0
Sve i svi su došli na naplatu
Sa mnogo nepravde suočio se Novak Đoković 2022. godine, ali je u 2023. sve naplatio i pokazao ko je gazda na terenu.
Sve je počelo u januaru 2022, kada je srpski teniser deportovan iz Australije, zbog kovid pravila koja nisu bila baš najjasnija. Sva ta dešavanja ostavila su velikog traga, pre svega emotivno, na Đokovića, ali je on po ko zna koji put psihički sve prebrodio i sve negativno pretvorio u sopstvenu snagu.
PROČITAJTE JOŠ:
Kasnije iste godine Novaku je bio zabranjen i ulaz u SAD, pa je zbog toga propustio nekoliko mastersa i US Open, što ga je koštalo prvog mesta na kraju godine.
Međutim, od početka 2023. na terenu smo videli odlučnog Novaka, spremnog da i u poznim igračkim godinama pokaže da je ubedljivo iznad ostalih, a upravo je slatka osveta krenula od Australije.
Najpre je osvojio Adelejd, gde se fino zagrejao za Australijan open, gde je demolirao rivale.
Na putu do titule, 10. na Australijan openu, odnosno tada 22 grend slem u karijeri, redom je razbijao Karbaljesa Baenu, Kuakoa, Dimitrova, De Minora, Rubljova, Pola i na kraju Cicipasa. Na sedam mečeva izgubio je svega jedan set i to u taj-brejku, a posebno slatka bila je pobeda protiv De Minora, koji je 2022. imao neprimerene komentare na Đokovićevo zatvaranje i suđenje koje je imao.
Nakon prošlogodišnjih muka, zatvora, „cimanja“ po sudovima i sramotne deportacije, Novak se vratio još jači, pobedio na svom terenu i naterao svim poštenim ljudima i ljubiteljima sporta da mu se poklone, a po osvajanju titule se „slomio“ i zaplakao okružen najbližima.
Izdržao je Novak sve pritiske, emotivno ostao stabilan i nikome se nije zamerio.
Da stvar bude još luđa, osvojio je Australijan open sa nimalo naivnom povredom noge, a na kraju finala Đoković je pokazao i na glavu i na srce i na mu**, a to trojstvo mu je i donelo epitet verovatno najvećeg tenisera ikada.
Iako su 2022. postojale razne priče kako je Novak blizu kraja, kako emotivno i fizčki više ne može da bude na vrhu, te da su mlađe genercije u naletu, Đoković se pobrinuo da u 2023. ućutka sve dežurne kritičare, što je nastavio da radi i posle Australije.
Sezona na šljaci za Novaka nije bila kao iz snova, znao je on to i bolje u prošlosti, ali glavni cilj je ipak postignut – titula na Rolan Garosu. Doživeo je Novak neke neočekivane poraze u Monte Karlu, Banjaluci i Rimu, ali je za Pariz bio maksimalno fokusiran i spreman da obori rekord po broju osvojenih grend slem titula.
I na tom putu je Novak imao nekoliko rivala, kojima je morao da očita lekciju. Prvi od takvih na redu je bio Marton Fučovič, koji ga nije podržao tokom borbe u Australiji, čak suprotno. Posle njega na red je došao Alehandro Davidovič Fokina, dužnik iz Monte Karla prošle sezone, a u četvrtfinalu Karen Hačanov, koji je na Đokovićeve nedaće u Australiji ostao neutralan (baš kolegijalno ha-ha). U polufinalu Đoković se revanširao Karlosu Alkarazu za poraz u Madridu prošle godine, a pobedom od 3:1 svima je stavio do znanja da su ga previše potcenili, bez obzira na to što je mladi Španac u velikom naletu. Na kraju je i Kasper Rud morao da mu se pokloni, pa je Nadalu zadat još jedan bolan udarac.
Zašto? Zato što je Srbin baš na njegovom omiljenom turniru došao do 23 grend slem trofeja.
PROČITAJTE JOŠ:
I pred Vimbldon je Đoković bio osporavan, prešli su mnogi na priče kako je on statistički najbolji, a ne najveći teniser svih vremena, a treći grend slem u sezoni odlučio je da ga dodatno naljuti. Izostavljen je Đoković sa nekoliko postera i najava Vimbldona, pa je opet na terenu morao da dokazuje da to ne bi trebalo da mu rade.
Uz male poteškoće Novak je stigao do finala, tamo ga jeste porazio Karlos Alkaraz, ali u jednom od najboljih finala ikada. Tako da žal za tim mečom ostaje, imao je Đoković šanse u petom setu, ali nije dugo tugovao.
Naravno, Alkaraz je tada viđen kao neko ko bi trebalo da nasledi Novaka, neko ko će možda i okončati eru „velike trojke“, ali Srbin je još jednom pokazao delu sveta da ozbiljno greši.
Po povratku u Ameriku osvojio je Sinsinati, a u finalu je upravo savladao Alkaraz sa 2:1 nakon velikog preokreta i skoro četiri sata igre. Finale za pamćenje u svakom smislu.
Tu se Novak nije zaustavio, pa je odlučio da se osveti i za sve nepravde sa US Opena, a bilo ih je više tokom karijere. Problem je imao samo protiv Đerea, gde je morao da okreće od 0:2 do 3:2, ali sem tada nije izgubio više ni set na turniru, te je podigao 24. grend slem trofej i odao počast Kobiju Brajantu, koji je taj broj nosio na dresu, pre nego što je tragično preminuo u helikopterskoj nesreći.
Nakon svih osveta Đoković je odlučio da dodatno zasladi sezonu. Osvojio je Masters u Parizu i Završni masters u Torinu. U Italiji je izgubio meč u grupnoj fazi protiv Janika Sinera, ali je baš protiv njega u finalu zaigrao maestralan tenis i dobio duel sa 2:0.
Nije uspeo Novak sve da kruniše i „salatarom“ u Dejvis kupu sa Srbijom, bio je čak i tragičar protiv Italije u polufinalu, ali na sve prethodno učinjeno to je zaista manje važno.
Kada se sve sabere i oduzme, što se tiče 2023. godine, dobijemo sledeće:
– skor 56-7
– tri osvojena grend slema i jedno finale
– osvojena dva mastersa uz Završni turnir
– 7 titula na 12 turnira
– oboren rekord po broju grend slem titula
– oboren rekord po broju osvojenih titula na završnim mastersima (7)
– probijena brojka od 400 nedelja na vrhu sveta
– osmi put završio godinu kao najbolji na svetu
– došao do 40 masters titula
Verovatno bismo mogli do sutra da pišemo o rekordima koje je oborio i igri koju smo od Novaka videli na terenu, ali sasvim je dovoljno i sve do sada napisano da shvatimo njegovu tenisku veličinu.
Ova godina bila je samo dokaz da srpski inat dolazi do izražaja u teškim situacijama, da Novaka ne treba ljutiti i sa njim igrati prljave igre, jer on uvek pošteno pobedi i učutka hejtere.
Sve u svemu, jedna od najboljih sezona u istoriji tenisa. Iz inata, osvetnički s ljubavlju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
