8
Kompanija "Adriatic Properties", zakupac hotela "Sveti Stefan" i "Miločer", predala je Privrednom sudu Crne Gore predlog za određivanje privremene mere kojom se državi Crnoj Gori zabranjuje da preduzima radnje koje mogu naneti štetu ovoj kompaniji, kao i zabranu da se vrše promene na imovini koja je predmet Ugovora o zakupu hotela.
Pročitajte još:
Ovaj potez “Adriatic Propertiesa“ poslednji je (za sada) čin u komplikovanoj sagi oko najpoznatijeg grada-hotela na Jadranu.
Sveti Stefan i vila Miločer ovog leta nisu primili goste i nije izvesno da li će se to dogoditi. Kompanija „Aman“, koja upravlja elitnim kompleksom, sredinom maja poslala je radnike na odmor i rekla im da “nađu drugi posao”. Od tada je ekskluzivna Kraljičina plaža ponovo dostupna “običnim“ građanima.
Odluci zakupaca da zatvore hotele prethodilo je nekoliko protesta meštana, kada su uklonjene ograde na prilazu hotelima i plažama. Oni su se protivili izgradnji u okviru novog hotela Kraljičina plaža koje investira „Adriatic Properties“, a tražili su i bezuslovan pristup zakupljenim plažama.
Nova era crnogorskog turizma
Otvaranjem Svetog Stefana 1960. godine počela je nova era razvoja crnogorskog turizma. Grad-hotel stekao je svetsku slavu i bio preteča onoga što se danas naziva butik hoteli – luksuzno odmaralište za mali broj gostiju u kojem se posebno neguje privatnost gostiju i posvećenost svakom turisti ponaosob.
Situacija je kulminirala do razmera da se nagađa da bi „Adriatic Properties“ mogao da napusti Crnu Goru do kraja godine, što bi prema rečima Mila Đukanovića, moglo da košta i 100 miliona evra.
Pravna bitka porodice Karađorđević
Istovremeno, pravnu bitku za Sveti Stefan vodi i porodica Karađorđević koja je 7. aprila 2005. godine podnela zahtev za povraćaj imovine koju su posedovali u Crnoj Gori, a koja je konfiskovana 1947. godine. Oni potražuju vilu Miločer sa okolinom, uključujući i parcele na Svetom Stefanu, dvorac „Leskovac“ u Rijeci Crnojevića i kuća na Cetinju.
“Nema sumnje da je celokupna imovina moje porodice bila u privatnom vlasništvu i finansirana iz ličnih sredstava. Ako govorimo o Miločeru, moj deda je kupio zemlju i počeo da gradi vilu od svog novca. Iako je najneosporniji dokaz privatnog vlasništva nad imovinom upravo sama činjenica da je ona konfiskovana jer ne možete oduzeti nešto nekome ko to i ne poseduje, ima i drugih pokazatelja. Moji preci su plaćali porez za ovu imovinu, kao što porez plaća svaki građanin. To je bilo propisano i Ustavom Kraljevine Jugoslavije”, kaže za Novu NJ.K.V. Aleksandar Karađorđević.
Komisija za restituciju u Crnoj Gori donela je dve odluke kojima se zahtev za povraćaj imovine odbacuje, prvu 2007. i drugu 2012. godine, navodeći u obe da se Zakon o restituciji ne može primeniti na ovaj konkretni slučaj. Nakon žalbi Karađorđevića, oba puta je sud u Crnoj Gori poništio ove odluke i vratio postupak Komisiji za restituciju gde je još u toku. Činjenica da je postupak u toku ”zabrinjava”, kaže NJ.K.V. prestolonaslednik, ali dodaje da ovo pitanje političke volje.
“Ne vidim valjane zakonske razloge za odbijanje, čini se da su u pitanju i drugi faktori. Ali ni jedan drugi faktor ne bi trebalo da bude uključen, osim zakona, kako za kraljevsku porodicu tako i za svakog drugog”, kaže on.
Slični primeri postoje u okruženju, ali je ishod bio povraćaj imovine.
“Kada pogledamo slučajeve drugih kraljevskih porodica, koje su se nalazile u sličnoj situaciji, možemo videti da je moguće naći pravično rešenje. Samo ću dati primer Rumunije gde su dvorovi, kraljevski domeni, zemljište i još mnogo toga vraćeni kraljevskoj porodici Rumunije, što je u potpunosti u skladu sa, pre svega, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao i drugim zakonima, i, najzad, sa zdravim razumom – ako je nekome nešto nepravedno oduzeto, jedini pravičan ishod je da to bude i vraćeno! Ali, ono što se mora reći je da je to moguće samo onda kada u zemlji postoji sistem koji je dovoljno zreo da učini pravu stvar”, kaže za Novu NJ.K.V. Aleksandar Karađorđević.
Na pitanje da li će se ovaj slučaj naći pred sudom u Strazburu, kako se moglo pročitati u medijima, iz kraljevske porodice kažu da će preduzeti sve pravne mere koje su neophodne.
“Nastavićemo da pokrećemo sve propisane postupke i preduzimamo sve druge zakonima i ustavima dozvoljene radnje. Takođe, nastavićemo da apelujemo na sve zvaničnike u domaćoj i međunarodnoj zajednici, kako u lokalnim, tako i u međunarodnim okvirima, da u praksi budu ostvarene vrednosti sadržane u ustavima svih država sveta. Svojina je univerzalno priznato osnovno ljudsko pravo. U materiji restitucije sud u Strazburu je odavno formulisao pravila da države imaju široka ovlašćenja da urede pitanja restitucije, ali da posle donošenja propisa o tome, u primeni tih propisa ne sme biti nikakve diskriminacije niti proizvoljnih izbegavanja primene”, napominju iz kraljevske porodice.
„Crna Gora mora da vrati imovinu koju je bespravno oduzela“
O slučaju Karađorđevići, predsednik opštine Budva Marko Bato Carević, za Novu kaže da država mora da vrati imovinu koju je bespravno oduzela.
„Karađorđevići vode postupak protiv države i oni će dokazati da je imovina na Miločeru njihova, ali taj proces se odvija mimo opštine Budva. Karađorđevići traže da im se vrati njihova imovina, a ne traže naknadu štete. Manje je bitno koliko to sve vredi, oni samo hoće svoju imovinu nazad, to im pripada po zakonu. U svakoj ozbiljnoj državi koja kuca na vrata EU, u predpristupnim pregovorima se kaže da je vladavina prava zagarantovana, pa zato treba biti pravedan“ naglašava Carević.
Slavni gosti Svetog Stefana
Sofija Loren, Robert de Niro, Dejvid Bekam, Novak Đoković samo su neka od imena svetskog džet-seta koji su letovali na Svetom Stefanu.
Porodica Karađorđević je, ističe on, sve pošteno platila Paštrovićima.
„To je prezime čija se istorija vezuje za Sveti Stefan. Iste te Paštroviće je država angažovala da rade na ovom prostoru, da bi ostvarili profit na izgradnji objekata, ali na tuđoj imovini. Država mora da vrati ovu imovinu i to je sve zakonski čisto i jasno. Sada je, međutim, politika umešala prste, pa je sve prešlo u spor između porodice Petrović i Karađorđević. U euforiji stvaranja crnogorske države, vlast je ćutala. Karađorđeviće zato pojedini gledaju kao okupatore i ne žele da im vrate ono što im pripada. Ipak, ako je država zainteresovana da zadrži tuđe, onda treba pošteno da im plati“, smatra Carević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: