Dominacija odbojkašica i vaterpolista od koje prolazi jeza

Silno su želele finale, nisu uspele preko nadmoćnih Amerikanki, potonjih šampionki, ali su zaslužile da se s osmesima vrate u Beograd.Za odmor neće imati ni najmanje vremena, jer ih Evropsko prvenstvo čeka iza ćoška i to pred domaćom publikom u Beogradu. Druga je priča koliko je nehumano to što će u mesec i po dana odigrati dva velika takmičenja.To su na svojoj koži najbolje osetile košarkašice, pa su posle osvajanja evropskog zlata zauzele četvrto mesto u Tokiju, vidno iscrpljenje i bez snage da se domognu postolja.Zato su odbojkašice nastavile čudesan niz osvajanja medalja počevši od 2015. i sa svakog takmičenja su se vratile s odličjem.Pre šest godina su izabranice Zorana Terzića bile bronzane na EP, usledilo je srebro na Olimpijskim igrama u Riju (2016) i onda tri uzastopna zlata. Osvojile su čudesne devojke Evropsko prvenstvo 2017. i 2019. godine, a između dva EP pokorile si i planetu 2018.Sjajna serija zaokružena je bronzom u Tokiju, za koju je selektor Terzić rekao da je možda i najvažnija medalja ove generacije koje će se pamtiti kao jedna od najuspešnijih, ako ne i najuspešnija u istoriji srpskog ženskog sporta.Mnoge su najavile oproštaj upravo na šampionatu u Beogradu, poput Milene Rašić i Maje Ognjenović, s tim što je legendarni dizač najavila mogućnost odlaganja penzije do OI u Parizu 2024. Ipak, izvesno je da će posle Evropskog prvenstva teško ova ekipa opet igrati u istom sastavu...

"Ovo je jedna od naših najvažnijih medalja. Veoma sam ponosan što vodim ovu ekipu. Ovo je ogroman rezultat. Odnos devojaka prema njihovom poslu, ponašanje u Olimpijskom selu, utakmici ili bilo gde drugo, zaslužuje ne pohvale, nego je to nešto što treba zapisati i pokazati drugim ekipama da uče kako se ponaša jedna sportska ekipa", rekao je Zoran Terzić po osvajanju olimpijske bronze u Japanu.Njegove reči dobijaju dodatnu potvrdu i kroz sledeće podatke - odbojkašice su jedina reprezentacija u ženskom kolektivnom srpskom sportu koja je uzela dve medalje na Igrama, samo su one bile svetske prvakinje otkako se takmičimo pod imenom Srbija i samo su one bile tri puta evropske šampionke.Bianka Buša, Mina Popović, Slađana Mirković, Brankica Mihajlović, Maja Ognjenović, Ana Bjelica, Maja Aleksić, Milena Rašić, Silvija Popović, Tijana Bošković, Bojana Milenković, Jelena Blagojević. Devojke koje čine generaciju za pamćenje, koliko im znači uspeh svedoče suze i čista emocija Maje i Tijane.Što bi rekao Terzić, ponašanje i rezultati kao primer drugima. Za primer su, naravno, i vaterpolisti.

Kakvi asovi, kakvi šampioni, teško da ćemo skoro u bilo kom sportu imati takvu ekipu istinskih legendi. Dušan Mandić, Nikola Dedović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Duško Pijetlović, Strahinja Rašović, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Branislav Mitrović.Vaterpolisti su jedina reprezentacija koja se od 2000. sa Igara uvek vraćala s medaljom, ujedno i jedina koja je uvek od 2000. učestvovala na OI.Ljudi su odbranili olimpijsko zlato, to je pre njih uspela reprezentacija SFRJ 1984. (Los Anđeles) i 1988. (Seul), dok su Mađari jedini tri puta zaredom bili olimpijski šampioni.Pričamo o ekipi koju je kao kapiten predvodio Filip Filipović, živa legenda srpskog vaterpola, osvajač 35 reprezentativnih medalja. Više nego zasluženo ga čeka reprezentativna penzija.I ne samo njega, već još šestoricu članova generacije o kojoj će se tek pričati. Kapicu nacionalnog tima više neće nositi Andrija Prlainović, Gojko i Duško Pijetlović, Stefan i Branislav Mitrović, i Milan Aleksić.

Vaterpolisti su definitivno najuspešnija kolektivna ekipa u ovom veku, ako ne i dalje u prošlost.Osvojili su sve, ali baš sve što je moglo da se osvoji, pa je i selektor Dejan Savić doktorirao na temu vođenja nacionalnog tima.Ipak, u vaterpolu se nekako uvek pojave pravi naslednici, tako je bilo i kada su igrali Igor Milanović, Aleksandar Šapić, Vladimir Vujasinović, sadašnji selektor Savić, Živko Gocić, Slobodan Nikić, kao i mnogi velikani pre njih.„Nije moglo bolje nego da se ova generacija oprosti na ovaj način. Kao što su Gocić i Nikić uradili u Riju, tako smo sada i mi, potrajali smo još pet godina. Onaj ‘debeli čovek’ zna šta radi, uradio je to evo već drugi put. Njemu stvarno kapa dole, naklon do poda, ono što on ima u glavi niko od nas ni u najgorim snovima ne bi mogao da zamisli“, zahvalio se Filipović selektoru Dejanu Saviću na specifičan način.Što bi se reklo, dok je nama Dejana Savića za kormilom, ne treba da brinemo za budućnost srpskog vaterpola. Sigurno da u njegovoj glavi ima još magije za medalju.BONUS VIDEO Sebić za Nova.rs na ivici suza o bronzi, Bobani i dirljivom gestu VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milenkosebicintervjuds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2261955"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram