Oštro odbijanje lidera članica Evropske unije (EU) inicijative Berlina i Pariza za samit s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razotkrio je duboke unutrašnje podele u EU, kao i poteškoće s kojima suočavaju evropski lideri i predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) u pokušaju stabilizacije odnosa s Moskvom, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Pročitajte još:
Francusko-nemački pritisak na lidere EU da razmotre mogućnost pozivanja Putina na evropsko-ruski samit propao je pošto su kritičari upozorili da se u vreme pogoršanja odnosa s Kremljem ne daju ustupci, a da se ništa ne dobije zauzvrat, ukazuje Fajnenšel tajm.
Inicijativu za podizanje nivoa dijaloga s Putinom predvodila je nemačka kancelarka Angela Merkel, uz podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali je taj pokušaj naišao na protivljenje lidera EU na samitu u Briselu – baltičke zemlje i Poljsku protestovale su protiv planova za povratak u dijalog s Rusijom, dok su Holandija i Švedska takođe izrazile oprez.
Kritičari nemačko-francuskog poteza blokirali su predloge da se razmotri diskusija s Putinom na „nivou lidera“ i u završnom saopštenju sa samita smanjili oblasti „selektivnog angažmana“ s Moskvom – sa poduže liste koju su predložili Pariz i Berlin uklonjena su spominjana saradnje na Arktiku, u svemiru i borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Umesto toga, ističe Fajnenšel tajms, zaključci sa samita su stali na neodređenoj posvećenosti ispitivanja formata i uslova za dijalog.
Berlin i Pariz su stavili u neugodnu poziciju svoje partnere iz EU pošto su svoj predlog izneli uoči samita lidera, ukazuje britanski list, dodajući da je francusko-nemačka inicijativa usledila posle prošlonedeljnog sastanka Bajdena i Putina u Ženevi s ciljem stabilizacije američko-ruskih odnosa.
Samiti EU sa Rusijom obustavljeni su posle ruske aneksije Krima.
Njujork tajms: Najdublje podele u EU
Na samitu u Briselu bile su primetne neke od svojih najdubljih podela EU po pitanjima kulture, seksualnog obrazovanja, vladavine prava i spoljne politike, posebno prema Rusiji, piše Njujork tajms.
Najemotivnija tema rasprave je bila Mađarska i njen novi zakon o seksualnom vaspitanju, za koji kritičari kažu da je usmeren na LGBT, ali se i o politici prema Rusiji i njenom predsedniku Putinu takođe žustro raspravljalo na radnoj večeri koja se protegla u noć, ističe list, ukazujući da su zajednički napor Merkel i Makrona za poziv na sastanak na vrhu između EU i Rusije, posle susreta Bajdena s Putinom, ljutito odbili pojedini lideri kao ishitren i nepromišljen.
Čak su i zemlje koje obično imaju razumevanja za francusko-nemačke inicijative kritikovale taj napor kao loše pripremljen i kasno pokrenut bez prethodnih konsultacija, ukazuje Njujork tajms.
Hladan prijem predloga Berlina i Pariza, zajedno sa incidentom s britanskim razaračem i Rusijom u Crnom moru u sredu, 23. juna, pokazuju poteškoće s kojima se Bajden i evropski lideri suočavaju u pokušaju stabilizacije odnosa s Moskvom, ukazuje Volstrit džurnal.
Završetak sastanak u Briselu s pozivom na „selektivni angažman“ s Rusijom, ali bez izričitog pozivanja na samit, predstavlja, prema oceni američkog lista, redak poraz nemačke kancelarke Merkel koja je posle rekla da je lično želela „hrabriji korak dalje“ ali da će EU nastaviti da radi po tom pitanju.
Suočeni sa skepticizmom, posebno iz zemalja koje se graniče s Rusijom, Makron i Merkel branili su svoj predlog kao neophodnu diplomatiju, ali su pojedini evropski lideri kritikovali ideju samita s Putinom, rekavši da bi to moglo stvoriti utisak da su prenebregnute ruska vojna kampanja i kampanja destabilizacije suseda i Zapada.
Poltiko: Francuska i Nemačka su se osramotile
Dok Makron misli da su njegove kolege iz Poljske i s Baltika rusofobi i da iz neutemeljene paranoje insistiraju na nepotrebno oštroj politici prema Moskvi, lideri u Varšavi, Talinu, Rigi i Viljnusu sebe smatraju realističnim po pitanju Moskve, a francuskog predsednika opasno zavaranim u svom mekanom pristupu prema Putinu, ističe Politiko.
Tačke sporenja u EU: Od seksualnog vaspitanja do Putina
Ti kontradiktorni stavovi bili su u fokusu kada su Makron i Merkel insistirali na novoj ruskoj politici, da bi naišli na brutalno odbijanje. Ogorčena rasprava je razotkrila duboke unutrašnje podele među liderima EU oko Rusije, dok je neuspeh inicijative Berlina i Pariza, prema ocenio portala, osramotio dve najveće sile Unije.
Ironično, zaključci samita koje su na kraju odobrili lideri verovatno su najefektivnije diplomatsko saopštenje o Rusiji koju je ikada izdala EU, šaljući čvrstu poruku da Moskva mora ispuniti brojne preduslove, uključujući i okončanje malignih aktivnosti na evropskom tlu, ako Kremlj želi bilo kakve šanse za obezbeđivanje boljih odnosa.
Ipak, pošto su šefovi država i vlada članica otišli iz Brisela, bilo je jasno da i dalje postoje drastično različite perspektive, što stvara ozbiljan rizik od rascepkanog pristupa EU Rusiji, ukazuje Politiko.
U nečemu što je ličilo na pokušaj smanjenja štete, Merkel i Makron su primetili da im nije potreban samit EU da bi razgovarali sa Putinom. S druge strane, ističe Politiko, kritičari takvog pristupa kažu da njihov stav samo ističe problem – EU je uvek održavala dijalog na visokom nivou s Moskvom, koji su uglavnom vodili Pariz i Berlin, ali da su ti napori potpuno propali.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar