0
Britanski BBC došao je u posed dokumenata koji dokazuju da je Srbija dva puta prošle godine odbila da Velikoj Britaniji izruči muškarca koji je policiji poznat pod imenom Danijel Vuković. On je osumničen da je izvršio neke od najvećih pljački u istoriji te zemlje, među kojima je i dom Tamare Eklston. Vuković, koji ima nekoliko pseudonima, član je velike bande koja hara svetom, a prema informacijama britanske policije trenutno se krije u Srbiji. U međuvremenu, ministarstvo pravde izručilo je državljanina Bahreina uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava, a ista sudbina čeka i turskog aktivistu i političara Ečevita Piroglua.
Vuković se sumniči da je prethodnih godina predvodio seriju pljački luksuznih domova poznatih osoba. Među tim pljačkama je i ona u kući britanske manekenke Tamare Eklston, ćerke bivšeg generalnog direktora Formule 1 Bernija Eklstona, kada je ukradeno oko 26 miliona funti.
Sudska dokumenta do kojih je došao BBC pokazuju da je londonska policija podnela Srbiji zahtev za izručenje prošlog proleća.
Prvi zahtev je podnet 14. aprila 2021. godine. Višem sudu u Beogradu ga je dostavilo specijalno odeljenje MUP Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala. U tom zahtevu, londonska policija je tražila izručenje Vukovića zbog optužbi za pljačku i pranje novca.
Međutim, prema pisanju BBC-a, Viši sud u Beogradu je zahtev odbio već narednog dana. U oktobru iste godine, londonska policija je ponovo zatražila izručenje Vukovića, ali je još jednom naišla na negativan odgovor.
Vuković je poznat i pod imenom Ljubomir Romanov, a Srbija tvrdi da nisu ispunjene pravne osnove za njegovo izručenje. Ipak, sporazum o izručenju između Srbije i Velike Britanije je potpisan još u decembru 1990. godine.
Prema informacijama londonske policije, Vuković je napustio Veliku Britaniju u decembru 2019. godine, a koristi najmanje 19 lažnih identiteta.
Italijanske vlasti sugerišu da se on zove Alfredo Lindli, dok u u zahtevima za izručenje piše da se zove Ljubomir Romanov.
Veruje se da je on deo bande koju čine još tri državljana Italije, koji su uhapšeni prošlog novembra zbog pljački kuća Tamare Eklston, slavnog engleskog fudbalera i trenera Frenka Lamparda i kuće sada već pokojnog vlasnika fudbalskog kluba Lester Višaja Šrivadanaprabe.
„Jasno je da je Vuković imao ključnu ulogu u tim pljačkama. Banda ima konekcije u Italiji, ali i u drugim evropskim zemljama. Postoje indicije da su ukradene stvari prošle kroz kampove u Milanu. Takođe se veruje da je deo ukradenih dragocenosti u Srbiji, gde se Danijel Vuković nalazi. Ovo je klasičan slučaj zakopanog blaga, koje se negde nalazi i neko zna gde, a vremenom će se to i otkriti“, rekao je detektiv londonske policije Endru Pejn za BBC.
Dvostruki aršini
Iako je Velikoj Britaniji rečeno da nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vukovića, izgleda da to nije slučaj sa državljaninom Bahreina koji je izručen u januaru ove godine.
Evropski sud za ljudska prava izrekao je Srbiji privremenu meru izručenja, jer je u pitanju državljanin Bahreina koji se od novembra 2021. godine nalazio u pritvoru u Srbiji. On je izrazio nameru da traži azil u Srbiji, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, političkog i verskog progona.
„I pored odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji je na zahtev Beogradskog centra za ljudska prava izrekao privremenu meru i odložio ekstradiciju do 25. februara i okončanja postupka pred tim sudom, Srbija je izvršila izručenje i prekršila ne samo odluku suda u Strazburu, nego i niz međunarodnih i domaćih propisa koji je obavezuju na poštovanje i zaštitu ljudskih prava“, naveo je tada Beogradski centar za ljudska prava u saopštenju.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kako navode iz organizacije koja je pomagala ovom bahreinskom državljaninu, on je zbog suprotstavljanja vladajućem režimu u svojoj zemlji pritvaran i mučen od strane bezbednosnih snaga.
U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, što nije jedina smrtna kazna izrečena protivnicima režima te zemlje. Ujedinjene nacije, Evropski parlament i nevladine međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su Bahrein zbog izvršenja smrtnih kazni.
Ipak, prema mišljenju Višeg suda, Apelacionog suda u Beogradu i ministarke pravde Maje Popović, ispunile su se sve pretpostavke za izručenje državljanina Bahreina.
Slično se dogodilo i 2017. godine, kada su srpske vlasti Turskoj izručile kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza, a ista sudbina čeka i turskog političara i aktivistu Ečevita Piroglua koji je u ekstradicionom pritvoru u Srbiji.
BONUS VIDEO Godišnjica krvave turske noći
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
