Srbija više od tri meseca čeka na odgovor na pitanje zašto je gorela deponija u Vinči i strahuje od novih požara. Austrija, u međuvremenu, spaljuje smeće u centru glavnog grada Beča. Bez dima, sivog vazduha, buke i smrada, u spalionici Spitelau koja više podseća na muzej nego na smetlište.
Pročitajte još:
Nalazi se u blizini Dunavskog kanala u Špitelu, na svega 10 minuta vožnje od centra grada. Postoji 50 godina, postala je jedno od glavnih obeležja Beča i nezaobilazna stavka na spisku mesta koja posećuju oni koji obilaze Austriju. Procenjuje se da turističe agencije do nje godišnje naprave 420 tura sa oko 10.000 ljudi.
Uz to, ova fabrika, u kojoj se sve vrste smeća pažljivo razvrstavaju, ne bavi se samo sagorevanjem smeća, već ga i pretvara u električnu energiju. To znači da se uz pomoć smeća sa ulica greje na stotine austrijskih domaćinstava.
Proizvodi struju za 50.000 domaćinstava, grejanje za više od 60.000, a toplu vodu za čak trećinu žitelja Beča.
Procenjuje se da se u Spitelau godišnje spali više od 250.000 tona smeća.
Da bi isparenja iz postrojenja što manje štetila životnoj sredini, objekat je opremljen složenim sistemom filtracije. Shodno tome, postrojenje ispunjava najviše ekološke standarde.
Međutim, ni takvi sistemi pretvaranja otpada u energiju nisu sasvim bezopasni. Spalionice smeća, kao i svaki oblik sagorevanja, proizvode emisije ugljenika koja zagađuje okolinu. Zbog toga su mnoge metropole odbacile opciju spalionica na teritoriji grada zbog straha od kontaminacije olovom i živom. Beč tvrdi da njegove spalionice proizvode 90 odsto manje od zakonskog godišnjeg ograničenja za emisije, prerađujući sve isparenja do relativne čistoće kroz trostruki filter.
Ovakav sistem prihvatljiv je i po klimu planete, jer se spaljeni otpad u proseku sastoji od dve trećine biomase koja dok se razlaže, proizvodi značajne količine metana, gasa staklene bašte koji je snažniji od ugljen dioksida.
Postoji 50 godina
Spalionica je sa radom počela 25. novembra 1971. godine. Funkcionisala je 16 godina, a onda je požar uništio veliki deo objekta. Šteta je iznosila oko 74 miliona evra.
Lokalne vlasti odlučile su da je rekonstruišu, jer određeni deo postrojenja za spaljivanje otpada ostao neoštećen.
Vse najboljše,
dunajska sežigalnica odpadkov #Spittelau ?!
Njeno srce že 50 let gori za varstvo okolja.
Letno tam sežgejo 250.000 ton mešanih gospodinjskih odpadkov in s toploto, ki ob tem nastane, grejejo 60.000 dunajskih gospodinjstev. @WienEnergie pic.twitter.com/NU7XGzr49Z— Eurocomm-PR Dunaj/Ljubljana (@EurocommPR_LJ) November 15, 2021
Naredne godine odlučili su da od spalionice naprave pravu gradsku atrakciju. Angažovali su Fridensrajha Hundertvasera, planetarno priznatog arhitektu, slikara i eko-aktivistu, poreklom iz Austrije, da oslika tamne zidove deponije. Hundertvaser je u trenutku kada je dobio ponudu bio član Zelene stranke i jedini njegov uslov bio je da objekat iskoristi smeće na najbolji mogući način. To se i dogodilo i spalionica je dobila konačan izgled 1992. godine.
Imaju i prodavnicu smeća
Treba napomeunti da Austrijanci ne spaljuju sve što im padne pod ruku, već da smeće pažljivo razvrstavaju i sve predmete koji bi mogli da se koriste prodaju u radnjama.
Prva takva prodavnica otvorena je 2015. godine, a ponuđena roba je u gotovo savršenom stanju. To ne bi trebalo da čudi jer se kontejneri u Beču nalaze na svakih 30 metara, a svi njegovi žitelji na kućnom pragu imaju više kanti u koje razvrstavaju papir, plastiku i staklo.
BONUS VIDEO: Gori rastinje u blizini deponije u Vinči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare