0
U dva momenta se lomio čitav meč. Oba puta je Karlos Alkaraz uspeo da se poslednjim atomima snage iščupa protiv Novaka Đokovića.
Španac je slavio u pet setova sa 1:6, 7:6(6), 6:1, 3:6, 6:4 posle četiri sata i 42 minuta čudesnog finala Vimbldona. Nije ni bio rođen kada je neko drugi osim „Velike četvorke“ osvojio Vimbldon, a opet je uspeo u tome. Đoković je pokazao kakav je majstor, a na kraju i sam žali zbog dva bekhenda. U tim udarcima je na kraju stao meč. Šteta.
PROČITAJTE JOŠ
Meč se lomio u dva momenta. Najpre u taj-brejku drugog seta koji je Novak otvorio sa 3-0, a onda dozvolio Alkarazu da se vrati. Imao je Novak i set loptu (6-5) koju je propustio nakon fantastičnog trčanja Alkaraza, a onda je na semaforu bilo 1:1.
Dva seta kasnije su opet bili potpuno poravnati. U petom setu smo videli tri brejk lopte u prva tri gema. Dve su bile spasene (po jedna na obe strane), a onda je Đoković imao autoput do titule. Nije želeo da dozvoli loptici da padne, pa da onda udari polusmeč i umesto toga se lopta zakoprcala u mreži. U sledećem gemu Alkaraz dolazi do brejka koji je na kraju sačuvao do kraja.
Upravo je taj prvi napravljeni brejk značio da će jedan od igrača „zaključati“ set i to je bio slučaj u svakom setu. Osetio je to vrlo dobro Novak jer je polupao reket o drveni stub. U tom trenutku mu se svet srušio jer je propuštao prilike kao na traci. Šteta, velika šteta.
Đoković je osetio da je publika protiv njega ili da je, bolje rečeno, na strani mladog Španca koji je svima simpatičan. Mladost, genijalni potezi, fantastično trčanje i hvatanje loptice koje deluju neuhvatljivo (poput nameštanja reketa za viner posle smeča Đokovića)… Sve ovo je učinilo da ukrade srce svih ljubitelja tenisa.
Više od 15 godina razlike u starosti (bolje rečeno mladosti kada vidimo kako je Novak igrao) nije se ni osetilo na terenu, ali naklonost publike bila je i više nego očigledna.
Srpskog tenisera su nervirale neke sudijske odluke arbitra u stolici Marfija, pa je sa njim dva puta morao da popriča. Između ostalog i zbog toga što mu je u taj-brejku sudio prekoračenje vremena, zaista situacija kakva se retko viđa.
Bilo je tu i još jedna situacija kada je Novak izgubio poverenje u linijskog sudiju, tačnije u jednu damu koja je radila taj posao nakon što je dva puta pogrešila. Od tog momenta je proveravao odluke i kada bi to obično radio i kada ne bi. Izgubio je poverenje i stekao utisak da su se urotili protiv njega. Mahao je glavom i nije mogao da veruje kakve se odluek donose. Gubio je dragocenu energiju na neke odluke na koje obično to ne čini.
To je sve dovelo do dodatne nervoze, koja je u načelu polazila od propuštenih šansi, ali i činjenice da je protiv Alkaraz uvek neophodno napraviti taj korak više, udarac više, pa čak i poslati loptu nekih sedam ili osam centimetara dublje.
Dobio je Alkaraz i jasne instrukcije da malo više „začini“ atomsferu sa dizanjem pesnice, pokazivanjem na glavu, što je inače odlika Đokovića, pa je tako nastala i slika koja je na kraje najbolje opisala ono što smo videli.
Ne umanjuje ovo zasluge Španca, naprotiv pokazuje u kakvoj je igrača izrastao. Postao je ozbiljna pretnja na svim podlogama, pa mu je to i priznao Đoković pola u šali, pola u zbilji, „mislio sam da ćeš me mučiti samo na šljaci i možda na betonu, ali si jako jako brzo napredovao na travi“.
Teško je podneo Đoković poraz, a kada je pogledao u svoj boks u sina Stefana potpuno se slomio i zaplakao. Da li je u tom trenutku pomislio da ga je razočarao? Da li je moguće da mu ta misao i prođe kroz glavu kada sve manje ljudi uspeva da ospori da je apsolutno najbolji teniser svih vremena?
Novak će imati teško veče, vraćaće u glavi momente kada je mogao da razoruža Alkaraza.
BONUS VIDEO Odavde je krenulo po zlu u finalu Vimbldona: Novak je mogao da vodi sa 2:0
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
