3
Staša Srbulović je u Boru izabrana u društvo 10 najboljih sportista. Na Svetskom prvenstvu gluvih i nagluvih je zauzela drugo mesto, a u polufinalu je savladala trenutno prvu igračicu planete, Nemicu Heike Albreht-Šreder. Njena priča je inspiracija za sve.
Staša je trenutno četvrta teniserka sveta u konkurenciji gluvih i nagluvih teniserki, a ima tek 19 godina. Osvojila je brojne medalje, ali je morala da se nosi sa poteškoćama i preprekama od kada je sa nepunih osam godina počela da trenira tenis.
PROČITAJTE JOŠ
Njena priča je inspiracija za sve ljude i pravi dokaz da nikada ne treba odustajati. Za Nova.rs je jedina srpska teniserka u konkurenciji gluvih i nagluvih otkrila mnoge nepoznate detalje iz života i karijere, i pojasnila da uskoro želi da bude najbolja na planeti.
„Trenutno sam četvrta teniserka na svetu među gluvim i nagluvim teniserima. Dugoročni cilj je da budem najbolja, a verujem da mogu, jer moje vreme tek dolazi. Mislim da ću ove godine odigrati neki turnir za čujućima“, počinje Staša Srbulović priču za Nova.rs.
Napravila je malu rekapitulaciju velikih uspeha koje je postizala kroz karijeru.
„Učestvovala sam i na Svetskom prvenstvu u Antaliji 2019. godine, što je za mene bilo prvo veliko takmičenje koje se razlikuje od običnih turnira, gde sam u miks dublu sa Slovakom Marekom Vakom osvojila treće mesto. Na Evropskom prvenstvu na Kritu 2021. za koje sam se dugo pripremala i bila u top formi, doživela sam peh. Dva dana pred sam let povredila sam skočni zglob.
Tada sam bila veoma uplašena i pod stresom, ali zahvaljujući mom treneru Slavku Đuriću, koji je bio uz mene sve vreme i bodrio me u momentima kada je to bilo potrebno, pa i bandažirao nogu pred svaki meč, a uveče vezivao obloge, uspela sam da dođem do finala. U mom delu žreba je bilo jakih protivnica i sve su bile starije i iskusnije od mene, poput Nemice Heike koja je trenutno prva igračica sveta među gluvim i nagluvim sa kojom sam se susrela u polufinalu, gde je bio jako težak meč, i što se tiče vremenskih uslova, igralo se na skoro 40 stepeni, i što se tiče moje povrede, ali uspela sam da dođem do finala i na kraju osvojila srebro.“
Trenira i na minus pet
U teškim uslovima trenira Staša, o čemu svedoči i poruka Slavka Đurića, njenog trenera, koji je objasnio kako je izgledao početak njihove saradnje, ali i mogućnosti koje su pred ovom devojkom.
„Staša ima osobine koje bi trebalo da krase sve sportiste, pogotovo tenisere. Staša je izuzetno posvećena tenisu, nije joj teško da trenira i u jako lošim uslovima kakvi su u našoj balon hali u kojoj u toku zime treniramo i na minus pet stepeni. Uporna je i daje sve od sebe kako bi savladala prepreke i unapredila svoj tenis. U elemente koje nije do kraja razvila ulaže dodatnu energiju i ima vremena da se unapredi.“
Nosila se sa brojnim povredama, ali uprkos tome ne odustaje.
„Što se tiče Olimpijskih igara za gluve i nagluve u Brazilu, bez obzira što sam uspela da se plasiram u osam najboljih i što sam zauzela visoko peto mesto, nisam zadovoljna rezultatom. Ipak, otvorila sam sebi put za Tokio 2025. na sledećim Igrama za gluve i nagluve, tamo želim da donesem medalju Srbiji. Od Sportskog saveza gluvih Srbije nisam dobila nikakvu pomoć što se tiče priprema za OI. Ne tražim opravdanje i naravno da je moglo bolje, ali visok nivo takmičenja zahteva i dobre pripreme. Svi znamo da na takva takmičenja niko ne ide nespreman, već su svi takmičari u top formi. Zahvalna sam roditeljima, jer su mi pružili koliko su bili u mogućnosti, ali i Teniskom savezu Srbije koji je meni i treneru dao opremu za Igre. Zaista mi je bila velika čast što sam uopšte nastupala i što sam bila odabrana da sa pojedinim kolegama sportistima iz tima na otvaranju ponosno predstavim zastavu Srbije, gde je bilo više od 6.000 takmičara u svim disciplinama.“
Već devet godina radi sa Slavkom Đurićem, dok je za kondiciju zadužen Vladan Tričković. Imaju neobične načine da je motivišu i da iz nje izvuku maksimum.
„O mojim trenerima bih mogla puno da pričam jer su to ljudi koje ja mnogo cenim i poštujem, zahvaljujući njima imam rezultate. Đurić je moj dugogodišnji trener sa kojim sarađujem već devet godina i u koga imam bezgranično poverenje, on je skoro kao član naše porodice. U početku saradnje, prvih nekoliko meseci je bilo jako teško dok smo uspeli da ostvarimo dobru komunikaciju, gde je njemu trebalo vremena da shvati kako treba da mi objašnjava da bih razumela, zbog mog nedostatka. Nalazio je razne načine, pisao je, crtao, pokazivao, sve dok nisam dobro shvatila i usvojila to. Na samom početku mi je uvek pričao da pre svega moram da budem dobar čovek, a na terenu moram da budem pošten i fer igrač“.
Đurić ističe i o čemu je sve razmišljao na početku saradnje.
„Komunikacija sa njom je u početku išla nešto teže. To je bio izazov i za mene kao trenera. Kako prići tom detetu? Koji je najbolji način da počnemo da se razumemo? Kako da ona stekne poverenje u ono što sam kao novi trener zamislio da radimo? Moj pristup je bio drugačiji od prethodnog trenera“, iskren je bio Đurić.
Srbulovićeva je pojasnila i koju poruku joj uvek pošalje trener Tričković pre meča.
„Sa Tričkovićem sarađujem tri godine i zna da bude strog i zahtevan kad se spremam za velika takmičenja, tad nema popuštanja, vrlo je odgovoran po pitanju plana rada. Uvek me dobro pripremi da izdržim veliki napor i visoke temperature u letnjem periodu, da moja brzina i eksplozivnost budu na visokom nivou. Kad se spremam za takmičenje kondicione treninge radim svaki dan po dva sata i takođe svakodnevno sa Slavkom treniram tenis dva sata. Sa mojim trenerima sam iskrena i otvorena, jer oni moraju dobro da znaju moje aktivnosti i van terena. A vreme pre samog početka treninga koristim priliku da popričamo o tome. Što se tenisa tiče, nemamo određeno vreme, nekad treniramo sat i po, nekad dva, nekad i pre podne i popodne kad se spremamo za veliko takmičenje, ali bitno nam je da to uvek bude dobro organizovan i kvalitetan trening. Pred svaki meč Slavko me dobro pripremi i razgovara sa mnom, a Tričković mi takođe napiše poruku da verujem u sebe, da sam fizički dobro pripremljena i na kraju uvek kaze: ‘Ajmo, Staša mašino, srećno’.“
Očekivano, osvajač 21 grend slem titule joj je i idol, a ima i jednu veliku želju.
„Moj najveći idol je Novak Đoković, jer mislim da je dobar čovek, dobar igrač, ima sve kvalitete koje bi trebalo da ima jedan vrhunski sportista, zato i jeste najbolji svih vremena. Volela bih da ga jednog dana upoznam i napravim fotografiju sa njim. To mi je neostvarena želja“.
Otkrila nam je i kakva pravila važe kada kroče na teren, ali i da je jača od svega.
„Najveći problem je komunikacija sa drugim ljudima. Što se tiče mog puta, bilo je tu i povreda skočnog zgloba o kojima sam govorila, zatim povreda mišića na levom ramenu, a inače ja sam levoruka. Igrala sam sa tim povredama, u Brnu sam odigrala otvoreno prvenstvo sa kinezi trakama gde sam zauzela treće mesto. Nakon toga sam tri meseca pauzirala zbog terapija, zatim to EP gde sam takođe morala da stisnem zube i izguram do kraja. Razlika između nas gluvih i čujućih na takmičenju u svim sportovima je ta što su gluvi u obavezi da skinu slušni aparat pre nego što kroče na teren, pa čak i na zagrevanju, u suprotnom si diskvalifikovan. I tu strogo mora da se vodi računa o tome. Takođe, kod gluvih pored antidoping kontrole radi se i audiometrija, provera sluha.“
Proglasili je za netalentovanu
Trener Đurić objašnjava kako je došlo do saradnje.
„Sa njom sam počeo da radim kada je trener s kojim je vežbala prekinula saradnju, jer je ocenila da je netalentovana. Staša je tada imala 11 godina i prihvatio sam da pokušam da ispravim mnoge stvari i da od devojčice koja je imala hendikep sa sluhom stvorim dobru teniserku, ali i dobru osobu koja će imati čime da se ponosi“, rekao je Đurić.
Kako je jedina srpska teniserka u ovom konkurenciji često je trenirala sa čujućim devojkama.
„Sparingovala sam sa njima, ne samo sa teniserkama već i sa teniserima, jer sam ja jedina gluva osoba koja se bavi tenisom u Srbiji, tako da ovde nemam prilike da igram sa gluvima. Ne EP sam najviše trenirala sa devojkom iz Grčke koja je tada osvojila bronzu, dok sam na OI razmenjivala udarce sa Italijankama, Grkinjom, Slovakinjom Janom Janjosikovom koja sa Cibulkovom na akademiji“, rekla je Srbulović.
O njenom potencijalu pričao je i trener Đurić, koji ističe da bi mogla da parira i čujućim takmičarkama.
„Staša je učestvovala na nekim turnirima za čujuće u Srbiji. Ako bi mogli da stvorimo bolje uslove za rad i da u dnevno treniramo četiri ili pet sati, verujte da bi ona mogla da parira čujućim takmičarima i da ostvari dobre međunarodne rezultate“.
Staša se ugleda na još jednog asa, ali iz košarke, i otkriva nam da baš kao i Nikola Jokić, dvostruki MVP NBA lige, voli deo vremena da provodi sa konjima.
„Veliki sam ljubitelj životinja, a konje obožavam. Pre dve godine sam postala vlasnica jednog konja rase američki kvoter i pored svih obaveza u toku dana uvek odvojim vreme da provedem sa njim. To me opušta“, završila je Srbulovićeva za Nova.rs.
BONUS VIDEO Poen kojim je Đoković izjednačio protiv Kirjosa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
