Ako je neko pomislio da će teniska godina, kontaminirana ovim planetarnim ludilom od koronavirusa, proći tek tako, u senci, prevario se. Teniski poslenik broj jedan, Novak Đoković vodi borbu na svoj način kako bi sve one kojima je teniska lopta na srcu, utešio u ovim danima bez turnira.
Svetskom broju jedan je najteže. Ostao je iznenada, posle turbo starta sezone, bez prostora da se zaustavi. Toliko je silno zasprintovao na startu sezone, da su mnogi već mogli da naslute ponavljanje nekih ranijih, zlatnih godina.
Jedino gde je mogao da utrči, bio je prazan prostor, bez turnira, bez ičega, našao se u lavirintu spleta okolnosti koji su sav sport ostavili u stanju limba. I tu je, u tom šokantnom okruženju, u gomili nesaglasja rukovodećih struktura, trebalo delovati. Kako drugačije? Novak Đoković, ustvari, ne ume drugačije.
Nije se zadovoljio izolacijom u Marbelji, gde je stigao posle bega sa američkog kontinenta u poslednji čas, jednim od poslednjih letova ka Evropi, kako je rekao u onom postu na Instagramu, kada smo saznali da Indijan Velsa neće biti.
Nije se zadovoljio ni ulogom pasivnog posmatrača situacije, niti ulogom nekog ko je u stanju da sve to olako prihvati i sačeka trenutak za reakciju. Novak je, na njemu svojstven način, osetio da je baš tada, u kovidnom ozračju, vreme za akciju i reakciju!
POMOĆ KOLEGAMA
Kao neko, kome evo već četvrti godišnji peščanik curi na funkciji predsednika ATP Saveta igrača, osetio je da ima obavezu da pomogne kolegama u nevolji, a njih je, nažalost u teniskom sportu, velika većina.
Ta ideja da se moralno i finansijski pomogne kolegama, nije bila od juče. Ko pažljivo prati njegove izjave i akcije, jako dobro zna da se Novak Đoković, otkako je jedan od onih koji su u fokusu ovog sporta, oduvek zalagao za pravedniji tenis. Pre svega da to bude sport u kojem će svi koji se njim bave, moći da žive od svog rada, a ne samo grupa najuspešnijih i najtalentovanijih, kojoj i sam po svojim sposobnostima pripada.
Na tom putu, nije mu bilo nimalo lako – često je morao da pritisne crveno dugme, neki bi rekli medijskog samouništenja, ali pred tim zadatkom nije ustuknuo. Baražne vatre na medijskim susretima sa zagovornicima drugačije teniske realnosti, postale su svakodnevna borba. Njegovi koraci tumačeni su često kao politički, iako su, u samom korenu, bili duboko dobronamerni.
Antički pesnik Pindar je davno rekao, „svaki čas dune s neba drugi vetar“. Novak je to odavno shvatio i oduvek je imao želju, da dok je u poziciji, ono što misli da je dobro i sprovede u delo.
„Moja želja je oduvek bila da sportu, koji mi je dao toliko mnogo, vratim na neki način“, to su reči koje je proteklih godina često ponavljao, jer oseća da tenisu duguje.
Osim što je dao nemerljiv doprinost istoriji ovog sporta, kao jedan o njegovih najvećih šampiona, šta je bolje učiniti nego da ostavite još jedan pečat po kojem će vas kasnije pamtiti?
Novakov zupčanik ubrzao je spori mehanizam ATP, ITF i WTA, ali i velike nacionalne Saveze da se pokrenu sa mrtve tačke i onim od kojih i sami žive, dakle od tenisera i teniserki, pomognu u ovoj nezapamćenoj situaciji.
ŠTA DRUGI KAŽU O TOME?
Mnoge Novakove kolege svesne su značaja njegovog rada i neki mu u tome svesrdno pomažu.
Vasek Pospišil, jedan od članova ATP Saveta igrača, nedavno je pričao o tome koliko se Novak zalaže da pomogne kolegama i učini im život na ATP Turu lakšim.
„Njega ponekad ne razumeju na terenu, igra sa mnogo strasti i vatre u sebi, ali kada je u sali i predsedava ATP Savetom igrača, bori se za sve nas, čak i za ona najniže rangirane. Za nekog ko je tako dugo na vrhu, to je zaista lepo videti“, rekao je Kanađanin.
Koliko god da se čini da su te borbe uzaludne, jer je tenis organizovan po monolitnim hijerarhijskim principima, njegova borba je, ako ništa drugo, barem primetna. Toliko da mu čak i u tradiocionalno nenaklonjenim britanskim i američkim medijima, to priznaju.
„Kao predsednik ATP Saveta Novak se, u osnovi, ponašao sa dobrim namerama, onda kada se ne bi previše zanosio svojim graničnim idejama“, napisao je nedavno kolumnista ‘Dejli Mejla’, u tekstu u kojem je kritikovao seriju Novakovih istupa na Instagramu i stavove koje je tu zastupao.
Takođe, španska „Marka“ ga je nedavno proglasila „teniskim Robinom Hudom“, kao nekog ko ne misli samo na svoje interese, već i na dobrobit svojih kolega. Kako stvari stoje, sada su Srbija i Balkan njegov Šervud.
ADRIA TOUR
Nije se, praktično još slegla ni prašina oko akcije pomoći teniserima i teniserkama, kada je Đoković krenuo u drugu fazu svog projekta u borbi protiv godine bez tenisa. Stigao nam je „Adria Tour“.
Još jedan način kako da se jednim udarcem postigne više stvari – pre svega da se igračima finansijski pomogne, da se ostvare određeni humanitarni ciljevi, a onda i onaj sportski, olimpijskog karaktera , da se održi stanje tela i duha i kakav-takav takmičarski ritam, u odsustvu regularne sezone.
Novakov um i sada radi kao i kada je na terenu, sto na sat. Kao u onim momentima drame duha i tela, na Vimbldonu prošlog leta, kada je bio suočen sa meč loptama za Federera.
Dok je Rodžer Federer, negde u švajcarskim Alpima, okružen porodicom, okupiran odmaranjem kolena, a Rafa Nadal na Majorci, uživajući u prvoj godini bračnog života, Novak je pokrenuo lanac egzibicija. Njegova fondacija je bila jedan od sponzora „UTR Pro meč serije“ na Floridi, a u saradnji sa Teniskim savezom Srbije kreće uskoro i taj spektakularni ciklus balkanskih turnira.
U ovu regiju, u momentima kada se ništa ne dešava na sportskom planu, Novak dovodi velika imena svetskog tenisa, Dominika Tima, Aleksandera Zvereva, Grigora Dimitrova, Marina Čilića, Bornu Ćorića, pregovara sa još nekim teniserima i pravi hepening broj jedan, čiji će se odjek biti snažan.
Koliko je Novakov magnet snažan da privuče i naizgled nespojivo, pokazuje upravo primer Dominika Tima. Igrač koji je sa Novakom podelio megdan u finalu Australijan opena, sada će biti tu, u Beogradu. Jer pobede i porazi su sastavni deo sporta, mora se ići dalje.
Takođe, igrač koji je, sasvim drugačijeg stava, po pitanju pomaganja igračima, zbog čega je u mnogim medijima bio kritikovan, prihvatio je poziv da učestvuje na „Adria Turu“. I na taj način pokaže koliko poštuje Novaka kao kolegu i njegovu humanu ideju.
U svakom slučaju, Đoković čini sve da ubije netipičnu monotoniju. Da vreme ne prolazi u čekanju da nepogoda prođe sama od sebe. A to je, za početak i više nego dovoljno.
Pratite nas i na društvenim mrežama: