Seksualne radnice u Evropi, koje su već u jedinstveno ranjivom položaju, pripremaju se za novi talas koronavirusa, zatvaranja i punih bolnica.
Evropu čeka mučna zima. A za seksualne radnice, grupu koja je potpuno zaboravljena tokom pandemije, povratak zatvaranja ne znači samo gubitak posla već i pristupa zdravstvenoj nezi.
Kada je prvi talas koronavirusa pogodio Stari kontinent, mnoge zemlje potpuno su zabranile seks industriju. Istvremeno, službe koje su od suštinskog značaja za prostitutke – distribucija kondoma, mobilne ambulante, savetnici – zatvorili su svoja vrata i prebacili se u virtuelnu sferu.
Pročitajte još:
Nedavno istraživanje pokazalo je da je zbog redikovanog pristupa kondomima i zdravstvenoj nezi uz koronu na snazi epidemija i seksualno prenosivih bolesti.
U Norveškoj, zvaničnici u Oslu zaduženi za brigu o seks radnicima navode da je pandemija zaustavila ili ozbiljno ograničila pristup zdravstvenoj nezi i uslugama socijalnih službi.
U Mađarskoj, portparol Asocijacije mađarskih seks radnika navodi da je zbog pritiska na zdravstveni sistem zemlje trenutno gotovo nemoguće raditi skrininge za seksualno prenosive bolesti a ti skrininzi su obavezni kako bi radnici u seks industriji dobili dozvole za rad.
U obližnjoj Nemačkoj, članica asocijacije seks industrije Maja Ceres kaže da su mnoge radnice i radnici u ovom sektoru ostali bez zdravstvene nege jer su službe koje su bile dostupne onima bez zdravstvenog osiguranja sada zatvorene.
Transrodni i seks radnici bez stalnog prebivališta u Nemačkoj suočeni su sa još komplikovanijom situacijom. Mnogima je zabranjen ulazak u svratišta a ne dobijaju nikakvu pomoć od organizacija koje brinu o seks radnicama.
Kaspar Tejt iz projekta Trans seksvorkers kaže da su finansijski problemi sa kojima su seks radnici – od kojih su mnogi migranti, beskućnici ili oba – trajan problem, ali da ih je sada pandemija poptuno uništila i da ga mnogi od njih zovu jer nemaju šta da jedu.
„Budući da su brojne prodavnice zatvorene, sada nemaju ni pristup kupatilima gde mogu da operu ruke, niti pijaćoj vodi. Mnogo ljudi to ne razume“, rekao je on Politiku.
Iako su tokom leta mnoge od ovih organizacija ponovo počele da rade, bar u nekom obliku, strahuje se da će drugi talas biti još gori. U Nemačkoj su sada na snazi stroge mere zaštite i zatvaranja, uključujući zvanično zatvaranje mesta gde seksualni radnici rade.
Rad u seks industriji je često u pravnom limbu – nije zvanično kriminalizovan, ali nema ni pristup podršci države a samim tim ni zdravstvenom osiguranju.
„Nemate zdravstveno osiguranje, nemate penziono, nemate uobičajene beneficije kao drugi“, rekla je Emilika Zaveruša, aktivistkinja iz Poljske gde je seksualni rad legalan ali ne i legitiman.
U Nemačkoj je zdravstveno osiguranje obavezno ali oko 60.000 ljudi je bez njega – mahom onih koji su nezaposleni ili samozaposleni. Seks radnici potpadaju pod tu kategoriju a sada, sa koronom, pregledi i savetovanja moraju da se zakažu onlajn ili telefonom, a mnogi od njih nemaju pristup internetu.
Tu postoji još jedan problem – nedostatak anonimnosti. „Mnogi seks radnici ne žele da daju svoje brojeve telefona ili imejl adrese jer brinu da će se saznati ko su i šta rade“, kaže Ceres.
Uz to, rad u pandemiji je opasan je fizičko distanciranje nije moguće a tokom pandemije rad u ovoj industriji je kriminalizovan kroz tajne javne kuće i bordele koji se kriju iza frizerskih salona, kozmetičkih salona, masaža…
„Prvi talas je mnoge seks radnike gurnuo u egzistencijalnu krizu. Sada, sa drugim, nemam predstavu kako će ga preživeti“, rekla je Ceres.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar