Vakcina protiv koronavirusa kompanije "Džonson i Džonson" je već odobrena u SAD, a danas i u EU. Ovo je vakcina o kojoj mediji sve češće pričaju u pozitivnom svetlu i odobrava je sve više zemalja. Jednostavna je za skladištenje i takođe štiti od brazilskog i južnoafričkog soja virusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Odobrena je u EU
Evropska agencija za lekove (EMA) objavila je danas da je odobrila vakcinu Džonson i Džonson u okviru Evropske unije, prenosi Dojče vele.
Tako je „Džonson i Džonson“ postao četvrta vakcina koja je odobrena u EU, posle Fajzer/Bajonteka, Moderne i AstraZeneke. Američka agencija za lekove odobrila je „Džonson i Džonson“ još krajem februara.
Efikasnost ove vakcine
Pri tome su brojke mogle da unesu određenu zabunu – u trećoj fazi ispitivanja su ove vakcine imale efikasnost od 66 odsto u sprečavanju umerenih i teških oblika kovida 19.
Razlog što je vrednost manja nego kod prethodno odobrenih vakcina su verovatno nove mutacije virusa, kojih nije bilo za vreme testiranja drugih vakcina.
Kliničke studije pokazuju da je vakcina „Džonson i Džonsona“ delotvorno i protiv brazilskog i južnoafričkog soja virusa. U Velikoj Britaniji ta vakcina još nije korišćena pa se ne zna mnogo o njenoj efikasnosti protiv britanske varijante virusa.
Samo jedna doza
Vakcina „Džonson i Džonson“ ima jednu veliku prednost – daje se samo jedna doza, revakcinacija nije potrebna. Tako mnogo više ljudi brže može da se zaštiti.
Dalja testiranja bi trebalo da razjasne i da li bi efikasnost mogla da se poveća primanjem dve doze vakcine, kao kod konkurenata.
Vakcine takođe mogu da se transportuju i skladište na običnoj temperaturi frižidera, jer se za razliku od vakcina kompanija Fajzer i Moderne radi o vektorskoj vakcini, koja se bazira na virusu. Po dizajnu, vakcina „Džonson i Džonson“ je slična AstraZeneki. Obe su fokusirane na spajk-protein na površini virusa, koji podstiče zaštitni imunološki odgovor.
Treća faza testiranja, u kojoj je učestvovalo 44.000 ljudi iz Sjedinjenih Država, Brazila i Južnoafričke Republike, pokazala da je vakcina „Džonson i Džonson“ kod starijih jednako efikasna kao kod mladih – s tim u vezi je kod vakcine AstraZeneka bilo sumnji.
Što je najvažnije, niko od vakcinisanih nije umro, niti je morao u bolnicu.
Ko je sve odobrio ovu vakcinu?
Već je odobrena u SAD i od danas u Evropskoj uniji. Bahrein je bila prva zemlja koja je odobrila upotrebu ove vakcine.
Kompanija sa sedištem u Nju Džerziju takođe traži odobrenje od Svetske zdravstvene organizacije. To što se daje samo jedna doza je čini najpogodinijim kanditatom za globalnu potrebu.
U Južnoj Africi je 17. februara počela imunizacija ovim cepivom i to je prva zemlja na svetu koja koristi vakcinu kompanije Džonson i Džonson.
Prvu dozu isporuke od 80.000 vakcina, primila je pred kamerama jedna medicinska sestra u bolnici u Kejptaunu. Vakcinu je potom dobio i predsednik države Siril Ramafoz.
„Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je vakcina koja se da je u jednoj dozi najbolje rešenje u uslovima pandemije“, tvrdio je krajem januara doktor Pol Stofels, šef naučnog tima belgijske farmaceutske kompanije, prenosi BBC na srpskom.
On je kazao tada i da bi ova vakcina „mogla da zaštiti stotine miliona ljudi od najtežih posledica Kovida-19″.
Ova vakcina koristi virus obične prehlade koji je modifikovan tako da bude bezopasan. On bezbedno u sebi nosi delić genetskog koda korona virusa i ubrizava se u organizam.
To je dovoljno da telo prepozna pretnju i potom nauči kako da se bori protiv Kovida-19. Vakcina trenira organizam da bi znao kako da se ponaša kada se sretne sa pravim virusom. Na sličan način funkcioniše i Oksfordska vakcina koju je razvila kompanija Astrazeneka.
Nuspojave
Vakcina je, nakon što je prošlo 28 dana od vakcinacije, sprečila razvoj umerenog do teškog oblika virusa u 66.1 odsto slučajeva. Kad se uzme u obzir samo teški oblik korone, učinkovitost vakcine bila je i viša i iznosila je 85.4 odsto.
U pogledu sigurnosti vakcine analiza nuspojava kod 44.000 osoba pokazala je da se uglavnom dobro podnosi, a uobičajene nuspojave bile su bol na mestu uboda, glavobolja, slabost i bolovi u mišićima. Zabeležena je jedna teška alergijska reakcija pa se može reći da su nuspojave kod ove vakcine poput nuspojava kod drugih do sada odobrenih vakcina u Evropskoj uniji.
Prema dokumentaciji Američke uprave za hranu i lekove (FDA), koja je ranije odobrila upotrebu toga vakcine, zabeležena je i nekolicina slučajeva osipa nakon vakcinacije.
FDA je odredila i dugoročno praćenje vakcine kako bi se videlo da li je povezana sa malim brojem slučajeva potencijalno opasne pojave ugrušaka kao i zvonjave u ušima.
Što još treba da se zna?
Džonson i Džonson uskoro sprovodi klinička testiranja svoje vakcine za decu i trudnice, a trenutno ispituje i koliko bi druga doza izazvala bolji odgovor imunog sistema.
Neki se naučnici brinu da bi imuni sistem mogao prepoznati i napasti adenoviruse koje je ranije sreo, što bi dovelo do manje učinkovitosti druge doze. To bi moglo postati važno kod razvoja vakcina za nove varijante jer bi se morali pronaći novi vektori za adenovirusna vakcine.
Kritika Katoličke crkve
„Džonson i Džonson“ ove godine planira da proizvede ukupno milijardu doza. One će se proizvoditi u SAD, Evropi, Južnoafričkoj Republici i Indiji, prenosi Dojče Vele.
SAD su za milijardu dolara obezbedile 100 miliona doza, koje bi „Džonson i Džonson“ trebalo da isporuči u prvoj polovini godine. Takođe, imaju mogućnost dodatno da poruče još 200 miliona doza. EU je obezbedila do 400 miliona doza.
Biskupska konferencija SAD pozvala je katolike da pri izboru vakcine protiv korone, ukoliko je moguće, izbegavaju proizvod kompanije „Džonson i Džonson“. Zato što su u razvoju i proizvodnji te vakcine korišćene ćelije iz tkiva pobačenih fetusa. Slične poruke američki biskupi su imali i u decembru, u vezi sa vakcinom AstraZeneka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar