0
Bio je juniorski broj jedan i osmi teniser sveta, sada je sreću pronašao u trenerskom pozivu. Janko Tipsarević je oduvek bio više od tenisera, sa brojnim interesovanjima.
Za Nova.rs govori o šestonedeljnom turniru koji organizuje u Beogradu od 15. juna, da li bi trenirao sebe iz igračkih dana, odnosno šta je Srbiji potrebno da uvek ima šampione.
Srpska prestonica definitivno će u narednom periodu biti teniski centar sveta, jer će ugostiti brojne asove. Najveći „krivci“ su svakako Novak Đoković i Tipsarević, koji jedva čeka da „Eastern European Championship“ počne.
PROČITAJTE JOŠ
„Osećam pozitivnu tremu, samo da krene turnir, ili onu istu kao davnih dana pre nego što izađem na teren. Organizacija ovakvog turnira je jako teška, ne samo zbog jačine i veličine igrača, već i dužine trajanja. Jedan ATP turnir traje nedelju dana, grend slem dve, a ovaj punih šest nedelja. Fenomenalan tim ljudi dugo je u ovoj industriji i naći ćemo najbolji način da svi budu zadovoljni“, kaže Tipsarević za Nova.rs i dodaje:
„Ideja se pojavila posle otkazivanja Indijan Velsa i javila se u komunikaciji sa našim partnerima iz Kine, gde imamo tri „Tipsarević akademije“. Rekli su nam da nije pitanje da li će korona stići u Evropu, već koliko će jako udariti. Kako se Srbija dobro izborila sa koronom i početkom maja omogućila da ljudi sa negativnim Covid-19 testom mogu da uđu u zemlju, pojavila se želja kod igrača da se i proširi broj učesnika. Evropa je, takođe, počela da popušta mere i pojavio se veliki broj igrača koji nisu iz Istočne Evrope iako se turnir zove ‘Eastern European Championship'“.
Koliko vam nedostaje igranje tenisa?
„Iskreno, ne nedostaje mi previše u ovoj fazi. Poslednjih pet godina karijere sam se namučio s povredama, imao sam sedam-osam operacija. Uživanje u takmičarskom tenisu zamenilo je mučenje. Moj tenis je bio dosta zasnovan na fizičkoj spremi, znao sam da nisam bio u stanju da se takmičim na nivou na kojem sam želeo i zato sam se povukao. Kad god mogu, uhvatim reket i igram sa igračima iz Akademije“.
Sada uživate u trenerskom pozivu, preuzeli ste brigu o Filipu Krajinoviću?
„Nismo uspeli da mu nađemo trenera za 2020. godinu kakvog je on očekivao i onda sam se ja našao u toj funkciji. U ovoj fazi haosa, pored moje porodice kod kuće, u radu sa njim provodim deo dana tokom kojeg mogu da se se opustim, fokusiram, uživam i budem svoj na svome“.
Da li bi Janko Tipsarević bio trener Janku Tipsareviću igraču?
„Sigurno. Verujem da svi mi želimo da imamo neku mašinu i da možemo da se vratimo u prošlost da promenimo stvari, ili ispravimo neke greške. Definitivno, da sam znao tada ono što znam sada i da sam mogao da posavetujem mladog Janka, mislim da bih imao dužu i uspešniju karijeru“.
Često ste isticali kako ste timski igrač i da ste najviše uživali prilikom uspeha ostvarenim sa Srbijom?
„Da! Najlepše nedelje u karijeri bile su igrajući za reprezentaciju, ne iz patriotskih razloga, jer ne mislim da sam veći ili manji patriota od bilo kog Srbina. Razlog je što sam s tim momcima, Nenadom (Zimonjićem), Novakom (Đokovićem) i Viktorom (Troickim), a kasnije Filipom (Krajinovićem), Dušanom (Lajovićem) i Laslom (Đereom), mnogo uživao u tom periodu. Postojao je izuzetan timski duh i bilo nam je lepo u svakom trenutku“, ističe Tipsarević s ponosom.
Šta je potrebno da Srbija uvek ima asove i rezultate kakve ste pravili svojevremeno vi i Đoković, odnosno Ana Ivanović i Jelena Janković?
„Da ne zvuči bezveze, ali ta zlatna generacija srpskog tenisa od pre nekoliko godina došla je bukvalno ni iz ničega. Ne krivim ni državu, ni Teniski savez Srbije, politička situacija u državi je tada prosto bila takva da je tenis bio na poslednjem mestu. Za kontinuitet neophodan je rad na razvoju mlađih igrača. TSS se trudi da usmeri sredstava na naše mlade talente i solidna količina novca se troši tačno tamo gde treba, što nije bio slučaj u naše vreme. Ima još dosta mesta za napredak u strukturalno-organizovanom radu“.
„Samo da svi ostanemo zdravi“
Janko Tipsarević je izdvojio dve najveće želje za turnir koji organizuje u Beogradu i otkrio nam je kakvu bi sliku voleo da pošalje u svet tokom šest sedmica.
„Voleo bih najviše da svi nakon turnira budemo zdravi. Ljudi u Srbiji kao da malo zapostavljaju virus koji i dalje postoji, i ovde, i van granica. Zdravlje je na prvom mestu, a pored toga želim i da se odigra svih 352 meča. Jako volim tenis i žao mi je kada vidim šta se dešava. Zato bih najviše voleo da sve prođe zdravo i da se odigraju svi mečevi“, ističe Tipsarević.
Da li se jedan Janko Tipsarević, ili Novak Đoković, rađa jednom u 10, 50 ili 100 godina, sa svime što nosi?
„Za sebe mogu da kažem i mislim da se jedan Janko Tipsarević rađa u svetu svake sekunde. Za Novaka ne mogu da garantujem, verovatno mnogo ređe. Ne želim da budem skroman, mislim da smo mi produkti našeg odrastanja i mi koji smo uspeli da imamo relativno uspešne karijere, mnogo zavisimo od kljudi kojima smo bili okruženi tokom godina odrastanja, kao i posle tokom karijere. Za sebe mogu da kažem da sam imao sreće, imam normalne roditelje koji su podržali moje snove, i posle sam opet imao sreće jer sam se okružio s pravim ljudima koji su me izveli na pravi put. Često se rađaju talenti, ali nemaju sreće da budu usmereni na pravu put i da budu disciplinovani, da steknu dobre navike i iskoriste svoj potencijal“.
Nikada niste bili samo teniser, uvek ste imali brojna interesovanja uvek… Šta trenutno čitate i koliko uopšte imate vremena?
„Ovih dana čitam ugovore i bajke za decu. Nemam preterano vremena za sebe, a čitanje je definitvno jedna od mojih strasti. Poslednje dve godine dosta sam zaintrigiran autobiografijama uspešnih ljudi iz sveta biznisa. Često mogu da se nađu postulati i parametri šta je slično tim ljudima kako bi bili najbolja verzija sebe. Pokušavam da primenim to sve na sebe i porodicu na određen način“, priznaje Tipsa i zaključuje:
„Poslednja knjiga koju sam pročitao, preporučio mi ju je prijatelj, inače uspešan srpski biznismen, zove se „One thing“ (Jedna stvar). Često mislimo da smo produktivniji ako radimo više stvari u životu, a često zaboravljamo da usreređivanje na jednu jedinu stvar, koja se kasnije širi na ostale sfere života, donosi mnogo“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
