Švajcarski teniser Sten Vavrinka otvoreno je pričao o nekim od najvećih momenata iz svoje bogate karijere.
Vavrinka priznaje da je prošle godine u ovo vreme ozbiljno razmišljao o penzionisanju.
Danas ima 37 godina, a neki od njegovih zvezdanih trenutaka bili su istovremeno i neki od najbolnijih poraza Novaka Đokovića.
O svom dobrom prijatelju, kako Sten opisuje Novaka, pričao je u velikoj ispovesti gde se dotakao osvajanja tri grend slem titule na Australijan Openu, Rolan Garosu i US Openu.
Dugo se o Vavrinki pisalo kao o dobrom igraču, ali ne iz reda vrhunskih. Svoj igrački zenit je dočekao tek pred početak tridesetih godina i tada je počeo da postaje napast za najbolje igrače u istoriji „belog sporta“.
Sa Novakom je gotovo redovno na grend slemovima igrao po četiri, pet setova i bilo je pitanje trenutka kada će prevladati. Tim pre što mu je novi trener Magnus Norman ulio mnogo samopouzdanja.
„Kad sam došao na Australijan open 2014. nisam mislio da mogu da pobedim, ali sam se osećao sjajno. Na US Openu sam pre toga oterao Novaka do pet setova“, priča Vavrinka za Players’ Tribune.
„Kad sam stigao do finala Melburna, bio sam uzbuđen, nijednom nisam bio nervozan do tog meča. Mislim, igram sa Nadalom, prvim teniserom planete? To je bilo tako ludo za mene, da se nikad nisam opterećivao da sanjarim o tome. Na početku sam igrao fantastičan tenis. Rafa je malo povredio leđa, ali to je i dalje Rafa, znate? Uvek se bori. Nažalost, kad sam otišao na dva seta viška 6:3, 6:2, u glavi je počeo haos. Mislio sam – u čoveče, osvojiću grend slem! Kad sebi dozvolite da pomislite tako nešto, u velikoj ste nevolji. Izgubio sam fokus u meču i tog trenutka sam prvi put pomislio da imam šta da izgubim. Neki drugi meč je počeo u tim trenucima, borio sam se protiv sebe i Nadala“, priseća se Vavrinka.
Taj trofej je bio jedna od prekretnica, da Vavrinka postane svestan da može da osvoji najveće trofeje.
Zato je došao siguran i spreman i kad je ušao u finale Rolan Garosa 2015, jedino u kom Novak Đoković do tada nikad nije pobedio.
„Još uvek sam bio na svom vrhuncu. Ovog puta sam bio nervozan. Znao sam kako je biti tu, u glavi mi se vrtelo. Možda je to moje poslednje finale. Možda nikad više neću biti tu. Morao sam da pobedim, nisam hteo da izgubim, nisam mogao da izgubim“, kaže Sten.
I izgubio je samo prvi set od Novaka, a to kako je „šamarao“ lopticu u naredna tri, ostaje za anale teniskih almanaha.
„Takve misli ne pomažu posebno kad igrate sa Novakom. Bio je broj 1 u tom trenutku, mislim da je 28 mečeva zaredom pobedio. Ja sam bio iscrpljen, jer tek što sam odigrao četvorosatno polufinale sa Žo Vilfrid Congom po gorućoj vrućini. Loše sam spavao takođe. Rekao sam sebi – ovo je Rolan Garos, gledao si 20 finala, sad si tu, uživaj… Izgubio sam prvi set 6:4, ali sam u naredna tri odigrao najbolji tenis svog života. Godinu ranije Rafa je bio povređen i nisam bio toliko ispunjen. U Parizu je bilo drugačije. Igrao sam tenis života protiv tipa koji dobija sve redom i osećao sam se ponosno“, piše Vavrinka.
Još jedan trofej sa najvećih turnira osvojio je protiv Novaka. Finale US Opena 2016.
„Tek što sam napunio 31. godinu i trebalo bi da sam prošao svoj vrhunac, a ja u trećem finalu grend slemova u tri godine. Kao i na Rolan Garosu, mislio sam da mi je to poslednje veliko finale. Ne mogu da izgubim. Opet sam bio nervozan. Petnaest minuta pre finala bio sam u svlačionici, spremao se da izađem. TV kamere su čekale. Tamo je bilo 20.000 ljudi i svi su navijali. Onda sam počeo da plačem. Još uvek ne mogu da se setim nijednog razloga zašto. Mentalno sam bio ispražnjen, jer je tokom te dve nedelje bilo toplo i vlažno, ali i zbog mečeva sa Del Potrom i Nišikorijem. Bio sam ‘raspad’, jer sam znao da starim i ovo je bila prilika za koju sam mislio da ne smem da je propustim. Osećao sam se užasno i hteo sam da povratim“, prepričava Švajcarac svoje doživljaje.
Izgubio je i tada prvi set, ovog puta sa 7:6 i onda opet nekom magijom pronašao svoj najbolji tenis.
„Znao sam da razmišljam previše pa je jedino rešenje bilo da se fizički izmorim. Suštinski, kad ste iscrpljeni nemate vremena da razmišljate i ta ostala s**nja. Zato sam igrao duže razmene i onda je glas u mojoj glavi ućutao“, kaže Vavrinka.
Švajcarac će kasnije otići na operaciju, mučilo ga je stopalo, a povrede su počele da ga sustižu.
Još uvek u tim godinama nije razmišljao o penziji, sve do prošle. Ali, onda je pronašao novu energiju zbog koje, iako oseća svaku od svojih 37 godina – ne želi da prestane.
BONUS VIDEO: Novak posle Vavrinke ostavio poruku, napisao „Ostrog“ u srcu
Pratite nas i na društvenim mrežama: