Italija je žarište korone, a imaju dosta sličnosti sa nama

Svet 13. mar. 202021:35
Podeli:
Foto: EPA-EFE/ETTORE FERRARI

Više od 135.000 ljudi zaraženo je korona virusom širom sveta, dok je više od 5.000 preminulo; najveće evropsko žarište je i dalje Italija, gde je više od 800 žrtava.

Tajm je analizirao zašto je situacija u Italiji ozbiljnija nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Kako je koronavirus počeo da se širi Italijom?

Epidemija je zvanično počela 20. februara kada se 38-godišnji muškarac javio u lokalnu bolnicu u Lombardiji. Test je pokazao da je pozitivan na COVID-19. On je prvi identifikovani zaraženi u Italiji, odnosno nulti pacijent.

Ipak, stručnjaci smatraju da je virus stigao u Italiju mnogo pre nego što je potvrđen prvi slučaj. U trenutku kada se pojavio novi koronavirus, u Italiji je na vrhuncu bio sezonski grip, pa je moguće da su izmešani simptomi.

Pročitaj i:

Takođe, pre nego što je potvrđen prvi slučaj, na severu Italije zabeležen je neobično veliki broj pacijenata sa upalom pluća. Tako su zdravstvene ustanove u kojima su pacijenti boravili postale praktično gnezda iz kojih se virus dalje širio.

Zašto je u Italiji toliko veliki broj zaraženih i preminulih (i zašto bi isto moglo da se desi u Srbiji)?

Veruje se da je razlog upravo taj što se virus neometano širio pre nego što je potvrđen prvi slučaj. Ipak, neki zvaničnici smatraju da postoji mogućnost da je Italija potvrdila toliko slučajeva zato što su testovi na koronavirus rigorozniji nego u drugim evropskim zemljama.

U Italiji je prosečna stopa smrtnosti 4 odsto, a važan faktor za visoku stopu smrtnosti je činjenica da je stanovništvo Italije jedno od najstarijih na svetu. Broj preminulih delom je i posledica prakse koju primenjuju italijanski lekari – testiraju se samo kritični slučajevi.

Zbog niskog prirodnog priraštaja i sve masovnijeg odlaska mladih iz zemlje, Srbija takođe ima nepovoljnu starosnu strukturu, jer je prosečna starost skoro 43 godine. U skladu sa tim, broj starijih od 65 godina raste, dok broj dece mlađe od 15 godina pada. Koronavirus najteže pogađa starije.

Foto:EPA-EFE/DANIEL DAL ZENNARO

Važan faktor je i zagađenje – prema podacima platforme za monitoring kvaliteta vazduha IQAir, čak 24 od sto najzagađenijih gradova u Evropi nalaze se u Italiji, a istraživanja pokazuju visoku korelaciju između stope smrtnosti od virusnih respiratornih oboljenja i zagađenja.

To je linija na kojoj i Srbija može da se poveže sa Italijom; Beograd je mesecima unazad jedan od najzagađenijih gradova na svetu, kao i Valjevo. Prema podacima sajta AirVisual, glavni grad Srbije u januaru se nalazio u prvih 20, a danas je na 45. mestu.

Agencija za zaštitu životne sredine objavljivala je na aplikaciji “Kvalitet vazduha u Republici Srbiji” da su pojedini delovi grada, poput Novog Beograda i Starog grada zagađeni, odnosno jako zagađeni. Aktuelni preliminarni podaci pokazuju da je zagađen Bor, dok se kvalitet vazduha u pojedinim delovima Beograda opisuje kao odličan.

Ono što se takođe spočitava Italijanima je njihov običaj da se ljube i grle pri susretima; stvar je, jasno, kulturološka i Italijani jesu skloniji bliskom fizičkom kontaktu od, recimo, Skandinavaca ili Korejaca, i to je osobina koju Srbi sa njima dele. Kao efikasno sredstvo za prevenciju koronavirusa preporučuje se upravo izbegavanje fizičkog kontakta i, u krajnjoj instanci, distanciranje od javnih mesta na kojima su gužve, kao i inače izolovaniji svakodnevni život dok traje pandemija. Srbima će, po svoj prilici, kao i Italijanima, biti teško da se pridržavaju društvene distance.

Kakva je reakcija italijanske vlade?

Italijanski premijer Ðuzepe Konti najavio je da će sve radnje u Italiji biti zatvorene osim apoteka i prodavnica hrane kako bi se sprečilo dalje širenje koronavirusa.

Italijanski premijer je zahvalio svojim sugrađanima jer sarađuju i pridržavaju se ograničenja i restrikcija koje su u utorak stupile na snagu, a italijanska vlada je, posle kineske, verovatno najadekvatnije reagovala na izbijanje epidemije.

Zabranjeno je putovanje unutar ili van zemlje bez dozvole, iako stranci i dalje mogu da dolaze u Italiju, zabranjeni su svi javni skupovi i zatvorene škole, a vlada je zatvorila i druge javne prostore poput teretana, pozorišta i bioskopa.

Pročitaj i:

Neki stručnjaci smatraju da ovakve mere nisu naročito efikasne na duže staze i da bi na ovaj način epidemija samo mogla da se odloži.

Kakav će biti uticaj pandemije na italijansku ekonomiju?

 

Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini

Karantin i blokade lako bi mogli da Italiju gurnu u recesiju.

Lombardija, najteže pogođena oblast u Iitaliji, čini jednu petinu BDP-a Italije. Sektor turizma čini 13 odsto BDP-a, a predviđa se gubitak od 8,1 milijarde dolara, kao posledica čak 32 miliona turista manje.

Konte je najavio “šok terapiju” kako bi se zaštitila ekonimija, a zamenica italijanskog ministra ekonomije navela je da će vlada suspendovati sve kredite i poreske obaveze. Vlada je kreirala i paket podrške od 8,5 milijardi dolara za pomoć ugroženim porodicama i preduzećima.

Ne samo da se Italija i pre izbijanja epidemije borila sa javnim dugom od 134 odsto BDP-a, već će dodatno usporavanje italijanske ekonomije imati posledice po čitav evropski blok.