2
Nekada pomislim "Bože, može li se živeti od ovih travel influensera", a nekada "Hvala Bogu da postoje". Tako nekako i počinje ova priča iz Njujorka.
U 21. veku je gotovo nemoguće da odete na put nespremni i da ne znate šta da očekujete. Nemoguće je takođe da vam Instagram ili bilo koja druga aplikacija ne ponude milion „zanimljivih“ stvari. Ko zna koliko mi je „rilsa“ izletelo sa najboljim krovovima u Njujorku, najboljim barovima i najboljim ko zna čime.
Ali, ne nasedam ni ja baš na sve (iako ću otići u neke prodavnice po preporuci).
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, kada sam video mogućnost da se krene trajektom i pogleda Menhetn i Bruklin iz novog ugla, pa nisam mnogo oklevao. Ipak, ovo nije turistička atrakcija, već legitimni način gradskog prevoza u Njujorku. To je značilo samo jedno – mnogo je jeftinije nego što očekujete. Karta iz gornjeg dela Menhetna do njegovog dna je samo četiri dolara, iako tumarajući ulicama možete da naletite na neočekivane stvari.
Samo četiri dolara za jedan od najboljih pogleda na Njujork deluje kao najbolje potrošen novac u ovom gradu. U pauzi između pravih teniskih klasika i činjenica da Srbija više nema ni Teodoru Kostić na juniorskom US Openu, odlučio sam da sednem u trajekt. Jer… Zašto da ne?
Zašto ne upoznati još jedno parče Menhetna koji nekako uvek iznova uspe da iznenadi. Baš kao i neke sitnice, poput toga da ista kafa u istom lancu prodavnica košta u centru grada 30 odsto skuplje nego na periferiji (gde sam smeštajem jer je bitnije da budem blizu teniskih terena). Začudi me i to da uspevaju da prodaju iste kačkete i za pet i za 15 dolara, baš kao i priveske.
Tajms Skver je tek haos za sebe jer će istovremeno oko vas biti Spajdermen, Miki Maus i devojke kao iz karnevala u Rio de Žaneiru. I neki poslovično namgrođeni tip koji će, ironično, probati da vam proda karte za „Comedy central“. Ipak, čar Njujorka je u tome što uvek može da vas iznenadi, samo morate da budete barem malo spremni i da mu dozvolite.
Sa 90. ulice i obale koja pokazuje da je na Menhetnu iskorišćen svaki pedalj zemlje gotovo savršeno (čuvena rešetka Menhetna je dosta impresivna stvar i gledana samo na mapi) kupio sam kartu za trajekt.
Imate dve opcije, dužu i sporiju varijantu od 30 i od 50 minuta vožnje. Iskreno, dovoljno je 30 (dovoljno je stanica i driftovanja kapetana i za tih 30 minuta). Red se brzo formira i ukoliko kojim slučajem krenete na ovo krstarenje Ist Riverom nemojte da zaboravite karticu. Možda vam to deluje kao banalno upozorenje, ali to se desilo jednoj gospođi koja je se onda naljutila na čoveka što ne može da kupi kartu.
Trajekt ima kapacitet od sigurno 300 mesta, gornja paluba je potpuno otvorena, a dole deluje kao zimska varijanta za neke hladnije dane. Deluje impersivno i kako trajekt „driftuje“ i savršeno u rikverc uđe u pristanište. Pet stanica usput omogućavaju stanovnicima Ruzvelt ostrva, Bruklina i Bronksa da imaju alternativne poveznice sa gradom.
Najneobičniji gradski prevoz uz jednu kraću o kojoj će tek biti reči, a koja predstavlja gondolu, žičaru koja ipak povezuje tek dve stanice. Ukoliko dobro tempirate brži je od taksija, a ukoliko savršeno tempirate vreme polaska i od metroa. Isplati se svakako. Za turiste je i idealna prilika da prošetaju obalom Ist Rivera koja je savršeno sređeno, do te mere da se zapitate da li je moguće da su ovi ljudi baš na sve mislili, a onda i uplovite u trajekt.
Pogledajte samo jedan od pogleda u toku krstarenja.
Završna stanica je u samom srcu Vol Strita. Bukvalno vam je potrebno tek šest ili sedam minuta pešaka i tu ste. Verovali ili ne, ovaj prevoz je brži nego da sa Mirijeva stignete do Novog Beograda. I to ne znači da je Beograd bolji ili veći od Njujorka, znamo svi vrlo dobro koji je tu zaključak.
Tradicionalni metro nekada ne pruža ovakve opcije, ali i on se lagano menja. U SAD se trude da potpuno izbace iz upotrebe Metro kartice za koje već sada pišu „da su prošlost i da je vreme da svi pređu na Omny“. Trajekt je jedinstveno iskustvo i zaista bi to trebalo probati, a ni po čemu nije slično onome kada idete na grčka ostrva. Nemojte upasti u tu zamku da je sve isto kao to…
Ljudi u odelima, sa biciklama, sa dva psa na leđima (ljubitelji bišona bi bili oduševljeni onim rancem), dame, stariji parovi, ma svi su se pojavili u tom periodu i pokazali jednu drugačiju stranu Njujorka. Vanredno dobro iskustvo.
Zamislite da svakog jutra putujete na posao brodom pola sata, nije kao u Bernu gde se bacaju u reku i tako spuštaju na posao, ali i dalje dovoljno neobično…
BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona
