6
Iako će za nešto manje od dve nedelje isteći rok koji je visoki predsednik u BiH Kristijan Šmit dao liderima stranaka, a tokom kojeg oni treba da se međusobno dogovore o izmenama Izbornog zakona, nije izvesno da će Šmit zaista iskoristiti bonska ovlašćenja i sam nametnuti promenu pomenutog zakona. Naime, visokom predstavniku, koji uživa podršku Sjedinjenih Država i Velike Britanije, nedostaje i ona koja dolazi iz njegove matične Nemačke i šefice diplomatije te zemlje Analene Berbok.
Formalno, iako Šmit može da nametne bilo koju odluku, izostanak podrške koja dolazi iz Nemačke značio bi da ne radi u skladu sa voljom države čiji je diplomata. Takođe, podrška Nemačke značila bi da će gotovo sigurno uslediti i odobravanje ostalih zemalja članica Evropske unije, koje bi povećale legitimitet odluke.
Ali, Berbok se po ovom pitanju još uvek nije oglasila, što može dovesti do toga da Šmitovo nametanje izbornih reformi ostane „na čekanju“. Takođe, mnogi ćutanje šefice nemačke diplomatije ocenjuju kao neodobravanje, jer, kako smatraju, Berbok ne bi otvoreno kritikovala poteze diplomate svoje zemlje.
Kako je Berbokova i ranije osudila „secesionističke“ odluke pojedinih političara BiH, pre svega Milorada Dodika, upravo ona se smatra figurom koja može značajno da doprinese rešavanju političke krize koju je ovog puta prouzrokovalo neslaganje oko Izbornog zakona.
U međuvremenu, Bosna i Hercegovina se približava izborima koji će se održati 2. oktobra, a reforme izbornog zakona, koji je prema mišljenju međunarodne zajednice loš i neprihvatljiv, nema ni na vidiku.
Šmit sada gubi strpljenje, što je postalo jasno nakon njegovog nedavnog istupa. Naime, visoki predstavnik je više nego burno reagovao na pitanje novinara u vezi sa Izbornim zakonom.
„Smeće, potpuno smeće“, rekao je vidno ljut Šmit tada.
Dodao je da brine o BiH, dok političari te zemlje nastavljaju da igraju igre.
„Ja ne sedim, niti stojim ovde, ja brinem o ovoj državi. Ovo je grad u kojem su ljudi izgubili živote i nismo ovde da bismo igrali političke igre. A u ovoj državi ljudi igraju političke igre. Ne ljudi, nego političari. Dosta mi je ovoga. Postavljajte pitanja, ali molim vas. objavite to, ali imajte u vidu kako ja donosim odluke i postupam s ljudima. Oprostite što sam ovako glasan, ali mi je preko glave svih ovih uvreda koje su potpuno pogrešne“, poručio je Šmit.
Pročitajte još:
Ovaj incident izazvao je burne reakcije u njegovoj matičnoj državi. Nemački magazin „Špigl“ je komentarisao da Šmitov izliv besa nije bio nimalo diplomatski. Pomenuo ga je i dnevni list „Štutgarter algemajne“, komentarom da je njegov emotivan izliv napravio veliku pometnju u javnosti i na društvenim mrežama.
Jedan od najvećih nemačkih portala „Fokus“ komentarisao je da se Šmit iskalio na novinarima. Dnevne novine „Velt“, takođe, nisu izostale u komentarisanju Šmitovog ponašanja koji je naveo da ga ni uključene kamere nisu sprečile u izlivu emocija i reakciji na novinarsko pitanje.
Stoga, neki ocenjuju da je upravo ovaj ispad razlog izostanka podrške šefice nemačke diplomatije.
Promene koje Šmit želi da nametne odnose se na uvođenje cenzusa od tri odsto u kantonima za izbor delegata u Dom naroda Parlamenta Federacije BiH i izbor predsednika i potpredsednika Federacije BiH i zaštitu vitalnog nacionalnog interesa.
Time bi svaki narod, od tri konstruktivna koji žive u BiH, birao svoje predstavnike. što bi po mišljenju tamošnjih političara dodatno podstaklo etničke podele u zemlji.
Inače, Šmit je u julu već nametnuo izmene jednog dela Izbornog zakona koje se tiču integriteta izbora kao i finansiranja izbora, kojim je njihovo održavanje omogućeno.
BONUS VIDEO Da li će mere Kristijana Šmita poboljšati ili dododatno otežati funkcionisanje Federacije BiH.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
