Pre deset godina narod Severne Koreje na sav glas jadikovao je za Kim Džong Ilom. Ne zato što im je bilo žao, već zato što je svako ko ne plače bio kažnjavan. Nakon ispaćaja jednog, na tron je došao drugi Kim - Kim Džong Un, njegov sin. Diktatura, nesvakidašnja za ostatak sveta se nastavila, a decenija je pod njim nazvana je Kim Džong-unizam. Naizgled, ništa se nije promenilo, ali da li su sa time saglasni ljudi koji žive u Severnoj Koreji?
Pročitajte još:
Sa samo 27 godina postao je Veliki naslednik. Ali malo ko je mislio da će uspeti u bilo čemu. Kako bi društvom koje nagrađuje godine i iskustvo moglo vladati neko ko nije imao ni jedno ni drugo?
Mnogi su predviđali vojni udar, ili preuzimanje vlasti od strane severnokorejske elite. Ali svet je potcenio mladog diktatora. Kim Džong Un ne samo da je učvrstio svoju poziciju, nego je i započeo novu eru. Počeo je sa čistkom svojih rivala i stotinama pogubljenja, a zatim se posvetio spoljnim poslovima.
U proteklih deset godina „zaslužan“ je za četiri nuklearna testiranja, 100 ispaljenih balističkih projektila… Ali njegova nemilosrdna potraga za nuklearnim oružjem imala je svoju cenu. Severna Koreja je sada u krizi, siromašnija i izolovanija nego ikada ranije.
Pa kako je živeti pod njim?
Deset severnokorejskih izbeglica, među kojima je i jedan od njegovih najviših diplomata govorili su o tome kako je zaista izgleda desetogodišnja vladavina Kim Džong Una.
Jedan od njih, student Kim Geum Hjok uradio je nešto zbog čega je mogao da bude upucan onog dana kada je Kim Džong Unov otac umro. Priredio je žurku.
„To je bilo tako opasno. Ali bili smo tako srećni u to vreme“, kaže on.
Za njega, mladi novi lider, koji je voleo skijanje i košarku, nagoveštavao je nove ideje i promene.
„Mnogo smo očekivali od Kim Džong Una. On je studirao u inostranstvu u Evropi, mislili smo da isto razmišlja kao i mi“, rekao je on.
Geum-Hjok je živela u elitnoj porodici i u to vreme je studirala u Pekingu, što je privilegija koju je imala samo nekolicina u Severnoj Koreji.
„U početku nisam mogao da verujem. Mislila sam da zapad laže, ali moje srce i moj mozak su bili podeljeni. Moj mozak je rekao da ne treba da gledam, ali moje srce je želelo da gledam još više“, rekla je.
Tada su svetski mediji izveštavali o tome kako je 25 miliona stanovnika Severne Koreje pod strogom kontrolom, da većina njih zna malo ili nimalo o događajima u svetu, ili o tome šta spoljni svet misli o njihovoj zemlji. Takođe su govorili da ih uče da je vođa jedinstveno nadareno i ostvareno božansko biće koje zaslužuje njihovu krajnju vernost.
Ali nisu samo svetski mediji bili skeptični. U hodnicima u Pjongjangu šuškalo se da je Kim Džong Un privilegovano dete nesposobno da vlada. Rju Hjun-vu, bivši ambasador Severne Koreje u Kuvajtu, rekao je da su njegove kolege bile ogorčene time što se rukovodstvo prenosi sa oca na sina.
„Moj prvi utisak je bio, još jedna sukcesija? Severnokorejci su se umorili od nasleđa. Posebno među elitama, želeli smo nešto novo. Zar ne bi trebalo da dođe nešto drugačije? To je većina nas mislila“, kaže ambasador.
Da neće doći do promene osetili su i obični ljudi. Stotine kilometara od Pjongjanga na severu zemlje u blizini granice sa Kinom, trgovac Čoi Na-rae se pitao da li bi gospodin Kim može da bude novi lider zemlje.
„Mnogi od nas su se nadali da će se zemlja otvoriti i da ćemo moći da slobodno putujemo u inostranstvo“, seća se on.
Ova vrsta nadanja ubrzo je uvenula. Tada je na desetine ljudi počelo da beži preko granice u Kinu i na kraju u Južnu Koreju kako bi pokušale da potraže utočište. Kim Džong Un je odlučio da pokuša da spreči dalje prebege. Bezbednost granice je pooštrena kao nikada do tada. Podignuta je ograda od bodljikave žice sa zamkama.
Ali, uprkos razbijanju neistomišljenika i prebega, kralj Džong Un je pokušavao da izgleda pristupačnije, modernije i prijateljskije od svog oca. Oženio se modernom mladom ženom, Ri Sol-ju. Fotografisan je kako se grli, maše, smeši se prilikom poseta raznim gradovima i selima. Vozio se rolerkosterima, skijao, jahao konje…
Ali za obične Severnokorejce, pokušaj da budu „moderniji“ bio je zabranjen.
Iun Mi-so je želela da prati trendove koje je videla na prokrijumčarenim južnokorejskim DVD-ovima. Očajnički je želela da nosi minđuše, ogrlicu ili farmerke.
„Jednom sam uhvaćena kako se ne pridržavam ovih pravila i javno sam osramoćena. Gomila ljudi me je vređala, sve dok nisam zaplakala“, rekla je Mi-so.
I Hjun Jan, pevačica, bila je prekorena. Sve njene pesme morale su da veličaju severnokorejskog lidera. Pokušala je da se pobuni, ali je proganjana.
„Nikada mi nije bilo dozvoljeno slobodno da radim ono što sam želela. Vlada ovo kontroliše jer se plaše stranog uticaja. Ovi strogi propisi pokazuju da oni nemaju poverenja u sopstveni režim“, rekla je.
Ipak, posle više od 70 godina zatvorenosti za svet, većina sagovornika je rekla da im je želja da Severna Koreja otvori svoje granice, omogući svom narodu da se slobodno kreće. Mnogi jednostavno žele da ponovo vide svoje porodice, piše BBC.
Sada su slobodni da dignu glas i ispričaju svoje priče o životu pod Kim Džong Unom. Oni koji su ostali nisu.
BONUS VIDEO: Kim Džong Un predstavio novo naoružanje Severne Koreje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
