0
Izrael je svetski lider u kovid vakcinaciji, a sada je suočen sa još jednim izazovom sa kojim će se druge zemlje tek suočiti: Kako uravnotežiti javno zdravlje i prava nevakcinisanih. Njihova odluka će uticati na sve slojeve života - od škola do radnih organizacija, kulture pa do verskih ustanova.
Pročitajte još:
Već pola stanovništva Izraela primilo je prvu dozu vakcine, a zemlja je ove sedmice ponovo počela sa otvaranjem ekonomije, posle godinu dana zatvaranja i rada na daljinu. Nekoliko aktivnosti se, međutim, smatra zabranjenim za nevakcinisane osobe, što ljuti one koji iz zdravstvenih razloga ne mogu primiti cepivo ili ga jednostavno ne žele, prenosi Rojters.
Neki poslodavci već planiraju da zabrane rad nevakcinisanim radnicima, što je izazvalo strahovanja među grupama za zaštitu ljudskih prava da će ih to koštti posla. Sindikati su predložili zaobilazna rešenja, poput testova na COVID-19 svaka 72 sata.
„Već sam se pomirila sa činjenicom da me neće pozivati na određene događaje niti puštati na određena mesta“, rekla je Hila Bar, poslovna žena koja ne želi da se vakciniše jer ne veruje medicini. „Dakle, neću ići. A neću odlaziti ni u određena preduzeća – ne zato što to ne želim, nego zato što oni ne žele mene“, dodala je.
Izrael, gde vakcinacija nije obavezna, svetski je lider u imunizaciji i druge zemlje će verovatno učiti na njihovom iskustvu kako bi postigle balans između prava pojedinaca i obaveza prema javnom zdravlju.
„Ko se ne vakciniše, biće izostavljen“, upozoravao je poslednjih dana ministar zdravlja Juli Edelstin i ukazao na pogodnosti koje su dostupne vakcinisanima – uključujući pristup pozorištima, teretanama i odmaralištima uz Mrtvo more.
No, neki poslodavci zabrinuti su što parlament nije doneo nijedan novi zakon kojim se reguliše povratak radnika u kancelarije ili koji nudi zaštitu nevakcinisanima, ocenivši da će tako poslodavci biti primorani da osmisle vlastita pravila.
Primera radi, Intelova jedinica Mobileye iz Jerusalema kaže da nevakcinisani radnici neće moći da se vrate u kancelarije do 4. aprila, ali da mogu da rade od kuće, ako im to posao dopušta. Kompanija je procenila da se oko 10 odsto od 1.500 zaposlenih neće vakcinisati. Oni koji moraju da dođu u kancelariju, moraće da pokažu negativni PCR test ne stariji od 48 sati.
„Naša je odgovornost da naše kancelarije budu bezbedne – dobrobit naših zaposlenih i njihovih porodica nadjačava svako drugo razmatranje“, poručio je zaposlenima izvršni direktor Amnon Šašua.
Građanska prava
Ključna studija objavljena u sredu pokazala je da je Fajzerova vakcina koja se koristi u Izraelu efikasna 94 odsto. Ali, neki zvaničnici privatno procenjuju da 10 procenata Izraelaca starijih od 16 godina – ili oko 650.000 ljudi – ne namerava da se vakciniše.
Neki aktivisti upozoravaju da bi traženje od zaposlenih da se izjasne da li su vakcinisani ili ne, moglo da se podvede pod kršenje prava na medicinsku privatnost a to bi potencijalno moglo imati negativne posledice za građanske slobode koje bi na kraju mogle biti osporene na izraelskim sudovima.
„Pitanje je kako ponovno otvoriti tržište, ekonomiju i život, a da pritom ne naštetimo ljudima koji se ne mogu ili ne žele cepiti“, rekla je Šeron Abraham-Vajs, izvršna direktorka Udruženja za građanska prava u Izraelu (ACRI). „Teret bi podneli ranjivi ljudi, oni koji nisu u sindikatima, privremeni radnici i drugi“, rekla je ona.
Čelnici kompanija takođe su zatražili nove zakone. Ministarstvo zdravstva nije odgovorilo na pitanje da li je zakon koji nudi zaštitu radnih mesta nevakcinisanima već u pripremi.
Neke velike trgovinske grupe počele su sa izradom političkih smernica za svoje članove, uključujući Izraelsko udruženje proizvođača, koje predstavlja 1.800 kompanija sa gotovo pola miliona radnika.
Članovi grupe „ne proganjaju ljude na ulici da ih prisile na vakcinisanje“ iako čine sve da cepljenje podstaknu, rekao je predsednik grupe Ron Tomer. No, prema pravnom mišljenju koje je grupa naručila, članovi mogu da pitaju zaposlene da li su vakcinisani kao „sigurnosnu meru“ radi sprečavanja zaražavanja drugih, ali ne kao zahtev za pokazivanjem ličnih medicinskih podataka.
U pravnom mišljenju se navodi i da bi poslodavci trebalo da nevakcinisanima omoguće rad u kuće ili odvojenim prostorijama, ali da oni koji to ne mogu budu ili poslati na neplaćeno ili, u krajnjem slučaju, otpušteni.
„U redu je ako ne želite da se vakcinišete… zaposleni ima prava da zaštiti svoju privatnost. Sa druge strane, postoje prava javnosti, poslodavaca, klijenata – ljudi kojima pružamo usluge“, rekao je autor tog stava, istaknuti advokat za radno pravo, Nahum Feinberg.
Nudeći potencijalno rešenje, najveći izraelski sindikat Histadrut predložio je da nevakcinisani radnici koji ne mogu da rade kod kuće, poslodavcima svaka 72 sata daju na uvid negativne testove na koronavirus.
Iz sveta i regiona čitajte:
„Pitanje javnog zdravlja“
Izrael je u nedelju pokrenuo sistem „zelene propusnice“ kojim se odobravaju određene privilegije građanima koji su primili obe doze vakcine ili su se oporavili od kovida.
U jednoj od svojih prvih primena u stvarnom životu, onima koji su imali ovu potvrdu, ove sedmice je bilo dozvoljeno da prisustvuju malom koncertu na otvorenom u Tel Avivu.
A parlament je u sredu usvojio zakon kojim se ministarstvu zdravstva dopušta da opštinama dostavlja imena stanovnika koji nisu vakcinisani. ACRI se usprotivio tom zakonu, tvrdeći da krši prava na privatnost.
Pravni fakultet Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu naveo je da je vakcinacija „pitanje javnog zdravlja, a ne privatno medicinsko pitanje“.
Postojeći izraelski zakoni daju ministarstvu zdravstva zakonsko ovlašćenje da nametne ograničenja nevakcinisanima, pa čak i obaveznu vakcinaciju u određenim slučajevima, naveo je univerzitet. „Od onih koji ispunjavaju svoju obvezu vakcinisanja ne treba tražiti da snose troškove onih koji to ne odluče“, rekao je David Enoh, profesor filozofije prava na Hebrejskom univerzitetu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
