41
Deset godina posle prvih pisanja da porodica Đoković odlazi sa teniskih terena na Dorćolu, to bi zaista moglo da se obistini.
Kad smo čuli da jedan teniski turnir stiže u Srbiju, u jeku popularnosti troje naših najboljih igrača, zvučalo je baš onako – gala.
PROČITAJTE JOŠ:
Novak Đoković, Ana Ivanović i Jelena Janković su u drugoj polovini dvehiljaditih bili hit u svetskom tenisu zbog kog su čak i Rolan Garos pre deceniju i po, Francuzi u šali nazvali „Garosić“.
Međutim, dok je Srbija nekada znala za Moniku Seleš i jednu Jelenu Dokić, u muškoj konkurenciji je tu bio Boba Živojinović koji je bio dobar teniser, ali ne na nivou na kom se već tada nalazio Novak.
Zato ne čudi što je godinama, kako su se titule gomilale, u Srbiji rasla ljubav navijača prema njemu, a van Srbije je prinudno u očima stranaca raslo poštovanje, za koje se donekle i danas bori.
I baš zbog svega što se dešavalo u proteklih petnaestak godina koliko je Đoković na vrhunskom nivou, rastao je i menjao se i teniski kompleks na Dorćolu.
U godinama kad smo pričali o revitalizaciji „Serbia Opena“, o rekonstrukciji tog kompleksa i o planovima kako bi taj turnir iz serije 250 mogao da izgleda, kao šlog je stigla vest: „Đoković vraća teniske terene Gradu i gasi klub“.
Klub prestaje sa radom prvog juna, zaposleni su već obavešteni, a samo sa nekim sponzorisanim igračima će se nastaviti saradnja. Na terenima tog centra spremao se i sam Novak više puta, trenirali su i Olga Danilović, Hamad Međedović, a igrali i Dominik Tim, Andrej Rubljov, Mateo Beretini, Grigor Dimitrov i drugi teniseri.
Zbog čega je do prekida sada došlo, još uvek se ne zna, ali je poznato da je na terenima TC „Novak“ odigrano sedam ATP turnira, jedan WTA turnir i više manjih turnira.
Poznato je i da je za 15 godina imao i svojih blistavih, ali i svojih kontroverznih trenutaka. Sve to nije menjalo odnos nacije prema Đokoviću koji je kao teniser uvek isticao odakle je, dok kroz svoju fondaciju pomaže predškolsko obrazovanje dece u svojoj zemlji.
Zato će verovatno ostati jedna od retkih osoba oko koje će u narodu postojati većinski konsenzus kada je reč o pozitivnom osećanju.
Međutim, kada je reč o radu kompleksa, nije sve bilo uvek sjajno. Teniski centar na Dorćolu počeo je da se izgrađuje za potrebe „Belgrade Opena“ 2009. godine i na njemu su igrani mečevi Univerzijade.
Plan rekonstrukcije i izgradnje teniskih terena obuhvatao je trošak od 70 miliona dinara, a lokacijski je odabran deo Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“.
„Želja nam je bila da budemo maksimalno praktični. Tereni se rekonstruišu za potrebe ATP turnira, ali će se na njima igrati i na Univerzijadi“, rekao je Igor Miklja, tadašnji gradski sekretar za sport.
Izgradnju teniskih terena finansirali su Srbija, Beograd i opština Stari grad, a planirano je tada da centralni teren ima kapacitet od pet hiljada mesta, dok bi dva manja terena primala po tri hiljade posetilaca.
Novakovo iskustvo sa velikih turnira je već dotle bilo bitno u smislu izgradnje pomoćnih objekata poput teretana, svlačionica, medicinskog centra.
Sa tim je moralo da se ide ubrzano, jer je ATP licencu za organizaciju turnira izdao relativno kasno, pa je za kompletne radove ostalo tek nekoliko meseci.
Epilog je manje-više poznat. Beograd je bio domaćin turnira 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, a Novak ima dve titule iz prvog „mandata“ turnira. Međutim, kad nije mogao da igra, nije bilo ni toliko interesovanja i publike.
Trebalo je još uvek „brusiti“ tenisku publiku i povećavati popularnost sporta koji je na neki način godinama bio na margini popularnosti jer nije bilo velikih uspeha i teniske kulture.
„Doneli smo odluku koja je u ovom trenutku najracionalnija, uzimajući sve uslove u obzir. Hvala svima koji su proteklih godina bili deo ovog događaja i učestvovali u organizaciji. Iza nas su četiri godine tokom kojih je organizacija turnira od strane ATP-a uvek ocenjena najvišim ocenama, a igrači su posebno isticali vrhunske uslove koji su im svake godine omogućeni“, pisalo je 2013. u saopštenju kompanije „Family sport“.
Tada se pisalo da kompanija nije htela da se upušta u dodatne troškove i investicione rizike bez pomoći države, mada je Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, na čijem je čelu bio Oliver Dulić, bilo spremno da plati 200.000 evra i da to knjiži kroz akciju „Očistimo Srbiju“. Tih 200.000 evra je recimo bilo nešto više od polovine nagradnog fonda.
Međutim, tek što je prvi mandat završen, došlo je do problema. I to na relaciji porodice Đoković i opštine Stari grad, zbog dešavanja koje su tinjale nekoliko godina.
Radna grupa je 2009. privremeno konstatovala da je „Family sport“ uložio u terene 190 miliona dinara do jula te godine. „Family sport“ je 2010. potpisao ugovor o zakupu na deset godina s godišnjom rentom od 75.000 evra, dok se ne utvrdi obim ulaganja zakupca. Bilo je predviđeno da veštaci do 31. marta 2010. ispitaju obim investicija, ali im nije bio dozvoljen pristup.
Zato je Opština presekla i raskinula saradnju 2013, što zbog neredovnog izmirivanja obaveza zakupa, što zbog toga jer „Family sport“ nije izmirio ni troškove ugradnje vodomera, a ni obaveze dospele za potrošnju vode na teniskim terenima od 170.000 dinara.
Povrh svega, na objektivma koji su pod zakupom su izvođeni radovi bez građevinske dozvole, rekli su tada iz opštine Stari grad.
„Za bespravno izvedene radove koji su izvedeni do rokova koji su zakonom propisani, podnet je od strane opštine zahtev za legalizaciju“, saopštili su iz opštine. Opština je i tužila „Family sport“ i spor je okončan 2018. presudom Privrednog suda kojim su odbijeni zahtevi i firme i opštine za naplatu međusobnih potraživanja zato što je posle izmena Zakona o javnoj svojini, teniski centar prešao u vlasništvo Grada.
Kroz godine to nije bilo jedino sporno, pa su se ljudi žalili da izgradnja novih teniskih terena zaklanja spomenik majoru Dragutinu Gavriloviću i njegovim saborcima koji su 1915. branili Beograd.
Porodica Đoković je ostala na tom mestu, centar je rastao da bi 2020. ugostio „Adria Tour“ u vreme pandemije koronavirusa.
Egzibicioni turnir je bio pravo osveženje u vreme kada je sve bilo blokirano zbog globalne pandemije. Međutim, stranci su tada kritikovali Đokovića baš zbog turnira koji je došlo da gleda mnogo ljudi.
Od tada je prošlo jedva nešto više od godinu dana, a TC „Novak“ je opet postao predmet kontroverzi zbog nelegalne gradnje i proširivanja.
„Sve ove investicije kasnije su ozakonjene na zahtev grada Beograda koji je sad dužan da plati Đokovićevoj firmi razliku između uloženog i onog što grad potražuje na ime zakupnine. Prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje 2020. godine taj dug je iznosio 400 hiljada evra. Dug je u međuvremenu smanjen na 100 hiljada evra, a sporazum o vansudskom poravnanju trebalo bi uskoro da bude potpisan“, pisao je BIRN krajem 2021.
Uprkos svemu, Grad je prihvatio inicijativu teniskog centra da se u nastavku SC „Milan Gale Muškatirović“ izgradi sportski kompleks sa teniskim stadionom, hotelom i prodavnicama.
Umesto „zelenog pojasa“, trebalo je da se TC „Novak“ proširi sa 1,4 na 3,4 hektara uz mogućnost da se gradi 30.000 kvadrata objekata visine do 20 metara.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je tada ocenio da to rešenje nije dobro oko Kalemegdana.
Valja napomenuti da je 2021. Beograd opet dočekao teniski turnir iz serije 250, što je uradio i prošle godine. Ove je taj turnir otišao u Banjaluku. Gde će biti sledeće godine, pitanje je.
Prema pisanju BIRN-a firma „Tara 2016 S“ bila jedini ponuđač na javnoj licitaciji avgusta 2021 za dvadesetogodišnji zakup gradskih teniskih terena.
Turnir „Serbia Open“ je tada već dobio i lep novi, prepoznatljivi logo i pehar, a atmosfera u vezi sa turnirom bila je prilično pozitivna. Igralo se na šljaci, dolazile su razne poznate ličnosti, a moglo je da se vidi kvalitetnog tenisa na terenu. Pored njega, stvari nisu bile tako šljašteće.
Transparentnost Srbija je pre dve godine isticala da je javno nadmetanje bilo namešteno firmi u krajnjem vlasništvu Novaka i Jelene Đoković, dok je TC „Novak“ septembra 2021. formalno promenio vlasnika i iz „Family sport“ prešao u vlasništvo „Tara 2016 S“.
Uprkos svemu, lani je bilo priče o otvaranju Akademije na tom mestu, o čemu je svojevremeno pričao i Viktor Troicki, selektor Dejvis kup tima Srbije.
„Kao teniski centar ovaj kompleks je otvoren već neko vreme i radi i sa mladima i profesionalcima. Organizovali smo i kampove gde su učestvovali mnogi teniseri, uglavnom svi naši reprezentativci. Formirali smo i tim trenera. Imamo i puno mladih tenisera. Sve je to bilo do sada nezvanično ali u maju krećemo sa otvaranjem Akademije. Otvorićemo vrata i za internacionalno tržište“, pričao je Troicki, a pisao Žurnal.
Ideja je tada bila da svi treniraju i u akademiji napreduju kroz „holistički program“ i kao ljudi i kao sportisti, dok je Troicki istakao da taj prostor sada ima 13 terena, od čega je deset na šljaci i tri na betonu.
„Imaćemo i obrazovni program, da imaju sve što je potrebno za napredak jednog takmičara, vrhunske trenere, vrhunski oporavak, pripreme, ishranu. Novak je restoran posvetio sportskoj ishrani, nema ničega u šta on ne veruje. Celokupna zamisao centra je da bude podređen Novakovim idejama, onome što on veruje“, govorio je Troicki.
Plan je bio da se sve proširi za još šest terena, te da se podigne hala sa pet igrališta, mada bi neki postojeći bili zbog nje izgubljeni.
Jedva godinu dana kasnije došlo je do gašenja kluba i vraćanja terena Gradu pa budućnost tog centra za sada ostaje pod velom neizvesnosti, baš kao što je slučaj i sa turnirom koji je po svemu sudeći opet bio kratkog daha.
BONUS VIDEO: Izjava Novaka Đokovića posle pobede nad Norijem u Rimu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
