji.
„Srpske vlasti nisu se proslavile u odnosu prema Zelenima, stalno gledamo neka prepucavanja sa kritičarima Srbije iz redova Zelenih poput Viole fon Kramon, iako je ona u trećoj ligi stranke. To nisu dobri temelji za odnose srpske vlasti sa zelenom šeficom diplomatije, koja će biti snažna, u smislu da kancelar neće moći da diktira šta će ona raditi“, rekao je nedavno za Nova.rs novinar Nemanja Rujević.
Još jedan problem sa kojim će se Srbija suočiti jesu termoelektrane na ugalj – odakle naša zemlja dobija najveći deo energije. Obzirom na činjenicu da sektor diplomatije dobija stranka prevashodno orijentisana na zelene politike, naša zemlja nema dobru startnu poziciju.
„U kojoj meri će Zeleni morati da budu pragmatični i stišaju kritike, to ćemo tek videti. Očekujem da Berbok mnogo više paženje obrati na Zelenu agendu, to je bilo oduvek njena glavna preopkupacija. Srbija skoro svu svoju energiju dobija iz ugla, očekujem da dobije kritike i na tu temu“, ocenio je Rujević za Nova.rs.
Rođena iste godine kao i partija koju sada predvodi, Berbok je poznata po pragmatičnom stavu. U medijima ocenjena kao Fišerovo „političko dete“, ona zdušno zagovara čvršći i ujedinjen stav prema Rusiji i Kini. Veliki je protivnik gasovoda „Severni tok „, jer je to prema njenom mišljenju ruta kojom pomenuti gasovod prolazi suprotna geostrateškim interesima Evropske unije i destabilizuje Ukrajinu.
„Ona je deo generacije koja je odrastala na pričama o Srebrenici, bombardovanju, raspadu SFRJ, tako jeste Fišerovo političko dete. Ona mu je na neki način naslednica. U partiji Zelenih krajem devedesetih je bilo izuzetno sporno pitanje vojnog angažmana u pitanju Jugoslavije, a danas više ta pitanja uopšte nisu sporna“, rekao je Rujević za naš portal.
Sa druge strane, uvek je podržavala saradnju u okviru NATO saveza i jačanje nemačke vojske.
„Ne smemo se saginjati“, glasi njena omiljena bezbednosna mantra.
Rođen je 14. juna 1958. godine. Završio je pravni fakultet u Hambugru. Već ima iskustva sa kancelarskom funkcijom, obzirom da je 2018. godine obavljao funkciju zamenika prve žene države i saveznog ministra finansija.
Prethodno je bio gradonačelnik Hamburga od 2011. do 2018. godine. U prvu vladu Angele Merkel ušao je 2007. godine, kao ministar rada i socijalnih pitanja.
Smatra se da Šolc potiče iz umerenog krila socijaldemokratske stranke koju predvodi. Nakon izbora 2017. godine, javno je kritikovao strategiju tadašnjeg predvodnika partije Martina Šulca. Tada je izneo niz predloga za reformu ciljeva i stanivništa koje stranka zastupa i pozicionirao se kao jedan od lidera. Uoči izbora 2021. godine, Šolc je istakao da se protivi ulasku u koalicionu vladu sa populističkom strankom Linke, ali je pokazao spremnost na saradnju sa Zelenom koalicijom, čiji je kandidat Analena Berbok.
Njegov cilj kao ministra finansija uvek je bio ograničenje javne potrošnje. Pre nekoliko godina predložio je stvaranje sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti u celoj Evropi, kako bi evrozona postala otpornija na finansijske probleme budućnosti.
Kada je Šolc 2003. godine obavljao fukciju generalnog sekretara stranke, list Di Tagescajtung uradio je veliki intervju sa njim. Šolc je tada tražio izmenu većeg dela teksta i pretio da će zaustaviti objavljivanje priče, ukoliko novinar i urednik ne učine šta je tražio. Kada je njegov zahtev kategorično odbijen, kandidat za kancelara poručio je da njegova stranka više nikada neće sarađivati sa listom. Njegov potez, koji je ocenjen kao „sujetan“ i „bezobrazan“ naišao je na osudu javnosti, ali i drugih medija u Nemačkoj koji su ga označili kao „teškog za saradnju“.
Dojče vele razgovarao je sa Olafom Šolcom uoči izbora za Bundestag.
„Važno je da imate jasne principe. Jedan od mojih principa je, na primer, da sam veoma posvećen nemačkoj odgovornosti u okviru transatlantskog partnerstva sa NATO“, rekao je kandidat SDP-a.
Pandemija koronavirusa uzela je svoj danak i ostavila finansijske posledice u celom svetu, pa čak i velesilama kakva je Nemačka. Šolc smatra da bi proizvodne kapacitete zemlje trebalo proširiti, „tako da na raspolaganju ima dovoljno vakcina“. U njegovoj vladi, obećava kandidat socijaldemokrata, neće nedostajati spremnosti da izdvoji novac.
POGLEDAJTE JOŠ:
Drugo veliko pitanje sa kojim će se suočiti novi kancelar jeste migrantska kriza. Prema nedavnim najavama, ne izgleda kao da će Šolc zemlju učiniti dostupnom svim izbeglicama koje traže utočište.
„Postoje jasna pravna pravila u pogledu toga ko može ovde da zatraži zaštitu. I ne može svako ko je pobegao da ostane u Nemačkoj, što posebno važi za kriminalce i zločince. Neko ko počini teške zločine ne može da računa da će moći ovde da ostane“, poručio je on.
Jedna od promena koja očekuje Nemačku ukoliko Olaf Šolc postane kancelar jeste drugačiji odnos sa Rusijom i Vladimirom Putinom.
„Potrebna nam je nova politika prema Istoku. A Rusija mora da prihvati da se primenjuje vladavina prava, a ne pravo najjačih“.
BONUS VIDEO Izbori u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
