Novak Đoković, najbolji teniser sveta, bio je gost u podkastu "Wish&Go" čiji su domaćini bili reporteri televizije Sport klub Nebojša Višković i Ivan Govedarica.
Najbolji teniser sveta je bio zaista raspoložen za razgovor i tom prilikom je pričao o mnogim stvarima o kojima inače nema često priliku da govori.
PROČITAJTE JOŠ:
Prethodnih dana i nedelja, Novak je često pričao u svojim uključenjima na društvenim mrežama o dijeti, autofagiji i zdravoj ishrani, a na pitanje da li je istina da na dan finala protiv Rodžera Federera na Vimbldonu nije ništa pojeo pre toga, odgovorio je:
„To je interesntno. Skoro sam pričao o autofagiji. Ljudi kad kažu autofagija misle na izgladnjivanje, to nije tako. To je tako de jedeš u određeno vreme i kad ne jedeš, konzumiraš tečnost. U suštini, pred mečeve ne jedem mnogo. Ne uzmem kao neki četiri jaja sa slaninom ujutro! Pošto je finale bilo u 14 sati, ja sam bio najviše na tečnosti i laganoj hrani kao što to činim pred mečeve. Recimo, batat, bareno povreće bez začina, da mi da malo energije, sa nekim voćem, ovsenim pahuljicama, jedem koliko osećam da mi treba. I naravno, dosta tečnosti, vitaminskih pića koja mi daju energuju. To sam ja, za nekog drugog znam da voli da je sit, ali tenis je drugačiji od nekih drugih sportova. Taj meč je trajao skoro pet sati. Za vreme mečeva jedem urme, ponekad banane, pijem vodu i dva rauzličita energetska pića i to je to. Verujem u psihu, emocije. Kad si u strahu, zgrči ti se stomak i ne možeš da jedeš. Sve što se dešava u tom momentu kad igraš finale, jasno je da ti se zgrči stomak. Ti si u tome i znaš da ćeš imati energije, jer znaš da sve što si uradio, uradio si na pravi način da budeš na svom maksimumu. Plus adrenalin! Sve je moguće, pa i da igrate šest sati na Australijan openu i da nam ne daju stolicu, jedva smo i tu stolicu dobili. Moja ekipa iz boksa je videla sve, Miljan je angažovao decu, skupljače loptica da donesu stolice, onda sam ja tražio vodu“, kaže Novak.
Đokovića su pitali da li se on ponekad iznervira kada čuje komentatore, te ko mu se od njih posebno dopada.
„Iskreno, u poslednjih neoliko godna, retko slušam komentatotre. Imam nekoliko njih koje volim da slušam, jedan od tih si ti Viško. Volim Lejtona Hjuita, Mekinro je fantastičan, kao i Boris Beker. To su komentatori koje volim, ima i onih koje volim malo manje i idem na „mute“. Mečeve gledam kada sam na grend slemu uveče, gledam najveće rivale, Federera, Nadala, jedni druge pratimo. Sve pratim i na Jutjubu, Tenis čenelu, volim da gledam reprize, neke ključne momente, da bih video šta je ko uradio.“
Na pitanje kako treba komentarisati tenis, ispričao je jednu zanimljivu priču koja mu se nedavno dogodila baš ovde u Beogradu.
„Bio sam u šetnji sa decom i ženom, otišli smo na Savski kej. Vozili smo bajs, šetali, našli ljuljaške… Došli su drugi roditelji, deca i prišao mi je jedan čovek i rekao, ‘znaš li ti da sam ja jedini koji navija za Federera protiv tebe, a da je iz Srbije?’ Rekao sam mu, ako si jedini, to je super! Malo smo se našalili. Rekao je, ‘ne zameraš mi?’ Pitao me je kakav je Federer kao osoba. Baš mi je bilo drago bilo da popričamo. Rekao mi je, ‘ima onaj volej, ona lepota igre, ne mogu tome da odolim’. Rekao sam mu da je to OK. Molio me je da mu ne zamerim. To je u suštini to, svako preferira nekog igrača, komentatora. Boja glasa, način na koji pričaš nekog iritira, nekom prija. Ne mogu da kažem navijaj za mene ili za nekog drugog. Po logici stvari očekuješ da kad si iz Srbije simpatišeš igrače iz Srbije, ali da li to mora da bude obavezno? Ne mora! Ako ti se sviđa Federer, pričaš kako terba da pričaš. Ja volim kad komentatori izraze svoju ličnost kroz prenošenje. Kad su autentični, originalni, ali kad postoji poštovanje, kad ne prelaze granicu, ali i to razumem, ali samo u Dejvis kupu“, kaže Đoković.
Sledeća tema bila je upravo Dejvis kup koji se od prošle godine igra u novom formatu.
„Meni se ne sviđa ni novi ni stari Dejvis kup. Kad su me pitali o sudbini takmičenja, rekao sam, ‘ljudi napravićete veliku grešku ako sve mečeve sabijete u jednu nedelju na jednu lokaciju. Ispalo je tako, imali smo prazne tribine u Madridu na mečevima nekih igrača kao što je Endi Mari. Četrdeset ljudi na Marijevom meču. Najbolje je da bude šest lokacija, ili četiri, osam, koje će ugostiti grupne faze, gde će se pobednici kvalifikovati za elitnih osam koji će se negde preseliti. Uzimali su i to u obzir, nisam to rekao, ali sam se rukovao sa njima da Beograd bude jedna od lokacija, ali su osustali! Ova korona je otkazla i to ove godine. Sada 99 odsto zemalja nema šansu da igra pred svojim navijačima“.
Osvrnuo se i na ATP kup u kojem je Srbija u januaru trijumfovala.
„ATP kup koji je konkurencija Dejvis kupu je prošao jako dobro, i zbog toga što smo pobedili i imali ubedljivo najjaču podršku. Naši ljudi su bili glasni, brojni, strpljivi, svaka im čast, bili su nam veliki vetar u leđa. Velika posećenost, ali to je u jednom mestu, deset godina. Novac je u pitanju, to su ogromni ugovori, imate ogroman novac i sponzora koji zna da će uvek imati najjače igrače na svetu. Možeš da žrtvuješ 30, 40 posto, a da imaš opet prihod. Većina zemalja bi volela da imamo Svetsko prvenstvo u tenisu. Sad se ne zna da li je Dejvis kup ili ATP kup svetsko prvenstvo. Imaš i Lejver kup i ovaj naš Adrija kup…Nepredvidivo je kako će se sve odvijati u narednom periodu, kako će se sve vratiti u normalu. Iskreno se nadam da će se i to vratiti u normalu. Sve sem publike na stadionu, nije to to“, ubeđen je svetski broj jedan.
Za kraj je ispričao sjajnu anegdotu.
„Sećam se 2009. godine, Peking, osvojio sam turnir i sledeće jutro sam morao da letim za Šangaj, da bih stigao. Pekinško finale je uvek kasno. Kasno smo legli, Marjan, Džidži Gebhard i Miljan. Probudili smo se u šest, a imamo let u osam. Ne znam da li Kinezi proveravcaju kočnice ili ne, ali oni uvek tako jako nagaze na njih. Oni kad stisnu, to je haos, mi smo izudarali glavom sto puta u sedište, da bi Miljan poludeo od svega toga, bila mu je muka. Uzeo je pojas sa sedište i vezao ga je sebi oko glave i napravio čvor. Vrat nije osećao tri dana posle toga! Ko njega masira? On je društevna osoba, komunikativna, sprijatelji se sa svima. Onda ode do fizio sobe, svojih, i tamo radi na tome da ga oni izgnječe do kraja turnira! A hvala bogu uvek ostaje do kraja“, nasmejao se Nole, koji je na kraju imao i originalan pozdrav.
„Pozdravljam sve one koji ustanu na desnu nogu i pridrže se desnom rukom. Neee… Sve one koji počinju i završavaju svoj tuš ledenom vodom!“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare