Godina na izmaku u susednoj Bosni i Hercegovini ostaće zapamćena kao godina političkih previranja, raskola koji brojni posmatrači iz Evrope ocenjuju kao najveći od potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, pa čak i povremenih upozorenja da je novih sukob moguć. Razrešenje krize (ili produbljenje) doneće godina pred nama.
Kratki sinopsis 2021. godine u BiH glasio bi – dublje unutrašnje podele i bez ikakvog napretka na nivou spoljnopolitičkih odnosa i statusa države u međunarodnoj zajednici.
Iako je godina obilovala svađama, sukobima i krizama, do eskalacije je došlo na samom kraju 2021. godine, kada je Narodna Skupština Republike Srpske usvojila zaključke o prenosu nadležnosti sa nivoa Federacije BiH na nivo entiteta Republike Srpske. Odluku je aminovao i zdušno podržao srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, a kasnije su se pojavili navodi da je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji stao uz Dodika.
Od četrnaest prioriteta koje je Evropska komisija 2019. godine postavila kao preduslove za sticanje kandidatskog statusa, BiH ove godine nije ostvarila nijedan, pa uskoro ispraća šestu godinu u čekaonici za taj status.
Lider Srba u BiH nimalo nije doprineo razrešenju krize. Naprotiv. Pored odluke o prenosu nadležnosti, Dodik je deo vremena proveo bojkotujući sve institucije Bosne i Hercegovine, što je onemogućilo donošenje odluka od vitalnog značaja za građana.
Ostali članovi Predsedništva – Šefik Džaferović i Željko Komšić – više puta su isticali nemoć da usvoje bilo koju odluku, obzirom na to da je neophodna saglasnost sva tri člana Predsedništva.
Parlament RS bi do polovine 2022. godine trebalo da donese zakone kojim se i formalno pravo ispunjava prenos nadležnosti. To podrazumeva promene u sektoru odbrane, porezne i carinske politike, ali i reformu sudstva koja će omogućiti RS da sama imenuje sudije i tužitelje na teritoriji tog entiteta.
Zvaničnici EU već upozorili da je Dodik blizu prelaska crvene linije, dok se Nemačka snažno zalaže da uvođenje sankcija lideru Srba u BiH.
Valentin Incko posle 12 godina napustio je funkciju visokog predstavnika EU u BiH, ali je pre odlaska doneo odluku koja je ostavila potres. Incko je nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH prema kojima je negiranje genocida u Srebrenici kažnjivo, što je izazvalo burnu reakciju među zvaničnicima Republike Srpske.
Predvođeni Dodikom oni su odlučili da bojkotuju rad institucija BiH, i do danas ostaju pri toj odluci – sve dok se ne povuče „Inckov zakon“. Njega je ubrzo zamenio Kristijan Šmit, koga političari RS ne priznaju kao autoritet u Bosni i Hercegovini i traže njegovo izjašnjenje o izmenama zakona koje je doneo njegov prethodnik.
Rasprave o izmenama izbornog zakona BiH traju već godinama, ali su sada uloženi veliki napori, kako domaćih političara, tako i međunarodne zajednice, da se konsenzus postigne.
BiH nije sprovela pet presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio diskriminaciju građana BiH u izbornom procesu na temelju etničke pripadnosti ili mesta prebivališta. Pripadnici nacionalnih manjina čekaju da se njihova prava ispoštuju još od davne 2009. godine, kada je doneta prva takva presuda poznata kao slučaj „Sejdić-Finci“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Najveću političku buru izazvalo je insistiranje stranke HDZ da se izborni zakon i ustav izmene tako da se Hrvatima garantuje da će njihovim većinskim glasovima ubuduće biti biran hrvatski član Predsedništva BiH, predstavnici u domovima naroda državnog i parlamenta Federacije BiH.
Predlog je HDZ-a da se taj problem reši uspostavljanjem dve izborne jedinice unutar Federacije BiH – jednu bi većinom činili Bošnjaci, a drugu Hrvati. Za SDA, ali i za opozicione stranke koje okupljaju bošnjačko biračko telo, taj zahtev je sporan jer ga doživljavaju kao faktičku uspostavu „trećeg entiteta“, odnosno kao korak ka potpunoj etničkoj podeli zemlje.
Problem izmene izbornog zakona tako ostaje domaći zadatak i za 2022. godinu, ali sa vrlo kratkim rokovima jer bi izbori, planirani za oktobar, morali biti raspisani do 5. septembra. Pre toga u parlamentu BiH moraju biti izglasane potrebne zakonske i ustavne promene, što se sada čini krajnje neizvesnim.
Imajući u vidu sve navedeno, naredna godina bi mogla da predstavlja istinsku prekretnicu za BiH, jer je vremena i opcija sve manje. Ili će doći do pomaka u rešavanju problema ili će kriza eksalirati.
BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare