Slojevito, al' malo sutra.
Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.
Malo je legendarnih teniskih mesta kao što je „Rod Lejver arena“ u svetu tenisa. Za početak, ona je najfunkcionalniji teniski stadion jer je pravljena tako da na bilo kom mestu na tribinama imate skoro idealan pogled. Malo je takvih stadiona koji mogu da se pohvale sa tim nivoom vidljivosti kao ovo kultno mesto.
Drugo, nosi ime jednog od najvećih tenisera ikada i jedinog čoveka sa dvaput osvojenim „kalendarskim slemom“, koji i dalje redovno gleda mečeve na stadionu s njegovim imenom.
Neverovatan je doživljaj biti na njemu kada na teren stanu najveći asovi ovog sporta i krenu da razmenjuju neverovatne udarce i vode epske bitke.
Ali, nije iskustvo boravka na „Rod Lejveru“ samo teniske prirode. To je i posebno klimatsko iskusvo, koje Melburn pruža u celini i u kojem mogu da vam se dese neverovatne amplitude.
Klima na Lejveru unutar amplituda ima svoje amplitude i to je tek posebna priča. Zato se i divim svim teniserima koji izađu na teren, a da nisu sigurni šta može sve da ih sačeka i u kakvim će uslovima početi meč, a u kakvim završiti.
Kada sam dolazio u Melburn jedan od saveta koji sam dobio bio je da ponesem što više letnje garderobe, jer je sada leto u Australiji, ali sam isto tako dobio i savet da zbog večernjih mečeva na „Rod Lejver areni“ ponesem i duge rukave kao i pantalone, jer kako mi je kolega koji je to iskustvo prošao rekao – uveče tamo duva ozbiljna „vetrina“.
I zaista, od trenutka kada sam došao jedna od stvari koja me najviše iznenadila bila je klima koju sam ovde zatekao. Iako mi je rečeno da će biti trenutaka kada će se vreme menjati naglo i neočekivano, nisam bio spreman na neke stvari. Kao prvo leto koje nas je dočekalo ove godine bilo je jedno od najhladnijih u 21. veku bar po rečima ljudi koji ovde žive. Umesto letnjeg i sunčanog vremena češće su bili oblaci i povremene kiše, a vetar je duvao i preko dana. Odeća koja morala da se nosi teško da bi zadovoljila i kriterijume čuvene Nade Macure i čuveno slojevito oblačenje koje je vazda preporučivala.
Sam „Rod Lejver arena“ bila je posebna priča. Prvi kontakt sa tim stadionom bilo je sunčano vreme ali i smrzavanje jer je duvao strahovit vetar koji je poništavao sunce za koje sam mislio da će me spržiti pre nego što sam ušao. Mesta za novinare sjajna su iz perspektive gledanja mečeva, ali su isto tako na poziciji koja je gotovo celog dana u hladu. Reći će neko kako se žalim s obzirom da se neki teniski mečevi igraju po najvećim vrućinama, ali je suština da je vrlo teško prilagoditi se sa garderobom i svim pratećim stvarima za gledanje jednog meča koji može da traje i pet sati.
Zato i pre polaska na kompleks jedna od stvari koja mora da se proveri jeste kakvo je trenutno vreme da bi znao u kakvoj garderobi ćeš izaći napolje, a onda u odnosu na to nositi ostatak garderobe kako bi mogao da se presvučeš i skineš ili dodatno obučeš u zavisnosti od onoga što ćete sačekati kada stigneš na teniske terene.
Primera radi meč između Novaka Đokovića i Aleksa Popirina u drugom kolu, koji je igran u večernjem terminu, bio je meč koji sam od početka do kraja proveo u dugim rukavima i uprkos tome osećao nekakvu jezu jer temperatura bila takva da i dobro obučen nisam mogao da se opustim i do kraja uživam. Već u četvrtfinalu stvari su bile potpuno drugačije Novak Đokovič je igrao svoj drugi meč u dnevnom terminu na turniru a iako je kolo pre toga igrao protiv Adrijana Manarina preko dana, kiša je organizatore naterala da sve igraju pod zatvorenim krovom.
Protiv Frica je situacija bila drugačija. Temperatura je bila preko 30 stepeni, a sparina koja je bila izražena zbog kišnih dana donosila je osećaj kao da ne može da se diše.
Zbog toga je divljenje prema onome što su na terenu pružili Novak Đoković i Tejlor Fric neuporedivo veće, jer je meni bilo teško samo i da sedim, a trenutak kada sam aktuelnog šampiona posle iscrpljujućeg meča u kome se dva seta žestoko mučio video na trenažnom biciklu kako odrađuje redovan trening kao da se ništa pre toga nije desilo, bio je trenutak kada sam pomislio da je ovaj čovek jednostavno neuništiv.
Međutim, kada sve to prođe kada stane kiša kada sunce prestane da prži ili vetar prestane da duva na kraju dana ostaje jedna stvar koja će ovaj stadion uvek činiti posebnim – na njemu igraju najbolji teniseri sveta već decenijama i na njemu je Novak Đoković, najuspešniji srpski sportista svih vremena ostvario svoju najveće uspehe u karijeri. To je stadion koji istovremeno i najbolji stadion za navijače i verovatno najbolji stadioni za same igrače.
Pa uprkos tome što ponekad deluje da je lakše pogoditi sedmicu na lotou nego pravu odevnu kombinaciju za boravak u Melburnu i pogotovo na samoj „Rod Lejver areni“, zadovoljstvo koje pruža posmatranje velikih majstora ove igre nadmašuje i sve izazove koje klima u ovom gradu baca pod noge.
BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića