Nije mogao na US Openu, kao ni prethodno u Tokiju. Istorija je pobegla Novaku Đokoviću, umesto da slavi osvojena sva četiri grend slema u jednoj kalendarskoj godini i olimpijsko zlato, ostao je i bez toliko željenog odličja, i bez podviga koji je priredio samo legendarni Rod Lejver daleke 1969.
Novak Đoković se slomio. Nije izdržao pritisak i teret velikih očekivanja, nije mogao u Njujorku da podigne trofej koji su gotovo svi videli u njegovim rukama. Poražen je od Danila Medvedeva u finalu US Opena u tri seta (6:4, 6:4, 6:4), čini se glatko kao nikad pre.
Ostaće mu poslednji grend slem sezone sa najviše izgubljenih finala, čak šest, a Noletova mentalna snaga, nekada najjače oružje, postalo mu je najveći protivnik ovog leta.
Komentar mnogih posle poraza od Medvedeva bio je – i on je (samo) čovek. Kao da Nole ima neke supermoći, pa ne sme da mu se dogodi da podlegne pritisku? Poklekao je, nažalost, dva puta za kratko vreme, doživeo je tri poraza koja će ga sigurno dugo, dugo boleti.
Ono što dodatno brine, upravo je mentalna snaga godinama bila Novakovo najjače oružje. Toliko puta se „vadio“ iz nemogućih situacija, znao da umakne sa ivice provalije i onda nezaustavljivo jurne po preokret.
Lomio je protivnike kada su oni s druge strane mreže mislili da je gotov, da su uzeli skalp srpskom asu. Gde je to nestalo tokom istorijskih borbi na Olimpijskim igrama i na US Openu? Kako je Novakovo najjače oružje zapravo postalo kobno po njega samog? Jednostavno, desi se, kada se najmanje očekivalo pritisak je učinio svoje i Novak nije mogao da se izbori sa težinom dodatne potvrde da bi postao najveći ikada.
Aleksandar Zverev i Pablo Karenjo-Busta iz polufinala i meča za treće mesto u Tokiju, te pomenuti Medvedev u Njujorku, proganjaće Đokovića.
U sportu je uvek najteže igrati unapred „dobijene“ mečeve, one susrete u kojima ste već viđeni kao pobednik. Kada je neko apsolutni favorit, ali ne opravda tu ulogu, to je i velika čar sporta, samo ovaj put boli drugačije. Ne pobeđuje uvek (naj)bolji, a sportske bajke ostaju da se prepričavaju generacijama.
Novak suze nije mogao da zadrži, čak u tri navrata. Zaplakao je najpre u samom finišu borbe za trofej kada je bilo jasno da je poraz neizbežan, potom tokom govora finalista i prilikom zvanične konferencije za medije po završetku turnira.
Definitivno je US Open taj grend slem koji mu najmanje odgovara. Iako ima tri titule, jednu više nego na Rolan Garosu, izgubio je šesto finale u Njujorku, što je najviše od svih grend slemova. Ujedno je i izgubio više finala US Opena nego na preostala tri grend slema zajedno.
Đoković, Nadal, Federer – po 20 grend slem titula. Poredak ostaje nepromenjen, a trebalo je da se Novak osami na vrhu večne liste po broju najvažnijih teniskih trofeja. Zajedno su bili učesnici čak 90 grend slem finala, jasno je, najviše u istoriji. Novak i Rodžer su po 31 put probali da dođu do najvrednijeg pehara, Nadala u 28 navrata.
I to je još jedan pokazatelj nedodirljivosti „velike trojke“, kao i koliko su protivnici generalno i dalje iza njih, osim možda na US Openu. Medvedev je u Njujorku postao tek peti igrač pored pomenute trojice i Endija Marija sa grend slem titulom od 2009. do danas.
Poslednji grend slem sezone Federer je put osvojio 2008, a u poslednjih 10 godina viđeno je sedam šampiona u Njujorku.
Kada se podvuče crta, Federer je na samom zalasku karijere, Nadal opet muku muči s povredama, pa će Đoković u Melburnu 2022. godine, ako bude spreman, opet krenuti u GOAT misiju.
BONUS VIDEO Suze Novaka Đokovića pred kraj finala US Opena
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare