0
Imali su pirati tokom perioda kada su gospodarili morima jednu svirepi način da ubiju čoveka. Bacali bi čoveka u more vezanih ruku (često i nogu) i tako mu "davali" mogućnost da preživi ukoliko se oslobodi. Naravno, taj slučaj nije zabeležen, ali je godinama kasnije postao inspiracija za Harija Hudinija. Sada je to na profesionalni način inspiracija i zadatak za novinare.
Ipak, za razliku od iluzioniste posao novinara zahteva znatno drugačiji pristup – utemeljen na pružanju prave informacije, a ne prividima. Ipak, privid bi mogao da bude jedna od najčešćih reči tokom boravka u Parizu. Ovde vam je dozvoljeno sve, ali zapravo nije ništa. I to su te profesionalne traume (i nijedne druge) koje vam prave neočekivane situacije svaki dan. Jedino što neće biti dozvoljeno je privid rada, a složićete se da i u Srbiji ima šampiona u tom poslu. Ima i drugih privida kojima su nas zasipali na raznim televizijama, ali i to će se promeniti. Od petka do petka se to polako menja.
PROČITAJTE JOŠ
Pričaju starije kolege da su ranije imali besplatno vino na Rolan Garosu (to je bio pravi Diznilend za one nešto iskusnije), da su mogli da se druže sa igračima i da su često sedeli zajedno. Sada to izgleda kao da ste ušli u „Luvr“. Možete da gledate ta remek-dela od sportista, od trenera, ali se tu sve završava. Nema pričanja (doduše nećete ni u muzeju pričati sa eksponatima), ali nema ni fotografisanja ili snimanja. Sada vam je često zabranjeno da budete u istom prostoru sa igračima, a ti čuvari kapija (kako se često određuju organizatori turnira) često se trude da ne mešaju zvezde sa piskaralima.
Snimanje je zabranjeno svuda, a poneka fotografija je, uglavnom, dozvoljena.
Ne i u trening centru gde možete samo da postojite. Zapravo da se nešto zaista bitno i desi tamo nećemo imati ama baš nikakav dokaz. Ili će nas taj dokaz koštati trajnog gledanja bilo kog grend slema do kraja sezone. Šta bi trebalo da se desi da neko bude spreman na takvu kaznu? Pa, nemojmo uopšte da idemo na tu mračnu stranu.
Evo kako je to radio Hudini.
Objasnili su nam odmah sa ogromnim osmehom šta sve ne smemo da radimo, dakle najpre smo dobili spisak zabrana, a tek onda smo sami poveli priču o pravima.
I te profesionalne traume su se vratile zbog tih zabrana gde ne možete mnogo toga zapravo da uradite, a ipak se trudite da ima materijala. Traumatično je i pitanje da zaista imate problem da popijete vodu ili kafu. Za neke bi bila traumatična i cena od 10 evra za ovo iskustvo. Ako ste navikli da pijete tri kafe dnevno, računica je baš bolna. Ipak, veći problem je što zapravo nemate ni flašice vode (u skladu sa francuskim zakonom gde na sportskim događajima ne smeju da budu plastične flašice) koje možete da kupite tek tako.
Trauma i to što bi tako vezanih ruku trebalo da opravdate svoj poslovni dolazak. Ipak, to je nova stvarnost na koju su se navikli svi novinari sveta, pa bi neki otišli toliko daleko da kažu da im je najteže da prožive „dvonedeljnu parisku traumu“.
Ipak, ima i dobrih stvari jer je hrana znatno bolja nego prošle godine (doduše i skuplja) i što za razliku od svih ostalih grend slemova možete neometano da uđete svuda. Doduše, ukoliko ima mesta, ali ukoliko ste dozvolili da nema mesta, pa sami ste krivi.
Mnogo češće se navodi taj pojam „pariski sindrom“ (razočaranost gradom u kom ste), ali ovog puta specifično vezano za tenis. Imaju i navijači svoje traume od preskupih karata (120 evra je najeftinija karta za „Filip Šatrije“ tokom čitave dve sedmice), od ogromnih redova i čekanja od po dva sata samo da uđete u kompleks, pa sve do toga da je sve preskupo. Vreme i novac je ono što vam sigurno uzima poseta grend slemu, ali je problem je i što sa svakim sledećim danom imate sve manje mogućnosti. Kako za gledanje vrhunskog tenisa, tako i za kupovinu nekih suvenira. Prošle godine su gotovo svi bili rasprodati posle devet dana, pa su vađeni oni iz 2021. godine.
Ipak, sve ovo je urađeno sa opravdanjem da se misli na mentalno zdravlje igrača. Kako to da onda jedan Novak Đoković nakon konferencije odluči da dođe do stola sa srpskim medijima i da ga iz organizacije zamole da pođe sa njima. Ukoliko je sve podređeno igračima i igračicama, koji su svakako centar oko kog se sve vrti, onda je sve ovo razumljivo. Ipak, ovakvo nasilno razdvajanje ljudi koji su na istom zadatku često ne dovodi do dobrih rezultata.
Sve je ovo na kraju krajeva i svesna žrtva svih koji vole tenis. Ukoliko volite da gledate kako loptica skakuće po šljaci satima podnećete sve ovo (što ne znači da ne bi trebalo upozoriti na propuste), ali je najčudnije od svega što je organizator tražio od novinara povratnu informaciju šta bi trebalo unaprediti. Napravljeni su bebeći koraci, a ukoliko na sličan način i igračima izlaze u susret…
Ne brinite, biće fantastičnih priča na portalu Nova.rs, ali samo da pogledate i tu drugu stranu glamuroznog tenisa…
BONUS VIDEO Magičan volej Novaka naterao Hurkača da „poleti“
