Hoće li se preći crvene linije: Kina i Tajvan su na opasnom putu

Svet 17. okt. 202121:02
Podeli:
Tajvan, Kina, Tajvanska, Kineska, zastava, zastave, pesnica, pesnice
Foto: Shutterstock

Tajvanski ministar odbrane, bivši general Čiu Kuo-Čeng, stao je prošle nedelje ispred zakonodavnog tela ostrva i izveo je strašno predviđanje - da će do 2025. godine Kina moći da izvede "poputno invaziju" na Tajvan, prenosi CNN. Dramatična izjava usledila je nakon što je Kina poslala najveći broj ratnih aviona do sada na nebo iznad voda jugozapadno od ostrva. Ali uprkos retorici i vojnom zveckanju, analitičari se slažu da Kina verovatno neće skoro napasti Tajvan, a jedan stručnjak dodaje da je verovatnoća invazije u narednih 12 meseci "blizu nule".

PROČITAJTE JOŠ:

Peking je bacio talas agresije na ostrvo od kada je bivša nacionalistička vlada pobegla tamo nakon kineskog građanskog rata početkom 1949. godine. Na primer, početkom 2000-tih stručnjaci su rekli da bi Peking mogao da pređe na zauzimanje Tajvana u roku od te decenije. Zatim 2013. godine, tajvansko ministarstvo odbrane procenilo je da će kineska vlada imati sposobnost da izvrši invaziju do 2020. godine – ni jedno ni drugo nije se dogodilo. Uprkos najnovijim vazdušnim manevrima Pekinga, život se nastavlja u glavnom gradu Tajvana, Tajpeiju.

Javnost uglavnom nije zabrinuta za pretnje invazijom, a redovni upadi jedva se spominju na naslovnim stranama novina. Ali to ne znači da nema razloga za uzbunu. Peking vrši vojni, ekonomski i diplomatski pritisak na Tajvan da postigne svoj dugorično cilj „Jedne Kine“ – jedinstvene ujedinjene zemlje uključujući ostrvo, prenosi CNN.

A stručnjaci brinu da će se ako čelnici Komunističke partije Kine veruju da nemaju nadu u mirno „ponovno ujedinjenje“, možda obratiti drastičnijim merama kako bi ispunili svoje ambicije.

Kineske crvene linije

U prvih pet dana oktobra, više od 150 aviona kineskih vazduhoplovnih snaga Narodnoosloodičake vojske ušlo je u tajvansko zonu odbrane, područje oko ostrva, gde Tajpeji kaže da će se odgovoriti na sve upade. Manevri su počeli nan kineski Dan držanovsti 1. oktobra, praznik u znak sećanja na osnivanje Narodne Republike i prirodni trenutak za činove vojnog držanja. Ali to nije bio jedini razlog.

Stručnjaci kažu da su pogoršanje odnosa posledica dve stvari – sve čveršćeg i samouverenijeg Tajvana, potaknutog sve toplijim odnosima Tajpeija i Vašingtona, kao i domaće kineske politike.

Iako su Tajvan i Kina odvojeno delovali više od 70 godina, Peking smatra da je ovo ostrvo gde živi 24 miliona ljudi, deo njihove teritorije i ima cilj ponovnog ujedinjanja, uprkos činjenici da Tajvanom nikada nije vladala Komunistička partija.

Da bi pokušali da prisile Tajvan, Peking je proteklih 40 godina pokušao da izoluje ovo ostrvo. Tajvan sada ima diplomatsku podršku od samo 15 zamalja. Ali uprkos svim naporima Pekinga, Tajvan je stekao globalni uticaj od početka 2020. godine.

Zemlje u regionu brane pravo Tajvana na samoupravu kao nikada do sada. Japanski ministar odbrane Nobuo Kiši rekao je za CNN da će Tokio „odgovoriti“ na svaki pokušaj Kine da silom zauzme Tajvan, dok se australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pajn obavezala na jačanje veza sa ostrvom. Podrška se proteže i izvan Azijsko-pacifičkog ostrva. Na primer, u septembru je Litvanija postala prva evropska država koja je posle više decenija, dozvolila Tajvanu da ima diplomatsku misiju pod svojim imenom.

Bliži odnosi Tajvana sa SAD-om ohrabrili su ga na svetskoj sceni. Pod Trampovom administracijom 2020. godine, Tajvan je pozdravio neke od svojih istaknutih američkih posetilaca u poslednjih nekoliko decenija, a na frustraciju Pekinga, Bajdenova administracija nije prekinula taj trend.

Boni Glaser, direktorka programa za Aziju, pri Nemačkom Maršalvom fondu u SAD-u kaže da su ovi preleti kineskih avona, podsećanje na Tajvan i SAD da ne prelaze kineske „crvene linije“. Ona dodaje da ako bi se te linije prešle, da to može izazvati vojnu eskalaciju iz Pekinga, uključujući kampanju za formalnu nezavisnost Tajvana ili odluku o raspoređivanju velikog broja američkih trupa na ostrvo.

Ali pekingška publikanije sao na Tajvanu i u SAD, već i kod kuće. Pritisko na Tajvan, predsendik Si Đinping pokušava da pojača podršu uoči kongresa Komunističke partije Kine 2022. godine. Tada se Siju završava drugi mandat, iako je gotovo sigurno da će ostati na mestu predsednika.

Ven-Ti Sung, saradnik u australijskom centru za Kinu u svetu pri Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da Si takođe želi da dobije podršku uoči sastanka partije u novembru na kojem će lista zvaničnika za više funkcije biti finalizovana.

Snažna politika prema Tajvanu mogla bi odretiti koliko saveznika može postaviti na čelne pozicije u narednih pet godina.

A Komunistička partija ima velike prioritete u narednoj godini koje bi invazija na Tajvan znatno zakomplikovala – Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. godine i 20. kongres partije.

Cilj „mirnog ponovnog ujedinjenja“ Kine

Jedan od najjasnijih znakova oklevanja Pekinga da izvrši invaziju na Tajvan došao je iz neobičnog izvora – samog Sija. U govoru 9. oktobra, kineski predsednik naglasio je svoju želju za „mirnim ponovnim ujedinjenjem“ sa Tajvanom i izgleda da je implicirao da je spreman da sačeka da se ostrvo dobrovoljno podčini.

U opsežnim ratnim igrama koje su SAD održale ranije ove godine, američke snage su uspele da osujete simuliranu kinesku invaziju na Tajvan 2030. godine. Prema Difens njuzu vežbe su procenile da bi to bila Pirova poebda sa ogromnim gubitkom života.

Međutim, stručnjaci su rekli da je teško sagledati koji put ostaje za viziju ujedinjenja Pekinga. Podrška za kretanje ka „nezavisnosti“ za Tajvan, što znači traženje budućnosti koja je formalno odvojena od kontinentalne Kine, na najvišoj je tački u poslednjih nekoliko decenija, prema istraživanjima Tajvanskog nacionalnog centra za izbore Univerziteta Čengči.

U junu je anketa koja je rađena sa 4.717 ljudi na Tajvanu pokazala da 25,8 odsto želi da krene ka nezavisnosti, a da 10 odsto želi „ujedinjenje“ sa Kinom. Većina ima mišljenje da bi trebalo zadržati sadašnji status kvo.

Sung se osvrnuo i na porast brutanosti Pekinga prema Hongkongu, velikom finansijskom čvorištu kojem je obećano 50 godina poluautonomne uprave, da bi Peking nakon velikih prodemokratskih protesta 2019. godine strogo ograničio njegove građanske slobode.

Peking ima nekoliko razloga da se nada da će se Tajvan na kraju dobrovoljno ujediniti sa Kinom. Novoizabrani lider tajvanske opozicione partije složio se da su Kina i Tajvan ista zemlja. Takođe je obećao da će ponovo pokrenuti komunikacione kanale sa Pekingom ako bude izabran 2024. godine.

Pre nego što bude bilo kakve akcije oko Tajvana, verovatno će doći do napada na ostrva u Južnom kineskom moru pod upravom Tajvana ili potencijalne bloade međunarodne trgovine sa ostrvom, ističu stručnjaci. U međuvremenu, vlada je odlučna da izvrši veliki pritisak na Tajvan.

Kina se redovno pritivi umešanosti Tajvana na bilo kojim međunarodnim forumima, a ponekad se trudi da odvrati zemlje od ovog ostrva. Čak i na vrhuncu pandemije, Peking je odbio da dozvoli učešće Tajvana u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zabrinut da bi se stekao utisak da ovo ostvo nije deo Kine.

BONUS VIDEO: Spašavanje dečaka sa zgrade u Kini

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar