Minhen, Tokio, Atlanta, Meksiko Siti – kad sport ustupi mesto drami

Podeli:
Foto: Creative Photo Corner / Shutterstock.
Foto: Creative Photo Corner / Shutterstock.

Zbog antičkih Olimpijskih igara je u staroj Grčkoj, gde su one i osnovane, dolazilo je do prekida ratova. Iako moderna verzija od 1896. godine predstavlja nastavak prvobitne ideje, njihovu istoriju obeležili su pojedini momenti kada je sport padao u drugi plan.

Iako je bilo situacija kada gotovo niko nije razmišljao o sportskim rezultatima, pojedine situacije se izdvajaju u odnosu na ostale.

pročitajte još

Poslednji primer je događaj iz Tokija, kada je Olimpijsko selo pogodio zemljotres jačine od 6 stepeni po Rihterovoj skali, a većinu sportista, nenaviknutih na takve potrese, uhvatila je panika.

Japan, inače zemlju koju godišnje pogodi u proseku oko 160 zemljotresa preko 5 stepeni, spada među najtrusnija područja na svetu, no uprkos relativnoj uobičajenost za ovakav vid nepogoda, veliki broj takmičara koji se nalaze u „zemlji izlazećeg sunca“ je osetio potres, što je izazvalo blagu paniku, ali i privuklo pažnju čitavog sveta.

Dramatičan trenutak u prestonici Japana podsetio je na još neke događaje iz istorije modernog olimpizma kada su svi gotovo bez daha pratili razvoj događaja.

Masovno ubistvo protestanata – Meksiko Siti (1968)

Igre bi trebalo da budu simbol mira – no, 1968. se dogodilo sasvim suprotno. Na ulicama Meksiko Sitija okupilo se više hiljada ljudi kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog organizacije OI. Policija i vojska Meksika su okružile demonstrante na trgu Tri kulture, da bi oko 18 časova 2. oktobra platoom na kom je održavan skup počeli da odzvanjaju pucnji. Ubrzo je nastala panika, a na pločnicima je ležalo više stotina mrtvih, a preko hiljadu ranjenih i povređenih.

Minhenski masakr (1972. godina)

Grupa sportista iz Izraela odlučila je da veče 4. septembra provede van Olimpijskog sela, gde su gledali predstavu „Violinista na krovu“, a potom otišli na večeru sa zvezdom predstave i sunarodnikom Šmujelom Rodenskim. nakon čega su krenuli nazad ka mestu u kom su bili smešteni. Po povratku u sobe legli su da spavaju, ni ne sluteći da članovi grupe Crni septembar, frakcije Palestinske oslobodilačke organizacije, spremaju upad.

Nakon što su uspešno izveli zarobljavanje šestorice sportista i pet trenera iz Izraela, članovi ove grupe su tražili ispunjavanje određenih uslova, poput oslobađanja 234 palestinska zatvorenika iz Izraela. Nemačke vojne snage su pokušale da izvedu napad na prepad, ali su agenti koji su bili zaduženi za njega odustali, što je izazvalo pometnju i pucnjavu u kojoj je život izgubilo ukupno 17 osoba, od čega šest sportista, pet trenera, jedan nemački policajac, kao i pet terorista.

Bomba u Atlanti (1996)

Tokom letnjih olimpijskih igara u Atlanti, u Stogodišnjem parku, jednom od gradskih trgova, 27. jula 1996. godine odjeknula je eksplozija u trenutku dok se na njemu nalazio veliki broj posetilaca koncerta grupe Džek Mek i Srčani udar u okviru olimpijskog programa.

Čovek po imenu Erik Rudolf iskoristio je gužvu i postavio ranac u kom su se nalazile tri ručno napravljene bombe. Njihova eksplozija usmrtila je dve osobe, dok je preko stotinu posetilaca ovog događaja bilo povređeno.

Iako je dugo po hapšenju odbijao da otkrije zašto je odlučio da postavi bombe, ipak je progovorio 2005. godine, kada je otkrio da je povod bio političke prirode:

„Plan je bio otkazivanje Igara, ili bar stvaranje utiska nesigurnosti kako bi ulice bile ispražnjene u području oko Olimpijskog sela, čime bi bila smanjena dobit“, otkrio je Rudolf u svom saopštenju.

BONUS VIDEO Sport koji nas uči pravim vrednostim i poštuje protivnika

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar