Savremeni ljudi se suštinski razlikuju od naših najbližih živih rođaka, velikih majmuna: živimo na zemlji, hodamo na dve noge i imamo mnogo veći mozak. Prve populacije roda homo pojavile su se u Africi pre oko 2,5 miliona godina. Već su hodali uspravno, ali im je mozak bio samo upola manji od današnjih ljudi.
Ove najranije populacije Homo u Africi imale su primitivne mozgove nalik majmunima – baš kao i njihovi izumrli preci, australopiteci. Dakle, kada i gde je tipičan ljudski mozak evoluirao?
CT poređenja lobanja otkrivaju moderne moždane strukture
Međunarodni tim predvođen Kristofom Zolikoferom i Marsijom Ponse de Leon sa Odseka za antropologiju Univerziteta u Cirihu – UZH je sada uspeo da odgovori na ova pitanja, piše Science, a prenosi N1.
„Naše analize ukazuju na to da su se moderne strukture ljudskog mozga pojavile pre samo 1,5 do 1,7 miliona godina u populaciji afričkih homoa“, kaže Zollikofer.
Istraživači su koristili kompjutersku tomografiju da ispitaju lobanje fosila homo koji su živeli u Africi i Aziji pre oko milion do dva miliona godina. Zatim su uporedili fosilne podatke sa referentnim podacima velikih majmuna i ljudi, prenosi Science.
Osim po veličini, ljudski mozak se razlikuje od mozga velikih majmuna, posebno po lokaciji i organizaciji pojedinih regiona mozga.
„Karakteristike tipične za ljude su prvenstveno one regije u frontalnom režnju koje su odgovorne za planiranje i izvršavanje složenih obrazaca mišljenja i delovanja, a na kraju i za jezik“, primećuje prva autorka studije Marsija Ponse de Leon. Pošto su ove oblasti značajno veće u ljudskom mozgu, susedni regioni mozga su se pomerili dalje.
Tipični ljudski mozak se brzo širio od Afrike do Azije
Prve populacije roda homo van Afrike, u današnjoj Gruziji, imale su mozgove koji su bili jednako primitivni kao i njihovi afrički rođaci. Iz toga sledi da mozak ondašnjih ljudi nije postao posebno veliki ili posebno moderan sve do pre oko 1,7 miliona godina.
Međutim, ondašnji ljudi su bili prilično sposobni da prave brojne alate, prilagođavaju se novim uslovima životne sredine Evroazije, razvijaju izvore životinjske hrane i brinu o članovima grupe kojima je bila potrebna pomoć.
Tokom ovog perioda, kulture u Africi su postale složenije i raznovrsnije, o čemu svedoči otkriće raznih vrsta kamenih oruđa.
Istraživači smatraju da su biološka i kulturna evolucija verovatno među sobom zavisne.
„Verovatno su se i najraniji oblici ljudskog jezika razvili tokom ovog perioda“, kaže antropolog Ponce de Leon.
Fosili pronađeni na Javi pružaju dokaz da su nove populacije bile izuzetno uspešne: ubrzo nakon svog prvog pojavljivanja u Africi, već su se proširile na jugoistočnu Aziju.
Otisci mozga u fosilnim lobanjama otkrivaju evoluciju ljudi
Prethodne teorije su imale malo podrške zbog nedostatka pouzdanih podataka.
„Problem je što mozgovi naših predaka nisu sačuvani kao fosili. Njihove moždane strukture mogu da se zaključe samo na osnovu utisaka koje ostavljaju nabori i brazde na unutrašnjim površinama fosilnih lobanja“, kaže vođa studije Zolikofer.
Pošto se ovi otisci značajno razlikuju od pojedinca do pojedinca, do sada nije bilo moguće jasno utvrditi da li je određeni fosil homo imao mozak više nalik majmunu ili čoveku. Koristeći analizu kompjuterske tomografije niza fosilnih lobanja, istraživači su sada po prvi put uspeli da premoste ovaj jaz.
***
BONUS VIDEO: Južna Afrika – jedina zemlja sa tri prestonice
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar