0
Novak Đoković je eliminisan sa mastersa u Monte Karlu u trećem kolu i jedino što više zabrinjava od imena protivnika i načina na koji je izgubio, jeste povreda koja ga je opet snašla.
U poslednje dve godine najbolji teniser planete baš kuburi s povredama i konstantno su mu kočnica na putu ka titulama sa većih turnira na kojima može da igra.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako neko i pomisli da Novak, što bi naš narod rekao, „zariba“ baš pred Monte Karlo jer plaća ceh tome što propušta turnire, pošto američku turneju na betonu ne može da igra, treba pogledati i malo dalje od poslednje tri godine.
Ok, ima i toga da Nole u maju puni 36 godina, ali dugo nije pokazivao znakove habanja, jer je poznato koliko vodi računa o svakom aspektu svog života i koliko ga podređuje onom što radi na terenu. Evo i poslednji Australijan open je osvojio povređen. Onaj pre dve godine isto.
Dugo je za njega važilo i da je mentalno najjači i da baš tu, kad telo zakaže, dobija mnogo mečeva. U poslednje vreme i nije baš tako, posebno ako se pogleda Monte Karlo.
Kao da je neko otišao kod vračare i platio joj da „udesi“ srpskog igrača, kad dođe vreme za turnir u Monaku, na prelazu sa sezone betona na sezonu šljake. Tu već godinama škripi i teško je verovati da je uvek reč o nečem fizičkom.
U četvrtak je Đoković u svom drugom meču na turniru ispao od Lorenca Musetija (6:4, 5:7, 4:6) koji mu je pretprošle godine već uručio opomenu pred isključenje kada je poveo sa 2:0 u setovima na Rolan Garosu.
Sreća je te na grend slemovima ima tri seta i tamo gde većina tenisera, naviklih na dva, pomisli: „gotovo, dobijam“, Đoković pali motore i kontrira sa: „e nećeš ga majci“.
Tako je dobio mnogo mečeva od početka karijere. A baš tamo na počecima blistao je na šljaci.
Prvu ATP titulu u osvojio je upravo na toj podlozi 2006. u Amersfortu i obećavao je mnogo. U to vreme Rafael Nadal je već cementirao svoje rivalstvo sa Rodžerom Federerom i svoj status „kralja šljake“.
Pred Novakom je bio veliki izazov, da uradi ono što u svetu tenisa niko nije mogao, da postane konkurentan Nadalu na podlozi koju Španac najviše voli.
Trebalo je da prođu godine dok to Đoković nije postao i potvrdio, baš u Monte Karlu 2013.
Prekinuo je tada Nadalov niz od osam titula i preko 40 pobeda u kneževini, da bi se domogao svoje prve. Od druge je prošlo punih osam godina, jer te 2015. Novak je verovatno odigrao sezonu karijere.
Upropastio ju je jedino Sten Vavrinka u finalu Rolan Garosa, na koji će srpski igrač sačekati do 2016. godine da bi kompletirao kolekciju grend slemova.
Dotle će već uveliko biti favorit gde god se pojavi, pa čak i u Monte Karlu. Od tada – teška priča.
Novak u karijeri na šljaci ima najslabiji procenat pobeda ako se ne računa tepih, pošto je na šljaci na 81,7 posto trijumfa, na betonu 86,04, a na travi na 85,61 posto.
U najboljim sezonama je imao po jedan, dva poraza i po 16 pobeda, jednom čak i 19. Sada ima skor 1-1. S mukom pobedio Ivana Gahova, ispao od Musetija.
To nije preveliki razlog za brigu, jer ima još vremena da se spremi za ono što mu je glavno, Rolan Garos, ali valja podsetiti na imena od kojih je Novak ispadao prethodnih godina.
Nole je prvi put u Monte Karlo otišao 2006. godine i ispao je od Rodžera Federera. Godinu kasnije otišao je dva koraka dalje i ispao je od Davida Ferera.
Onda je 2008. došlo polufinale gde je Federer još uvek bio prejak, a onda 2009. opet Nadal.
Ako se izuzme poraz od Fernanda Verdaska, Novak je još jednom ispao od Nadala u finalu, pre nego što mu je skinuo skalp 2013. i uzeo titulu.
Sve se menja u poslednjih sedam godina, jer je posle 2016. Đoković počeo da ispada od momaka od kojih zaista ne bi trebalo.
Jirži Veseli je bio prvi u tom nizu, pošto je izbacio Srbina u drugom kolu, pošto je Novak u prvom bio slobodan.
David Gofan, premda odličan igrač na mahove, nikad nije bio dovoljno konstantan, ali jeste dovoljno skoncentrisan da 2017. eliminiše Đokovića u trećem meču turnira, Dominik Tim ga je izbacio u trećem kolu 2018, Danil Medvedev 2019.
Medvedev je vrhunski igrač, ali na šljaci to nikad nije bio i više puta je to isticao i sam. Tim u to vreme još uvek nije bio ono što je bio na vrhuncu godinu, dve kasnije.
Međutim, posebno zabrinjavajuća su poslednja tri nastupa. Ako je nekoga pre dve sezone iznenadilo to što je Đoković ispao od Danijela Evansa u trećoj rundi, onda je zaista šok ispadanje od Alehandra Davidovič Fokine na startu turnira.
Ništa manje nije ni ovo sad od Musetija, pa zvuči gotovo nerealno da Đoković u poslednjih osam godina od druge i poslednje titule u Monte Karlu ima skor 8-7, što je daleko od polufinala i finala i imena protivnika iz ranije faze karijere.
Ipak, treba imati u vidu da su i Monte Karlo i masters rekord u Đokovićevoj sveščici već notirani i da ćemo tek na Rolan Garosu moći da očekujemo vrhunsku igru i formu od Novaka.
Videli smo već šta je spreman da uradi kako bi izašao na kraj sa povredom u Australiji, kada je doveo doktorku Marijanu Kovačević u Melburn da pomogne, nema sumnje da će u Parizu motiv biti još veći, ali dotle ostaje pitanje kakve ga to podzemne vode muče u Monte Karlu i zebnja – a da li će i u Parizu biti „onaj pravi“?
Novakov odnos pobeda i poraza po godinama u Monte Karlu:
2006 – 2 – 1 Federer 1. runda
2007 – 1 – 1 David Ferer 3. runda
2008 – 3 – 1 Federer polufinale
2009 – 4 – 1 Nadal finale
2010 – 3 – 1 Verdasko polufinale
2012 – 4 – 1 Nadal finale
2013 – 5 – 0 Nadal (pobeđen u finalu)
2014 – 3 – 1 Federer polufinale
2015 – 5 – 0 Berdih (pobeđen u finalu)
2016 – 0 – 1 Veseli 2. runda
2017 – 2 – 1 Gofan četvrtfinale
2018 – 2 – 1 Tim 3. runda
2019 – 2 – 1 Medvedev četvrtfinale
2021 – 1 – 1 Evans 3. runda
2022 – 0 – 1 Fokina 2. runda
2023 – 1 – 1 Museti 3. runda
BONUS VIDEO Đoković utučen posle poraza od Musetija: Osećaj je užasan
