Tokom prošle godine u severnom delu Jadrana zabeležena je velika prisutnost rebraša, životinja nalik meduzama štetnih za riblji fond i turizam. One su najvjerojatnije stigle u balastnim vodama brodova, upozoravaju hrvatski naučnici.
Pročitajte još:
Primitivni invazivni organizam poznatiji kao „morski orah“, potiče sa severoistočne obale SAD-a i iz Meksičkog zaliva. Ova vrsta može naneti značajne štete ribarstvu, drastično smanjujući fond sitne plave ribe poput sardina i inćuna.
Iako nemaju užarene ćelije i bezopasni su za kupače, njihova prisutnost potencijalno ugrožava turizam budući da velika gustina organizama u vodi u kojoj se kupate nije prijatna.
„Dođe li krajem proleća i početkom leta do rasta temperature u moru, može se očekivati masovna pojava rebraša u priobalju zapadne Istre“, rekao je Paolo Paliaga s Fakulteta prirodnih nauka u Puli.
Zbog poluzatvorenosti, slabe cirkulacije morskih struja i važnih pomorskih pravaca Jadransko more izuzetno je osetljivo na zagađenje balastnim vodama, koje brodovima daje stabilnost tokom plovidbe.
U istraživanju rebraša intenzivno rađajuju italijanski, slovenski i hrvatski naučnici, a važnost problema prepoznali su i priobalni gradovi Rovinj, Poreč i Novigrad koji su finansijski počeli da pomažu istraživanja.
Veliki broj ovih orgarnizama prvi put primećen je u hrvatskim vodama u julu 2016. godine, a od leta 2017. redovno se pojavljuju između maja i novembra u obalnom pojasu zapadne Istre, tršćanskog zaliva i na severozapadnom Jadranu.
„Budući da je severni Jadran najproduktivnije područje Sredozemlja u pogledu bogatstva ribljeg fonda, važnog resursa za hrvatsku, italijansku i slovensku ekonomiju, izuzetno je važno pratiti razvoj situacije i uticaj invazije rebraša“, ističe Paliaga.
1980ih izazvale kolaps na Crvenom moru
Najpoznatiji primer uticaja rebraša zabeležen je osamdesetih godina prošloga veka u Crvenom moru gde je došlo do kolapsa ribolova, a šteta je iznosila stotine miliona dolara. Sastav mora se do danas nije redukovao. Slične situacije su 1990ih zabeležene u Azovskom moru i u Kaspijskom jezeru.
Međunarodne studije pokazale su da se rebraš hrani zooplanktonom, larvama riba i školjkama i nema prirodnih neprijatelja. Jedinka jajolikog oblika i prosečne dužine od sedam centimetara u stanju je za deset sati pojede sav zooplankton u koji se nalazi u litri mora.
Reproduktivni potencijal vrste izrazito je visok budući da se radi o hermafroditima koji mogu oploditi sami sebe i svakoga dana osloboditi nekoliko hiljada oplođenih jajašca. Uz to ima veliku toleranciju na temperaturu i salinitet i u stanju je bez većih poteškoća da prezimi u severnom Jadranu.
Iz sveta i regiona čitajte:
Populacija vrhunac dostiže u septembru kada je sveprisutna u površinskim vodama severnog Jadrana, severno i zapadno od rta Kamenjak, a broj se drastično smanjuje od kraja decembra do aprila zbog niskih temperatura i manje raspoloživosti hrane.
Pored direktnog uticaja na riblji fond, invazija rebraša doprinela je značajnom smanjenju bioraznolikosti, te se narušava prirodna ravnotežu, upozoravaju naučnici.
Oni sada istražuju i druge uticaje rebraša na morski ekostistem, uključujući njihovo lučenje organske materije u moru i uticaj na obilje i strukturu mikrobne zajednice koja je fundamentalno važna za morsko okruženje.
U studijama učestvuju Centar za istraživanje mora u Rovinju Instituta Ruđer Bošković, Fakultet prirodnih nauka Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu i Univerzitet u Dubrovniku.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare