3
Moskva planira da zauzme jug Ukrajine i otvori rutu ka moldavskom regionu Pridnjestrovlje i do poluostrva Krim, kao deo druge faze svoje operacije, saopštila je komanda Centralnog vojnog okruga Rusije (CFD).
U saopštenju koje su prenele agencije TASS i Interfaks, vršilac dužnosti komandanta CFD-a Rustam Minekajev rekao je da Rusija planira da uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će omogućiti pristup Pridnjestrovlju, proruskoj otcepljenoj pokrajini u Moldaviji, prenosi DW.
„Kontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde takođe postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik“, rekao je Minekajev.
Isto tako, pored Pridnjestrovlja, ruskoj vojsci cilj je i da naprave koridor do Krima.
„Od početka druge faze specijalne operacije, koja je počela pre dva dana, jedan od zadataka ruske vojske je da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će obezbediti kopneni koridor za Krim“, rekao je ruski komandant, prenose RIA novosti.
Tvrdnje da „postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik“ Rusija je ranije koristila kao povod za vojnu intervenciju u delovima susednih država gde živi većinsko prorusko stanovništvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Slične tvrdnje ruski predsednik Vladmir Putin je iznosio uoči napada na Ukrajinu 24. februara. Ruski predsednik je odluku o invaziji pravdao navodima o ugnjetavanju ruskog stanovništva i onih koji govore ruski jezik u Donbasu, regionu na istoku gde se nalaze samoproglašene Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).
Putin je tvrdio da je Ukrajina u Donbasu „izvršila genocid nad ruskim stanovništvom od 2014. godine“ i da je cilj ulaska ruskih tenkova u Ukrajinu zaštita tog stanovništva.
Takođe, slične tvrdnje bile su povod da Rusija vojno interveniše u Gruziji, gde su dve teritorije jednostrano proglasile nezavisnost što je dovelo i do rata u Gruziji 2008. godine. Reč je o Južnoj Osetiji i Abhaziji, koje danas osim Rusije, DNR i LNR retko ko u svetu priznaje kao nezavisne države.
Pridnjestrovlje, poznato i kao Transnistrija ili PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika), je mala oblast na teritoriji Moldavije koja je proglasila nezavisnost 2. septembra 1990. godine uoči raspada SSSR. Na ovom prostoru živi oko pola miliona ljudi, s tim da većinu čine Rusi (oko 30 odsto) i Moldavci (takođe oko 30 odsto).
Pridnjestrovlje je pomalo neobičnog oblika i više izgleda kao tampon zona između Ukrajine sa kojom se graniči i ostatka Moldavije čiji je zvanično deo, ali Kišinjev nema nikakvu vlast ni kontrolu nad ovom teritorijom.
Ukupna površina ovog regiona je tek oko 4.000 kvadratnih kilometara, ali granica koju deli sa Ukrajinom je duža od 800 kilometara.
Država koju nijedna članica UN nije priznala, uključujući i Rusiju, široka je oko deset kilometara. Službeni jezici po ustavu PMR su moldavski, ruski i ukrajinski, a službeno pismo je ćirilica. Glavni grad Pridnjestrovlja je Tiraspolj u kojem živi 135.700 stanovnika, a ostali veći gradovi su Bender i Dubasari.
PROČITAJTE JOŠ:
Između 1991-1992. izbio je čak i kratak rat između moldavskih i pridnjestrovskih snaga, nakon što je Mihail Gorbačov, u pokušaju da sačuva SSSR, proglasio nezavisnost Transnistrije ništavnom.
Tenzije su eskalirane nakon raspada SSSR-a u martu 1992, a dok je proglašeno primirje u julu poginulo je najmanje 1.000 ljudi. Od tada je Pridnjestrovlje u „miru“.
Neko vreme je u Rusiji i Ukrajini bio aktuelan predlog o priznanju Pridnjestrovske Moldavske Republike. Međutim, od toga se odustalo. Na sastanku OEBS-a u Istanbulu 1999. Rusija se obavezala povući svoje snage sa tog područja, ali to se nije dogodilo.
Sve današnje vesti iz Ukrajine pročitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Snimak čeličane iz Marijupolja iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
