1
Novak Đoković je u finalu Vimbldona. Srpski teniser će igrati svoje 37. grend slem finale sa 37 godina života nakon što je Lorenca Musetija savladao 37 dana nakon operacije meniskusa.
Putujte sigurni uz UNIQA putno osiguranje za ceo svet.
Iako je beskonačno mnogo puta ponovljena činjenica da je najbolji teniser svih vremena doživeo povredu kolena, operisao se i potom uprkos svim najavama zaigrao na Vimbldonu, još uvek ne zvuči dovoljno ubedljivo.
PROČITAJTE JOŠ
Ne zvuči ni bronim novinarima koji iz dana u dan postavljaju pitanje posle svake pobede o stanju njegovog kolena i tome kako je uspeo da prevaziđe sve što mu se dešavalo i dođe do novog finala u karijeri na grend slem turnirima.
Pitaju se Italijani, Englezi, Amerikanci iznova i iznova kako je to moguće. Zdrav razum nalaže da Novak u ovakvim okolnostima nije smeo da igra u finalu Vimbldona, a ipak ćemo ga u nedelju gledati tamo što je svojevrsno čudo.
Nije smeo i tačka, govore lica stranih novinara koji su zamišljali malo drugačiji scenario, umesto ovog u kojem po 37. put u 75. nastupu u karijeri igra za grend slem titulu.
Ako nekome i nije jasno zašto, ajde da probamo da to stavimo u malo drugačiju perspektivu.
Od trenutka operacije, do trenutka prvog meča na Vimbldonu, Novak Đoković je imao 27 dana oporavka.
Ako uzmemo u obvzir da je nakon operacije morao da hoda sa štakama i da nije mogao da trenira, u idelanom scenariju imao je oko 20 dana da se spremi za turnir.
Ali, deo tog vremena mogao je samo da radi na fizičkom aspektu i vežbama za oporavak nakon operacije i verovatno je da je u prvih nekoliko dana od kako je krenuo sa istezanjima i teretanom reket bio misaona imenica.
Neka ga je u ruke uzeo i posle nekoliko dana, teško da je imao više od 15, 16 dana rada sa reketom u rukama do prvog meča i to nakon desetak dana pauze.
Tu dolazimo do sledeće stavke. Kada je i krenuo da radi sa reketom, nije dolazilo u obzir da radi punim intenzitetom, pogotovo kod kretanja koje je esencija njegovog šampionskog puta.
Neka je punom parom počeo da radi i deset dana pred početak turnira, to je samo po sebi frapantno u kontekstu da ima 37 godina i da će se boriti za 25 grend slem titulu u karijeri. I to sa prilično realnim šansama.
Za ovaj nivo tenisa i jedan lošiji trening može da vam napravi razliku, a kamoli da usred najazhtevnijeg dela sezone kada se prelazi sa šljake na travu i kada je najkraći razmak između dva grend slema i vremena da odmor gotovo da i nema, propustite deo priprema i u suštini možda samo polovinu vremena potrošite na optimalan trening. Ako i toliko.
Ako se na sve to dodaju prognoze doktora, između ostalog i onog koji ga je operisao da ga sigurno nećemo gledati na Vimbldonu, a da za Olimpijske igre treba sačekati, onda priča postaje još čudesnija.
I onda Novak ipak dođe na Vimbldon, uz malo sreće sa žrebom dobije priliku da na početku turnira podigne formu, a onda najteže izazove razbije poput uragana i sebi da realnu šansu da se bori za novu titulu na najvećem turniru na svetu.
Ako to nije oda šampionskom mentalitetu i jedna od najvećih priča ikada ispričanih na ovu temu, ja ne znam koja bi druga mogla da bude.
Đoković je odavno potvrdio svoj kultni status pobedama, trofejima i uspesima na terenu koje uredno pokušavaju da ospore i da smilse neke nove rekorde koje treba da obori.
Iako ih uredno demantuje, to i dalje ne sprečava dušebrižnike da pokušavaju da mu okrnje oreol najvećeg ikada.
Ali čak i oni nisu ostali ravnodušni na čudo koje je srpski teniser izveo u Londonu, i svaki dan se pitaju da li je ovo moguće i kako je moguće.
Moćda bi mogli da dosadašnej rezultate opravdaju lakšim žrebom, povlačenjem De Minora i Novakovim iskustvom, ali titula osvojena preko Karlosa Alkaraza bila bi i njima neobjašnjiva.
Jer ako pitate sve, Novak u suštini nije trebalo da igra pomenuto finale.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
