0
Za neke Avganistance koji su evakuisani pošto je njihova zemlja pala u ruke Talibana prošlog leta, putovanje do Sjedinjenih Država je prekinuto, a možda se i završilo u šatorima i privremenom smeštaju u američkoj bazi Bondstil, na Kosovu.
Dok je od avgusta više od 78.000 Avganistanaca preseljeno u SAD, budućnost nekoliko desetina onih za koje se zahtevala dodatna bezbednosna provera, preusmereno je u Bondstil, a SAD kažu da ih neće terati da se vrate u Avganistan, gde bi mogli da se suoče s odmazdom.
Neki Avganistanci u bazi koja je obavijena velom tajne, preduzeli su neobičan korak ove nedelje organizovanjem protesta, držeći natpise s porukama „Želimo pravdu“, a fotografije su poslate Asošiejted presu.
„Samo ponavljaju iste stvari: da je potrebno vreme i da moramo biti strpljivi“, rekao je jedan od Avganistanaca, Muhamed Arif Sarvari, u tekstualnoj poruci iz baze.
Ali, američke vlasti i vlasti Kosova nerado govore o ljudima poslatim u Bondstil, konstatuje AP.
U bazi su i odrasli i deca, jer neki nisu uspeli da dobiju vizu za SAD, a putuju s porodicom.
Sarvari, bivši visoki obaveštajni zvaničnik avganistanske vlade, rekao je da je u Bondstilu 45 ljudi, a nedavno je otputovao avion za SAD sa 27 izbeglica.
Bajdenova administracija ne iznosi detalje, ali priznaje da neki od evakuisanih nisu prošli „višeslojne provere“ i da im neće biti dozvoljen ulazak u SAD, navodi se u pisanoj izjavi Saveta za nacionalnu bezbednost.
Ukupno je oko 600 Avganistanaca prošlo kroz Bondstil – kaže Vlada Kosova koja je prvobitno odobrila korišćenje te baze za evakuisane na godinu dana, ali je nedavno pristala da to produži do avgusta 2023.
Kosovo je, kao i SAD, dalo malo informacija o Avganistancima u Bondstilu, pozivajući se na privatnost izbeglica. Premijer Aljbin Kurti rekao je u saopštenju da je „Vlada ponosna na svoju ulogu u pružanju privremenog utočišta za njih“.
Ljudi koji su poslati u Bondstil, zaustavljeni su tu ili su tu preusmereni iz niza razloga, uključujući nestale ili neispravne dokumente ili bezbednosne probleme koji su se pojavili tokom provere FBI-a i Odeljenja za unutrašnju bezbednost, rekli su zvaničnici za AP.
Muhamed Arif Sarvari koji je govorio za AP, iz Avganistana je početkom septembra stigao u Kuvajt sa suprugom i dve ćerke i kaže da ne zna zašto je zadržan. Bio je istaknuta ličnost u Avganistanu, obavljajući funkciju direktora obaveštajnih službi posle invazije SAD 2001. godine. Pre toga, bio je visoki zvaničnik u antitalibanskoj Severnoj alijansi. Obe pozicije bi ga učinile metom talibana ako bi se vratio.
„Tim za proveru nam stalno govori: Izvinite, Vašington samo odlučuje o nekim političkim pitanjima“, rekao je on.
Sarvari je podneo zahtev za specijalnu imigrantsku vizu koja se izdaje ljudima koji su radili za vladu SAD ili njene saveznike tokom rata, ali nije dobio odgovor, rekao je njegov advokat Džuli Sirs.
„U teoriji, on je slobodan da ode, ali nije jasno gde bi mogao da ode“, rekao je Sirrs jer očigledno se ne može vratiti u Avganistan pošto bi tamo bio u opasnosti kao bivši saradnik SAD.
Život je ograničen u Bondstilu: Iako oni koji su tu tehnički nisu pritvoreni, oni ne mogu da napuste sušnu, kamenitu bazu i proveli su mesece u šatorima.
Bajdenova administracija kaže da su vlasti utvrdile da nekima, a neće da kaže ni koliko ih je, jednostavno ne može biti dozvoljeno da uđu u SAD, te se radi na nalaženju drugih zemalja koje bi bile spremne da ih prihvate radi preseljenja, tako da niko neće biti silom vraćen u Avganistan.
Bonus video: Stampedo na aerodromu u Kabulu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: