Prošlo je dve decenije od terorističkog napada na Kule bliznakinje 11. septembra, ali za mnoge preživele bol i trauma su i dalje sveži. Uoči godišnjice događaja koji je zauvek promenio Sjedinjene Države, nekolicina onih koji su svedočili ovim događajima, podelili su priče o tome kako su preživeli napad Al Kaide.
Kobnog jutra 11. septembra, četiri aviona kojima je upravljala Al Kaida uputila su se ka Kulama bliznakinjama u Njujorku. Prvi udar na jednu kulu dogodio se u 8.46 sati, a samo 17 minuta kasnije drugi avion udario je u neboder Svetskog trgovinskog centra.
Treći avion ustremio se na zgradu Pentagona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji pod nerazjašnjenim okolnostima. Poginulo je oko 3.000 ljudi iz ukupno 90 zemalja.
POGLEDAJTE JOŠ:
Neki su zadobili fizičke povrede koje su im promenile život, dok se mnogi i dalje bore sa mentalnim problemima izazvanim traumom od tog dana.
Jedna od najteže povređenih, Loren Mening, zadobila je teške opekotine koje su joj zahvatile preko 80 odsto tela.
„Po bilo kom medicinskom standardu, trebalo je da umrem“, priča Loren 20 godina kasnije.
Ona je zakoračila u severni toranj Svetskog trgovinskog centra kada je prvi oteti avion udario u zgradu i doveo do vatrene stihije koja se liftom proširila po celom objektu.
„Začuo se neverovatno glasan, prodoran, zvižduk. Bol je bio nesaglediv, prodirao je sve dublje i dublje. Goreli smo živi, nema drugog načina da to opišem“.
Dok se Loren borila sa plamenom, istrčala je napolje i otkotljala se na travu u okolini, gde joj je nepoznati muškarac pružio pomoć.
„Nisam pala i umrla u gomili plamena – borila sam se protiv toga“, kaže ona i dodaje da je iz sve snahe vrištala da slučajnim prolaznicima da je oslobode iz pakla u kojem se nalazi.
Dok je ležala teško povređena i na ivici smrti, Loren je užasnuto posmatrala kako teroristi zabijaju drugi avion u Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Videla je ljude kako padaju sa nebodera, znajući da su njene kolege iz finansijske firme zarobljene na gornjim spratovima. Svih 658 zaposlenih u kompaniji poginulo je tog tragičnog dana.
Loren je uspela da dođe do ekipe Hitne pomoći, ali njeno stanje nije ukazivalo na pozitivan ishod.
„Opekotine trećeg stepena zahvatile su veči deo mog tela, što znači da gubite mišić ili kost – pa su razne amputacije bile neophodne na prstima obe ruke“.
„Plašila sam se da me sin neće prepoznati“
Loren je hitno prebačena u bolnicu i na kraju stavljena u indukovanu komu pre nego što je premeštena u specijalizovani centar za opekotine.
Više od tri meseca je provela u komi, a njen superug Greg bdio je nad njom, čitajući pesme njenog omiljenog Roberta Barnsa
„Možda je to imalo uticaja na mene, znala sam da sam voljena“, kaže ona. Pored supruga, njeni roditelji su se svakog dana vozili do bolnice i provodili sate pored njene postelje, sve vreme očekivajući najgori ishod.
Nekoliko dana nakon što se probudila iz kome, njen tada jednogodišnji sin Tajler, posetio ju je prvi put od napada.
„Toliko sam se plašila da me neće prepoznati. Ali je hrabro sišao niz hodnik i samo ušao u moju sobu“, ispričala je ona i dodala:
„U početku me nije prepoznao … ali vratio sledeći put i znao je da sam ja, pretpostavljam zbog očiju i glasa. To je bilo sve što mi treba u tom trenutku“.
Loren je provela više od šest meseci u bolnici, ali je njen oporavak – koji je uključivao nekoliko operacija – trajao skoro 10 godina.
„Opečete se – što je verovatno najsadističniji oblik ljudskog mučenja – i za to su potrebne godine i godine“, zaključila je ona.
Kako se razgovor za posao pretvorio u pakao
Lin Tirnej stigla je u Svetski trgovinski centar nakon što su oba aviona udarila u Kule bliznakinje.
Zamenica komesara vatrogasne jedinice Njujorka tog jutra je imala razgovor za posao na 68. spratu Severne kule – ali njeni planovi su se drastično promenili zbog terorističkih napada.
„To je bio užasan prizor. Obe kule su gorele … zahvatile su gornje spratove. Ali pored plamena, najgore je bilo što su ljudi skakali (sa kula). Videla sam par kako skaču sklopljenih ruku. To je bilo neverovatno. Nastavilo se sve vreme dok smo bili u predvorju. Odjednom se čuo neki užasan zvuk. Ne mogu da zamislim izbor s kojim su se suočili. Samo sam razmišljala o njihovim porodicama. Bilo je to užasno.“
Lin je stigla na mesto događaja sa 12 vatrogasaca iz dve različite jedinice – koji su kasnije poginuli tokom akcije spasavanja. Ušla je u predvorje Severne kule kroz prozor nakon što je eksplozivno mlazno gorivo izletelo u staklo.
Ipak, u tom trenutku šefovi vatrogasaca su već utvrdili da neće moći da ugase plamen.
„Misija je postala čisto spasavanje, pokušaj da se popne i izvuče što je moguće više ljudi“, kaže ona.
„Prašina je bila toliko gusta, nismo mogli da dišemo. To je jedini put da sam stvarno razmišljala o smrti“.
Lin je uspela da napusti zgradu koja se urušavala, ali kaže da još uvek može da oseti miris paljevine i vidi sliku zidova koji se ruše pred njom.
Dokumenta će uskoro biti javna
Uoči 20. godišnjice tragičnog događaja, američki predsednik Džozef Bajden potpisao je ukaz kojim naređuje skidanje oznake poverljivosti sa pojedinih dokumenata iz istrage FBI u vezi sa terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine.
On je u saopštenju podsetio da se u predsedničkoj kampanji obavezao da će obezbediti transparentnost u pogledu deklasifikacije dokumenata i dodao da će se s poštovanjem angažovati sa porodicama poginulih.
BONUS VIDEO 11. septembar dan kada je napadnuta Amerika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar