Hrvatska je, piše WSJ, početkom leta odlučila da otvori granice. Turisti su se zarazili na letovanju i virus preneli u svoje države.
WSJ (The Wall Street Journal) objavio je tekst o Hrvatskoj u kojem se navodi da je Hrvatska postala primer kako turistička sezona može pokrenuti drugi talas zaraza koronavirusa koji je zahvatio veći deo Evrope.
Navodi se da su putovanja na tradicionalna turistička odredišta, među kojima je i Hrvatska, povećala broj infekcija širom Evrope.
WSJ navodi da je Hrvatska nakon karantina dozvolila klubovima i restoranima širom obale da se otvore, a sam Jadran je bio primamljiv, kako pišu, što za nemačke studente, ali i za Džej Zija i Bijonse.
Navodi se i da je Hrvatska svojom klimom, jadranskom obalom, šarolikim gradovima i prihvatljivim cenama smeštaja celogodišnji magnet za turiste iz zapadne i istočne Evrope.
Pročitajte još:
Mareja Tehero, 34-godišnjakinja iz italijanske Parme koja je tokom avgusta putovala jadranskom obalom, i obišla Hvar, Split i Dubrovnik, ispričala je za WSJ kako su barovi bili krcati ljudima i da se ljudi nisu pridržavali fizičkog distanciranja i nošenje maske.
„Ljudi bi nam ljubazno rekli da ne treba da nosimo maske u njihovim barovima ili prodavnicama“ kazala je Tehero.
U tekstu se navodi i da su evropske vlade, koje su htele da nadoknade ekonomski i politički zastoj u funkcionisanju država zbog karantina tokom proleća, otvorile unutrašnje granice Evropske unije u junu što je potstaklo mnoge na putovanja.
WSJ piše i da zdravstveni autoriteti iz drugih zemalja tvrde da je to razlog porasta broja zaraženih, pogotovo među mlađim putnicima koji su virus doneli kući zbog čega je Evropa otišla korak unazad nakon borbe protiv prvog talasa korone u martu i aprilu.
Spominju i izavu premijera Andreja Plenkovića koju je dao za BBC da je otvaranje Hrvatske za turiste bio rizik kojim se omogućilo da jedna od najvažnijih ekonomskih grana, turizam, prosperira.
Citiraju i izjavu predsednika Zorana Milanovića da „ljudi moraju zarađivati za život“.
WSJ piše kako je i sama lokacija Hrvatske bila velika prednost jer turisti mogu doći automobilom, zbog čega su se u avgustu stvarale gužve na hrvatskim granicama, pa se navodi i da je u Hrvatsku do kraja jula ušlo 2,5 miliona posetilaca, 40 do 50 odstoo manje nego prošle godine.
Hrvatsku upoređuju i sa Španijom koja beleži 75 odsto turista manje, Portugalom koji beleži 83 odsto turista manje i Turskom koja ima 86 odsto turista manje.
WSJ nadalje navodi da su Nemačka, Austrija i Češka objavile da se njihovu građani iz Hrvatske vraćaju zaraženi u svoje zemlje.
Pozivaju se i na nemački Institut Robert Koh koji je objavio da se 12 odsto novih slučajeva koronavirusa u Nemačkoj odnosi na turiste koji su se vratili iz Hrvatske između 10. avgusta i 6. septembra.
U tekstu se navodi i da se Češka suočava s rekordnim brojem slučajeva zaraze i da je to rezultat povratka 100 hiljada turista iz Hrvatske, da se u Austriji trećina novih slučajeva zaraze veže za građane koje su bili na letovanju u inostranstvu i da je na hiljade njih bilo na odmoru u Hrvatskoj.
WSJ piše kako je u Hrvatskoj broj zaraženih rastao i da 3. septembra bio rekordan broj zaraženih u jednom danu, njih 369, a da je ukupno zabeleženo 14.279 slučajeva zaraze u populaciji od 4 miliona ljudi.
Navodi se i da je situacija s Hrvatskom uveliko slična s austrijskim skijalištem u Išglu koji je bio žarište korone iz kojeg se ona proširila širom Evrope.
U tekstu se citira i direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje i član Nacionalnog stožera civilne zaštite Krunoslav Capak koji je kazao da se većina turista u Hrvatskoj zarazila u klubovima, barovima i na zabavama.
Spominje se i da su izdate preporuke za rad klubova i barova, ali da one nisu obvezujuće i da su zbog toga određena mesta funkcionisala kao da nema nikakvih restrikcija.
Mirjam Hagman, 26-godišnjakinja iz švedskog Malmea, rekla je da je tokom jula dok je letovala na Krku videla da ljudi baš i ne nose maske.
„To mi je bilo razumljivo. Bilo je vruće i niko nije hteo da nosi masku. Sve je bilo kao i pre pandemije“ rekla je za WSJ.
To je, kako piše WSJ citirajući naučnika Ivana Đikića, drugačija situacija nego tokom zime i proleća kada je Hrvatska uspela da se odbrani od virusa zahvaljujući dobro pripremljenom zdravstvenom sistemu i dobrom reakcijom na izbijanje epidemije.
„Oprez kod ljudi je pao nakon inicijalnog uspeha, jer su ljudi hteli da putuju i uživaju u letu nakon karantina. Ipak, neshvatljivo je zašto je klubovima dopušten rad“ rekao je Đikić.
Antje Rotemund, Nemica koja živi u Francuskoj i redovno posećuje Hrvatsku zbog nautičkih putovanja, izjavila je za WSJ da se u Hrvatskoj, kada je došla na odmor u avgustu, osetila slobodu u poređenju sa strogim merama kod kuće.
„Ne znam je li to bila naivnost, proračunati pokušaj privlačenja turista ili oba, ali ljudi nisu nosili maske, nije bilo distanciranja, a stolovi u prepunim restoranima i kafićima nisu bili na distanci. Bilo je kao i svake druge godine“ rekla je 57 godišnja Antje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare