Neobično predvidljiv meč. Neobično je bilo koliko su zapravo svi navijači znali kako će izgledati meč Novaka Đokovića i Martona Fučoviča.
Znali smo da će prvi set biti uspon uz zid koji je posut uljem i da će preostala dva (u slučaju da dobije prvi biti šetnja po parku). Znali smo i da Marton Fučovič (7:6(2), 6:0, 6:3) prosto psihički nije na tom nivou da može da napravi senzaciju, iako jeste na nivou da napravi ozbiljne probleme rivalima.
Fučovič je i u 31. godini ostao bez jedne velike pobede karijere protiv nekog igrača iz „Velike trojke“ ili nekog iz Top 5 na svetu u trenutku kada se nalaze u tom društvu, ali zbog čega? Šta je to Đoković uradio?
PROČITAJTE JOŠ
Pođimo od tog prvog seta koji je predstavljao pravi primer nepredvidivosti koju tenis donosi sa sobom. Vremenski uslovi su bili kao da se tenis igrao u saharskoj Africi, kao da svaki trenutak očekujete da iza vidite karavan beduina i kamila koje savladavaju dine. Toliko puta je vetar oduvao šljaku da je pretilo da više prašine navijači i igrači iznesu u odeći nego što će ostati na terenu.
Novaku su suzile oči od peska, pa je morao da zaklanja oči svaki put kada bi vetar duvao, a nije bio u toku poen. Ipak, uslovi su bili jednaki za oba igrača, sa tom razlikom da je Đoković to doživljavao emotivno, pa se nervirao zbog vetra.
„To je preživljavanje. Toliko se troši energije i fizički i mentalno u ovakvim uslovima. Izbačen si iz neke zone komfora, u jednim uslovima se zagrevaš, u drugim igraš. Nepredvidivo je gde duva vetar. Uglavnom je to bilo sa jedne strane, menajanje pravca, utiče na poziciju na terenu, koordinaciju, balans, egzekuciju udaraca, taktiku. Sa jedne strane, set i po i on i ja nismo imali prvi servis. Prvi servis smo servirali kao drugi“, objašnjavao je Đoković kako se očajnički trudio da ostane u igri.
Naveo je jedan primer koji dobro znaju svi koji su nekada držali reket u rukama.
„Uglavnom kik, baciš lopticu, ona ode tri metra dalje. Ne možeš da je juriš, nezgodno je za ritam, ali to se ne vidi na televiziji. Nije prvi put, ali ne sećam se da je ovoliko dana zaredom u Parizu duvao ovako ekstremno jak vetar. Nije uživanje igrati u takvim uslovima. Više je snalaženje i preživljavanje, da budeš veštiji, da se snađeš bolje od protivnika, to je bio slučaj u prvom setu. Posle sam se malo adaptirao, znao sam kako da pronađem nivo igre, podigao sam kvalitet tenisa i odrazilo se na rezultat“, rekao je Đoković.
I videlo se na terenu da Đoković i dalje želi da sakrije neke stvari. Želi da sakrije to i kasnije kada obuče svoju „Spajdermen trenerku“ i dođe na konferenciju, pa mnoga pitanja prebacuje na šalu. Tako je uspevao da sakrije neke svoje bitne vrline, ali i mane. Ta misterioznost za sada nam pokazuje da i dalje postoji nivo, dva ili tri iznad koje može da dostigne, samo je pitanje da li to može da uradi na pravi način.
Ta tajnovitost i vrcavost su uglavnom bili karakteristični za njegove nastupe za Vimbldonu, što sada mnogima uliva dodatnu sigurnost. Obično se tako poigravao i vraćao „drop šotove“ i na mnoga provokativna pitanja.
Glavni utisak meča protiv Fučoviča je bio što je Đoković uspeo da pobedi sopstvenu krizu. Dobro je otvorio meč (nakon baš teškog prvog gema) i stigao do brejka, napravio prednost, a onda kada je trebalo da zatvori set – usledio je potop. Ipak, uspeo je Novak da se podigne, pokušao je da napravi brejk i pre taj-brejka, ali je onda taj period odigrao maestralno. To mu je dalo dodatno samopouzdanje, podiglo ga je jer je uspeo da podigne nivo igre baš kao što je želeo.
Intezitet je držao konstantno i nije dozvoljavao rivalu da se razigra. To je drugi najveći utisak, Novak je kontrolisao sva dešavanja na terenu. Kada je Fučovič pao u igri za 10 ili 20 posto, kada je prestao da „briše linije“ Novak ga je potpuno demolirao. Novak se razigrao, odigrali su i nekoliko lepih poena koji su nažalost pripali Fučoviču što je prava šteta jer je utisak da je Đoković želeo da obogati svoje najbolje momente karijere. Pogotovo nakon što je dva puta u jednom poenu obrisao osnovnu liniju i lobovao Fučoviča, kakav bi to poen bio da je završen vinerom…
Novaku je stalo. Koliko je to samo bitno pogledajte bilo koji turnir nakon Australijan opena. Prosto, nije bilo dovoljno motivacije da se bude tu, da se odigra na najvišem mogućem nivou. Sada pak motiva ima na pretek. Ima veliku, istorijsku šansu da dođe do 23. grend slem titule i ništa druga ga u Parizu neće zadovoljiti. Njegov odgovor o tom izlivu emocija na terenu, uglavnom prema timu i to u prvom redu prema Goranu Ivaniševiću koji je u jednom trentku i poručio „Idi u k****“, predstavlja pokazatelj da želi da pobedi na svakom meču. Nivo motivisanosti će samo biti veći iz meča u meč.
„Bio sam nervozan jer je set trajao sat i po i jer je završen sa 7:6 (to su odgovori karakteristični za travu prim. aut.). Ako nisam nervozan ili sam mnogo opušten ili ne marim toliko za meč. Nekada tu nervozu izrazim, nekada ne, nekada sačuvam u sebi. Bitno je da se regrupišeš i da nastaviš“, poručio je posle meča Đoković.
I zaista kako je samo on znao da odskoči nakon velikih udaraca verovatno niko u istoriji sporta to nije uspevao.
Ima upravo zbog toga razloga da navijači ostanu mirni, za razliku od turnira koji je odigran u Parizu pre godinu dana Đoković ne deluje nervozno, ne deluje kao da ga sada muči još nešto što ne vidimo na terenu. Prosto deluje kao da uživa, barem u trenutku kada osvoji taj famozni prvi set.
Ukoliko ste pogledati statistiku posle meča verovatno ste pomislili da je to bio relativno izjednačen meč: isti broj vinera (28), neuznuđene greške (35 naspram 32 za Fučoviča)…
Ipak, ključ je bio zapravi u iznuđenim. Novak je uspeo da iznudi 49 puta grešku rivala, a Mađar samo 26. To je na kraju napravilo toliku razliku jer ni servis nije bio briljantan oba igrača upravo zbog vetra, takvi uslovi su mogli da stvore neverovatne probleme Đokoviću, ali je uspeo da pronađe rešenje.
BONUS VIDEO Đoković besni na svoj tim u boksu u Rimu
