Evropljani će morati da se naviknu na poplave i požare, a ekstremni vremenski događaji će se verovatno povećati i postati učestaliji, upozorii su vodeći svetski naučnici, prenosi Politico.eu.
PROČITAJTE JOŠ:
U velikom izveštaju o klimi objavljenom u ponedeljak, Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) rekao je da ljudska aktivnost pokreće „neviđene“ promene u klimi planete, uključujući neke poput porasta nivoa mora – da su „nepovratni“ stotinama ili hiljadama godina.
Ali globalno zagrevanje neće izgledati svuda isto, a zahvaljujući napretku u modeliranju klime, procena IPCC-a uključuje detaljne projekcije o tome kako će klimatske promene uticati na različite regione. Evo šta izveštaj kaže za Evropu.
Požari i toplotni talasi
Naučnici očekuju da će temperature u Evropi raste brže od globalnog proseka. Širom kontinenta učestalost i intenzitet toplotnih talasa su se već povećali i očekuje se da će se to nastaviti u bilo kojem scenariju globalnog zagrevanja. Sa zagrevanjem od 2 stepena Celzijusa, ekstremna toplota bi češće prelazila „kritične pragove“ za zdravlje ljudi, poljoprivredu i ekosisteme, prenosi Politico.eu.
Šumski požari poput onih koji su se dogodili na jugu Evrope tokom protekle nedelje, verovatno će biti sve učestaliji. Naučnici imaju veliko uverenje da će se vremenski uslovi požara povećati u mediteranskom regionu, a takođe imaju uverenje da će i istočna Evropa imati problema sa požarima.
Autori su takođe naglasili da se temperaturni trent u Evropi ne mže objasniti bez ljudskog faktora, a IPCC je rekaoda je „nedvosmisleno“ da ljudi pokreću klimatske promene.
Gradovi širom sveta biće teško pogođeni budućim toplotnim talasima, jer su urbana područja toplija od okolnih ruralnih regiona.
Poplave i suše
Katastrofe poput smrtonosnih poplava u Nemačkoj i Belgiji takođe će postati sve češće.
Očekuje se da će ekstremne padavine i srodni poplavni događaji povećati čak i na najnižim očekivanim nivoima globalnog zagravanja – bilo šta što premašuje cilj Pariškog klimatskog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa – u svim evropskim regijama osim na Mediteranu.
U severnoj Evropi naučnic su već primetili povećavanje poplava povezanih sa kišom koje se ne mogu „pripisati ljudskom uticaju“. Zapadna i centralna Evropa će takođe verovatno doživeti više poplava.
Svenja Šulc, nemačka ministarka životne sredine, rekla je da je u izveštaju IPCC-a jasno rečeno da „više ne možemo da izbegnemo mnoge posledice klimatskih promena“, ukazaujući na poplave i upornu sušu u Nemačkoj, kao i na nedavne požare i toplotne talase u južnoj Evropi i SAD-u.
Rast nivoa mora i otapanje glečera
Bez obzira na scenario globanog zagrevanja, nivo mora će rasti svuda u Evropi osim Baltičkog mora i verovan će se nastaviti da se penje i nakon 2100. godine, prenosi Politico.eu.
„Ekstremni događaji na nivou mora postaće sve učestaliji i sve intenzivniji, što će dovesti do obalnih poplava“, navodi IPCC koji takođe upozorava da bi se događaji koji se dešavaju jednom u veku mogli da se dogode svake godine do kraja veka.
To znači da će posebno plaže biti ugrožene: peskovite obale Evrope videće povlačenje svojih obala u narednim decenijama. U međuvremenu, hladni dani će postati ređi u Evropi prema svim scenarijima emisije, a otapanje glečera, večnog leda i snežnog pokrivača će se nastaviti.
Naučnici kažu da je velika verovatnoća da se Arktik zagrevao dvostruko brže od globalnog u poslednjih 50 godina, a da su „praktično sigurne“ temperature u ovom regionu brže rasle ovog veka. Prema svim scenarijima otopljavanja, predviđa se da će Arktik „dostići uslove praktično bez leda na svom letnjem minimumu“ bar jednom pre sredine veka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar