Sumnje koje već neko vreme postoje da Milorad Dodik ima podršku unutar Evropske unije obistinile su se kada je u javnost dospeo dokument sa sastanka Dodika i Olivera Varheljija, evropskog komesara za proširenje i susedstvo. Varhelji, inače blizak saradnik mađarskog premijera Viktora Orbana, obećao je podršku za prenos nadležnosti sa nivoa BiH na nivo Republike Srpske, a sam Orban najavio je pozamašnu donaciju tom entitetu.
Varhelji je krajem novembra ove godine dogovorio je s Miloradom Dodikom održavanje posebne sednice Narodne Skupštine Republike Srpske na kojoj je razmatrano pitanje prenosa nadležnosti sa nivoa BiH na nivo entiteta. Pored toga, zvaničnik EU usaglasio je s Dodikom i da zaključci stupe na snagu šest meseci nakon usvajanja.
Ove navode potvrđuje izveštaj šefa Delegacije EU u BiH Johana Satlera koji je 25. novembra dostavljen u u Brisel. Satler je ovaj izveštaj napisao neposredno nakon posete evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija Bosni i Hercegovini, gde se 24. i 25. novembra sastao sa zvaničnicima i liderima najvećih političkih partija u BiH.
“Na Posebnoj sednici NSRS planiranoj za 10. decembar, Komesar (Oliver Varhelji prim.aut.) je pojasnio da će se sednica zaista održati, ali da će biti najavljen moratorijum na donošenje zakona o jednostranom povlačenju iz državnih institucija na period od šest meseci. To je dogovoreno, a predstavnici RS će odgovarati za sve suprotne postupke”, naveo je Satler u svom izveštaju.
Mađarska će blokirati sve poteze EU da sankcioniše srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, najavio je premijer te zemlje Viktor Orban.
Nemačka administracija je 13. decembra pozvala EU da uvede sankcije Dodiku zbog inicijative za povratak ovlašćenja s institucija BiH na Republiku Srpsku u sektorima odbrane, pravosuđa i poreskog sistema. Ozbiljnost Nemačke potvrđuje i izjava ministarke spoljnih poslova te zemlje Analene Berbok, koja je nakon sastanka sa ministria G7 istakla da je lično lobirala za uvođenje sankcija Dodiku.
Orban, koji i sam vodi nekoliko bitaka sa ostalim čelnicima EU, opisao je Srbiju i Republiku Srpsku kao „ključ za stabilnost Zapadnog Balkana“ i pozvao novu nemačku vladu da integriše region u EU, a ne da ga kazni, što bi „moglo dovesti do još većih problema“.
Pored snažne verbalne podrške, Orban je rešio da delima potvrdi reči, i donira Republici Srpskoj 100 miliona evra finansijske pomoći, u okviru mađarske poliike odgovornog susedstva za jačanje stabilnosti.
Novac je namenjen za finansiranje malih i srednjih preduzeća u zemlji, ali je u ovom trenutku upitno da li će zapravo u tom sektoru završiti, ili se radi o finansijskoj potpori bliskom prijatelju mađarskog režima.
Varheljijeva blagonaklonost prema srpskom članu Predsedništva BiH ogleda se i u činjenici da je kao glavnog krivca za političku krizu u BiH označio bivšeg visokog predstavnika EU Valentina Incka, koji je doneo amandmane koji kažnjavaju negiranje genocida u Srebrenici. Inckov mandat je nedavno istekao, a ubrzo ga je zamenio Nemac Kristijan Šmit.
POGLEDAJTE JOŠ:
“Ističući važnost mandata OHR-a i da za trenutnu situaciju nije kriv visoki predstavnik (Kristijan Šmit prim.aut), Varhelji je podelio svoju iskrenu ocenu da je za sadašnju političku krizu u BiH kriv njegov prethodnik, visoki predstavnik Incko. Iako se Inckovi amandmani ne mogu osporiti sa stajališta sadržaja zakona, problematična je bila činjenica da su nametnuti poslednjeg dana mandata visokog predstavnika”, naveo je Satler u izveštaju.
Optužujući Incka za izazivanje krize, Varhelji je objasnio da su Dodikove izjave u medijima o državnoj imovini bile „rezervisane i više dimna zavesa, a ne pravi požar”. Bez obzira na to, evropski komesar za proširenje smatra da bi trebalo otvoriti pregovore u vezi sa tri pitanja – državnom imovinom, izbornom reformom i izmenama Krivičnog zakona BiH, odnosno izmenama amandmana koje je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko.
Varhelji smatra da je postupanje sa amandmanima Zakona o genocidu od vitalnog značaja kako bi Dodik priznao Inckovog naslednika Kristijana Šmita, koji je trenutno ne uživa podršku zvaničnika iz Republike Srpske.
Komesar za proširenje, koji je blizak desničarskom premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, rekao je svojim kolegama zvaničnicima EU da je rukovodstvo bosanskih Muslimana nagovestilo spremnost da se ovo pitanje reši usvajanjem novog zakona, koji bi Dodika i Republiku Srpsku mogao da vrati u institucije BiH.
BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
