Šarl Moris del Taleran, otac moderne diplomatije, imao je običaj da kaže da je ljudima dat govor da maskiraju svoje misli. Opaska francuskog plemića koji je služio Burbone, Napoleona Bonapartu, pa opet Burbone, savršeno oslikava političku pozornicu u Crnoj Gori: svi pričaju jedno, rade drugo a misle treće.
PROČITAJTE JOŠ:
U suštini, iza visokoparnih izjava, krije se gola i žestoka borba za vlast, kao u filmu Živka Nikolića “Čudo neviđeno”, jedni bi da ožene Amerikanku (Savinu Geršak), drugi leče nerotkinje malo molitvom malo kopulacijom (otac Makarije Čudotvorac) a treći bi da, kao Šćepan, probiju tunel do mora i isuše jezero ne bi li dobili tri žetve godišnje.
Krivokapićeva vlada ne pada zbog spoljnjeg parlamentarnog pritiska već zbog sukoba unutar same vlade između ministara koji su verni premijeru i onih koji su odani potpredsedniku Abazoviću. Ostali politički subjekti u ovoj priči su navijači sa različitim interesima.
DPS i njegovi sateliti SDP, SD i LP žele što pre da vide kraj Vlade koju oni smatraju srpskom, a u njhovom rečniku pridev “srpski” je izvor svih pošasti i zato su spremni na sve pa čak i da podrže tzv. manjinsku vladu. Demokratski front i manje partije iz koalicije “Za bolju budućnost” žele na izbore, ali ne bi da budu viđeni kao “izdajnici” koji su glasali zajedno sa DPS-om za rušenje Krivokapićeve vlade. Demokrate su već duže vreme na ratnoj nozi sa Građanskim pokretom URA i ponašaju se malo kao “uvređene mlade” jer ih je URA izneverila a malo kao partija spremna da napadne biračko telo Demokratskog fronta pojačavajući retoriku koja se sviđa glasačima kojima je mila i Srbija i sve što je “srpsko”.
SNP Vladimira Jokovića se nalazi u velikoj dilemi. S jedne strane im laska podilaženje stranih diplomata koji u njima vide partiju odgovornih ljudi koji bi bili idealni za novu vladu, ali su s druge strane prilično svesni da bi ulazak u bilo koju manjinsku vladu koju bi podržao DPS bio rekvijem za stranku koju je osnovao Momir Bulatović. Takođe tzv. manjinska vlada bez SNP-a, sastavljena od URA i partija nacionalnih manjina bi bila bukvalno političko nedonošče i ne bi imala ni smisao ni opravdanje.
URA je pod krinkom brige zbog zastoja u evropskim integracijama Crne Gore krenula u rušenje vlade Zdravka Krivokapića. Međutim, iza odluke pokreta Dritana Abazovića stoje dva mnogo jača razloga: prvi je sugestija od američkih i britanskih diplomata da se ratosiljaju Demokratskog fronta a drugi je velika popularnost programa “Evropa sad” koji je izradio deo vlade koji nije pod kontrolom Abazovića.
Dva su događaja presudno doprinela da dođe do razmimoilaženja Krivokapića i Abazovića: ustoličenje mitropolita Joanikija i program “Evropa sad”. Predsednik crnogorske vlade je doživeo delovanje Abazovića i ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića tokom septrembarskih događaja kao zabadanje noža u leđa i ta rana nije nikada zacelila. Staviše, Krivokapić smatra da je odlaganjem popisa stanovništva i pored zakonske obaveze, odugovlačenjem potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC i još par poteza koji su bili na štetu njegove političke orjentacije, zasluživao više poštovanja od strane URA.
Lider URA je u programu “Evropa sad” video veliku pretnju za svoju i poziciju njegovog pokreta, ne samo unutar vlade i vladajuće većine već i u biračkom telu. Naime, Abazović je bio percepiran u javnosti kao perjanica vlade dok su on i njegovi ministri bili predstavljeni kao najuspešniji. Sa ekonomskim programom koji je lansirao ministar finansija Milojko Spajić, najbliži Krivokapićev saradnik, Abazović i URA su se našli u drugom planu, kao evropejci i kao perjanice vlade.
Spajić je, osim što je kopirao ime kampanje slovenačkih komunista na prvim višestranačkim izborima “Evropa zdaj”, napravio odličnu uvertiru u stvaranje nove partije orjentisane da uzima glasove svim rivalima na crnogorskoj političkoj pozornici. Usvojeni budžet za 2022. godinu i “Evropa sad” čiji je dijamant povećanje minimalnih plata na 450 evra je klasičan primer predizbornog programa.
Za premijera Krivokapića i njegove ministre koji će, po svoj prilici, biti članovi nove stranke, idealan termin za održavanje izbora je bio u drugoj polovini godine ili početkom 2023. godine. Svi pozitivni efekti ekonomskih mera bi bili vidljivi i opipljivi dok bi negativne posledice i kolateralne štete bile još uvek u drugom planu. Rečju, idealan scenario da nova Krivokapićeva i Spajićeva stranku poberu kajmak na parlamentarnim izborima.
Abazović jeste mlad političar, ali je veoma inteligentan i razmišlja brzo i lucidno. Shvatio je da u jeku zaoštravanja odnosa između Vašingtona i Moskve, koju pojedini krugovi u regionu, posebno u Sarajevu, Prištini i Podgorici, pokušavaju da iskoriste Lider URA je pokušao da jednim udarcem reši dva pitanja: ispuni očekivanja stranih partnera o definitivnom razilaženju sa DF-om i istovremeno da saseče u korenu plan Krivokapića i Spajića koji bi mogao da naškodi njemu i njegovoj partiji.
Osim Abazovića, i trio iz DF-a, Mandić, Medojević i Knežević, je pročitao na veoma sličan način poteze premijera i ministra finansija. To objašnjava poziciju DF-a koja je bila vrlo uzdržana, pragmatična i bez histerije koju smo videli kod pojedinaca iz Demokratske Crne Gore predsednika Skupštine Alekse Bečića.
I DF i URA bi preferirali da obore vladu Krivokapića bez glasova DPS-a, odnosno da doprinos partije Mila Đukanovića ne bude odlučujući. Njihovi planovi se razilaze u tome što bi DF, posle obaranja aktuelne izvršne vlasti, želeo na izbore a URA bi da pokuša da iskoristi prvilegovan poziciju sa partijama manjina i SNP-om da upravlja Crnom Gorom, nekad uz spoljnu podršku DPS-a, nekad uz pomoć DF-a.
Reč je o veoma rizičnoj igri. Podsetimo, poslednji političar sa par poslanika u parlamentu koga su Amerikanci postavili na vlast se zvao Milorad Dodik. Znamo kako je priča išla i kojim tokom ide. Drugim rečima, Abazović će se naći već na sledećim izborima u poziciji da bude politički irelevantan ili i da i on udari u nacionalizam po notama narodne i folk muzike.
Dritanov i problem njegove stranke je što je DPS, sa SDP, SD i LP već zauzeo busije u tvrdom nacionalističkom biračkom telu i oni se takmiče već godinama da dokažu ko je veći Crnogorac i srbofob, toliko da se nekada ne zna da li im je važnije da ih drugi više vide kao velike Crnogorce ili ljute srbofobe. Drugim rečima, svaka saradnja sa DPS-om je pogubna za URA i vodila bi je na političku marginu. Na prvi pogled je paradoksalno, ali snaga i značaj URA i samog Abazovića, dolaze do izražaja samo u koaliciji sa strankama koje su pobedile na izborima 30. avgusta 2020. godine. Ako Dritan i čelnici URA to shvate, onda će biti svi na dobitku, i URA i građani Crne Gore.
Rešenje za izlazak iz postojeće pat pozicije bi se moglo naći u izborima za Podgoricu na programu ovog proleća. Pošto je DF neprihvatljiv ključnim zapadnim partnerima u Vladi Crne Gore, solucija bi bila da se između URA, Demokrata, DF-a i drugih partija koje su činile koaliciju Za bolju budućnost Crne Gore, postigne dogovor da mesto gradonačelnika Podgorice pripadne DF-u. Po tom scenariju URA bi imala premijera, Demokrate predsednika Skupštine a DF prvog čoveka glavnog grada. Podsetimo, u Podogorici živi svaki četvrti stanovnik Crne Gore a grad raspolaže sa ogromnim budžetom za crnogorske prilike i velikim brojem radnih mesta. Tako bi svi lideri bili siti a aktuelna vladajuća većina na broju.
BONUS VIDEO: Abazović: Belivukov klan nije mogao da naraste bez podrške državnih struktura
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare